Sve ovo izgovorio je ’99-e u jeku NATO bombardovanja za „Zidojče cajtung” američki pisac, esejista i političar Gor Vidal, jedan od najznačajnijih kritičkih intelektualaca i neprijatan svedok američkih slabosti
Kada je veče uoči samog bombardovanja Savezne republike Jugoslavije ’99-e Bil Klinton na CNN-u najavlјivao akciju „Milosrdni anđeo” pozvao je Amerikance da izvade atlas. To je bio nezaboravan trenutak. Kao svaki vešt populista zastao je kod reči „atlas” jer većina Amerikanaca „pojma nema šta to uopšte znači, a kamoli da ga ima”.
Prema čuvenoj Trumanovoj doktrini o „pomoći slobodnim narodima“ koji se opiru „naoružanoj manjini”, Klinton je u stvari morao da pritekne u pomoć kosovskim Srbima i Crnogorcima koje je pritiskala i terorisala OVK. Ali „doktrina” je od početka služila samo da se opravda „vojni establišment i američki interes”. Zbog toga Amerikanci malo, malo pa vade svoje atlase. Kao u Mek Donaldsu sezonske specijalne ponude: nekad je to bilo zbog Norijege, onda zbog Gadafija, pa Sadama Huseina… U martu 99-e neprijatelј je bio u Srbiji i zvao se Slobodan Milošević.
Amerikanci su davno u prošlosti bili „srećni izolacionisti”. Nisu želeli da se mešaju u ratne sporove po svetu. Želeli su samo da „zarađuju mnogo novca i da se goje u miru”. Danas više nije tako. Zato američka vojska regrutuje siromašne, podjednako i belce i crnce. Dobro ih plaća i to odlično funkcioniše. Ali i sa time je potrebna „ogromna mašinerija laži” koju inscenira CIA, kako bi se krize stalno podgrevale. Televizija olakšava posao, prikazujući iznova i iznova slike „plavookih lјudi koje muče neki loši momci”, proteruju iz njihovih sela i ubijaju. Tako se stvara empatična, sentimentalna klima i „naravno da je Milošević ispao zao” iako na ovom svetu postoje i mnogo „gori momci”.
Međutim Klinton je preuzeo ulogu gospodara rata iz lične koristi. Čitava operacija naravno „bila je bolesna”. NATO je posle sloma „istočnog bloka” morao da dobije kredibilitet, vojni budžet je morao da se opravda i to je bio pravi razlog za rat. „Jedan mali rat uvek je dobar za posao”! A interes lobija za oružje najjači je od svih u Americi.
O tome svedoči i čovek koji je dvadeset godina radio za „Dženeral elektrik” a onda je jednoga dana postao predsednik SAD. I u svojoj novoj službi takođe je radio ono što najbolјe zna. Trgovinske poslove za „Dženeral elektrik”. Znate na koga mislim. Na Ronalda Regana. Predsednici se možda smenjuju ali koncerni vode poslove Amerike. Zemlјom vlada ekonomska „Koza nostra”.
I Bil Klinton je ’99-e bio samo mali nameštenik. Predsednici u Americi su potrebni samo za spolјnu politiku. Oni mogu da naprave nered u svetu, kao na Kosovu, ali ne i u unutrašnjoj politici.
Sve što ste ovde pročitali, i više od toga, izgovorio je ’99-e u jeku NATO bombardovanja za „Zidojče cajtung” američki pisac, esejista i političar Gor Vidal, jedan od najznačajnijih kritičkih intelektualaca i neprijatan svedok američkih slabosti. Moji su redakcija i prevod u perfekat. Unuk senatora, sin predsedničkog savetnika, rođak Džeki Onazis i Al Gora, prijatelј Kenedijevih, Kartera i Niksona… Vidal je dete establišmenta ali i pouzdani insajder i čovek koji je znao šta govori, kako stvarno stoje stvari i zbog čega Amerika vodi ratove.
Tvrdio je da je Amerika još pedesetih napustila demokratske ideale i okrenula se „osvajanjima po svetu“. Postala je imperija iza koje stoji skoro trista ratova širom planete, naravno „dobrih za biznis”. Vidala sam se setio prošle nedelјe, na godišnjicu bombardovanja Srbije i Crne Gore, zbog retke slobode i intelektualne hrabrosti.
U Holivudu, na filmu i televiziji takvih kao Vidal je na pretek. U stvarnosti i realnom svetu američke politike traže se svećom.
Radovan V. Pantović
Naslov i oprema: Stanje stvari
(Sloboda, 10. 4. 2018)
