Tamara Guzenkova: Rat oko Ukrajine

0
853

tam_g_text

Stejt departmentu su potpuno strani nacionalni interesi Ukrajine. Za Amerikance je destabilizacija Ukrajine dugoročni politički projekat u borbi protiv integracionih napora Rusije. Sad već ne izgleda kao ružan san uvođenje mirotvoraca i „plavih šlemova” na teritoriju Ukrajine. Generalni plan SAD je prilično jasan: prvo paralizovati i vezati ruke trenutnoj ukrajinskoj vlasti bajanjem o mirnim demonstrantima i neprihvatljivosti pritiska na njih, a zatim – optužiti zvanični Kijev da je nesposoban da reši konflikt. Duh federalizma već dugo lebdi nad Ukrajinom, a sadašnji događaji su približili njegov dolazak. Kako god da se završi sadašnji konflikt, Ukrajina više nikad neće biti ona stara, a njenom unitarnom statusu nanet je ako ne smrtonosan, onda bar veoma snažan udarac. Moskva decembarske sporazume nije potpisala sa Viktorom Janukovičem i Nikolajem Azarovom. To su međudržavni akti, pa je pitanje ko će biti novi ukrajinski premijer, a ko vicepremijer – od sekundarnog značaja

ZAMENIK direktora Ruskog instituta za strateška istraživanja – Tamara Semjonovna Guzenkova – jedan je od vodećih ruskih i svetskih eksperata za Ukrajinu.

Zato je Fakte zanimalo i njeno viđenje onoga što se trenutno događa i prognoza – šta će dalje biti.

Menjaju se spoljne okolnosti u vezi s ukrajinskom krizom. Brisel je zauzeo mirniji stav, dok su se SAD naglo aktivirale. Ambasador SAD je bio posrednik prilikom izvođenja bojovnika iz zgrade Ministarstva pravde u Kijevu. Šta se krije iza toga?

Zabrinutost Evropske unije i njena težnja da se agresivni evromajdanski protest smiri su potpuno razumljive. Jer, ta glavobolja s radikalnim nacionalistima, flašama sa zapaljivom tečnošću i zauzimanjem državnih institucija događa se u njihovom susedstvu. Samo, evropska retorika o demokratskoj evropskoj Ukrajini se razbila o evromajdanske barikade.

A za Amerikance je destabilizacija političke i društveno-ekonomske situacije u Ukrajini dugoročni politički projekat u borbi protiv integracionih napora Rusije. Stejt departmentu su potpuno strani nacionalni interesi Ukrajine, ona je samo talac strateških planova Vašingtona da postavi granice NATO i PRO na pragu Rusije.

Da Vas podsetimo:  Recept za tradicionalni čačanski zeljanik: Srpsko autohtono jelo koje svi OBOŽAVAJU

Sad već ne izgleda kao ružan san uvođenje mirotvoraca i „plavih šlemova” na teritoriju Ukrajine, a generalni plan SAD je prilično jasan – prvo paralizovati i vezati ruke trenutnoj ukrajinskoj vlasti bajanjem o mirnim demonstrantima i neprihvatljivosti pritiska na njih, a zatim optužiti zvanični Kijev da je nesposoban da reši konflikt.

Logično je pretpostaviti da su vođe opozicije -Arsenij Jacenjuk i Vitalij Kličko – odbile predlog Janukoviča da zauzmu pozicije premijera (prvi) i vice-premijera (drugi) u dogovoru sa svojim sponzorima i mentorima. Zašto je Galiciji, a zašto Briselu i Vašingtonu potrebno da evromajdan ostane u Kijevu?

Ukrajinskim nacional-radikalima, koji faktički već predvode evromajdan i koji su se pretvorili u njegovo „vojno krilo”, izuzetno je potrebno za zadržavanje napetosti u Kijevu iz nekoliko razloga. Prvo, oni još uvek nisu postigli najavljene ciljeve za potpunu smenu vlasti na predsedničkom i parlamentarnom nivou.

Ako sad napuste evromajdan, to će značiti njihov poraz, kako u organizacionom, tako i u propagandnom smislu. Drugo, s militantnim krilom nacional-radikala sad moraju da računaju sve strane u konfliktu bez izuzetka: vlast – zato što ne može da slomi njihov otpor bez sile, sistemska opozicija – pošto nije ona, već su upravo tzv. „snage samoodbrane” evromajdana glavna karika celog protesta na barikadama, Zapad – pošto razume da upravo od agresivno-ofanzivnih poteza nacionalista zavisi uspeh scenarija (koji je on i osmislio) promene vlasti u Ukrajini.

Bez komande tzv. „terenskih komandanata” radikali se neće odazvati pozivima Jacenjuka i Klička. Pa, i Tjagnibok će sad, kako stvari stoje, morati da se dogovara s „terenskim komandantima” pre nego što sam počne da planira, na primer, zauzimanje državnih institucija.

