Za ministra kulture imamo Ivana Tasovca kojeg bi u normalnom društvu od svih fotelja mogla da zapadne samo ona frizerska. Da se ošiša.
Glavni kulturni događaj nam je Egzit, vašar trećerazrednog evropskog muzičkog smeća, narkomanije i opijanja na Petrovaradinskoj tvrđavi. Koji nam, grubom ironijom sudbine, ovih dana promoviše „menadžerka“ koja se preziva Putin.
Na naslovnim stranicama novina naslovi o ubistvima, pljačkama, porodičnim tragedijama, prošarani slikama polugolih pevačica, kurvi i starleta. Ako kod nas među tim profesijama još postoje razlike.
Koja je pjevačica stavila, a koja izvadila silikone. Koja je na dva nastupa uzastopno obukla iste gaćice, a koja pjeva bez gaćica. Ko je sedamnaesti dečko Anastasije Ražnatović i osamnaesti dečko Maše Terzić. Koga je oženila Marija Šerifović. Uz pokušaje Srbije da se ukrca na EU Titanik i smiješno i odvratno koprcanje Ivice Dačića i njegovih Slavica i Bajatovića da se dodvore Vučiću i ostanu u vladi, to su najvažnija nacionalna pitanja u Srbiji.
Na TV Pink i TV Hepi, srpskoj verziji Sodome i Gomore, svakodnevno po desetak sati najvećeg primitivizma. Blata. I tako mjesecima, već desetak godina. Od Željka Mitrovića i Predraga Rankovića Peconija srpskom narodu ne trebaju veći neprijatelji. Da bi oni svoje bogatstvo uvećali za još koju desetinu miliona evra, ekranima defiluju teške psihopate, kurve, narkomani, prostaci i siledžije. Najgori šljam od Triglava do Đevđelije. Kao da ih nalaze u „Lazi Lazareviću“, ispod Plavog mosta i u Centralnom zatvoru.
Kao što su teroristi iz NATO i OVK rušili SRJ, vlasnici i urednici ovih televizija razaraju moralne temelje srpskog društva. Obesmišljavaju i izvrgavaju podsmehu sve što je normalno, što nije izopačeno, bolesno, nakaradno.
Ilija Grahovac, koji je za ljude u svom kraju uvijek bio mokrom čarapom udarena budala, nebitan lik, za kojim se u Šipovu niko na ulici ne bi okrenuo, u srpskim medijima je brend. Od prostitutke iz Tuzle, čiji nadimak Diskrecija sve govori, Milomir Marić, u pauzama između dva njena striptiza, pokušava da napravi televizijsku voditeljku. Pa da u duetu vaspitavaju mlade Srpkinje.
Kristijan Golubović, narko diler i kriminalac koji je više godina proveo u zatvoru nego što ima godina života, nabildovane ćuskije iz Crne Gore, od glave