Ovakva zavisnost sistemske opozicije i Zapada od bojovnika ozbiljan je argument istih za legalan ulazak u vlast kroz izbore i postavljanje na najviše funkcije na svim nivoima.

Da Vas podsetimo:  Rolovana piletina: Mekana i ukusna, ručak koji ćete želeti da pravite svakog dana!

Koji je, po Vašem mišljenju, najverovatniji scenario: pobeda Janukoviča s delimičnom upotrebom sile, pobeda Janukoviča pravljenjem razdora među vođama evromajdana, velika koalicija Janukoviča i opozicije pod pritiskom Zapada, rušenje Janukoviča i prevremeni izbori?

Situacija u Ukrajini nastavlja da se razvija prilično dinamično i podseća na klackalicu, zato je svaki od scenarija moguć pri ovoj ili onoj kombinaciji odnosa političkih snaga i „evromajdanskog” raspoloženja. Trenutno sve ide ka prevremenim parlamentarnim izborima i smeni Viktora Janukoviča s funkcije predsednika.

Na koji način se može dogoditi smena predsednika – još je rano govoriti. To može biti i formalna „dobrovoljna ostavka” Janukoviča i njegov objektivni poraz na redovnim izborima 2015. godine, uz još jedan „treći krug” izbora nalik onom iz 2005. godine. Takođe, veliki značaj za ukrajinskog predsednika može imati pitanje vraćanja političkog sistema Ukrajine Ustavu iz 2004. godine. Ali, i o tome je preuranjeno govoriti.

Nekoliko poslanika Partije regiona predsednika Janukoviča (prvi je bio Vadim Kolesničenko) revitalizovalo je ideju federalizacije Ukrajine. Da li je to taktički manevar i plašenje vođa evromajdana i Zapada ili realna bliska budućnost Ukrajine i njena šansa da preživi kao država?

Pitanje mogućnosti prelaska Ukrajine na federativni oblik upravljanja pojavljuje se uvek kad centralna vlast nije u stanju da kontroliše vanparlamentarne oblike ukrajinskog nacionalizma. Međutim, nacional-radikali nikad neće pristati na federaciju, pošto ista podrazumeva značajnu preraspodelu budžetskih finansijskih tokova u korist regiona-donatora, a zapadna Ukrajina to nije. Uz to, besmisleno je plašiti vođe evromajdana (tim pre tzv. „treći sektor”) „federalizacijom”, pošto se oni trenutno ne bave tim pitanjem i njihova jedina uloga je da budu rušioci trenutne vlasti.

Osim toga, prelazak na federaciju je pitanje Ustava i traži 75 odsto glasova u parlamentu, koje ni Partija regiona, ni opozicija, niti bilo kakvo međupartijsko udruživanje ne mogu da skupe u skorijoj budućnosti. Čak ni uz podršku Zapada.

Da Vas podsetimo:  7 recepata sa kuvanim jajima

Ipak, duh federalizma već dugo lebdi nad Ukrajinom, a sadašnji događaji su približili njegov dolazak. Kako god da se završi sadašnji konflikt, Ukrajina više nikad neće biti ona stara, a njenom unitarnom statusu (u suštinskom obliku) nanet je ako ne smrtonosan, onda bar veoma snažan udarac. Ali, nešto je indikativno – ako se čuju priče (u konkretnom slučaju o federalizaciji) iz usta političara, tim pre onih iz „vladajuće partije” koja je u problemima – očekuj promene.

Predsednik RF Vladimir Putin nedavno je izjavio da će Rusija nastaviti da podržava Ukrajinu i da će ispuniti svoje obaveze od 17. decembra. Zatim je saopšteno da sve dogovoreno ostaje na snazi, ali da treba sačekati formiranje nove vlade u Ukrajini pre nastavka izvršenja obaveza prema Kijevu. Kakvo je Vaše mišljenje, kako bi se Rusija postavila prema mogućoj novoj vladi, u kojoj bi Jacenjuk bio premijer, a Kličko vice-premijer?

Rusko rukovodstvo nema nikakve posebne obaveze prema prethodnoj, a ni prema sledećoj vladi Ukrajine. Obrnuto – ukrajinska strana je dužna da servisira spoljni dug i redovno plaća isporučeni ruski gas u okviru važećeg ugovora i aneksa ugovora. Zato predsednik Putin može mirne savesti (i pred ukrajinskim narodom) da štiti nacionalne interese Rusije i da deluje u skladu s uslovima dogovorenim prilikom potpisivanja sporazuma o kreditu i smanjenju gasa. Moskva je potpisala pomenute sporazume na zvaničnom nivou, a ne lično s Viktorom Janukovičem i Nikolajem Azarovom. Tako da je pitanje ko će biti novi ukrajinski premijer, a ko vicepremijer, u kontekstu decembarskih sporazuma, od sekundarnog značaja.

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime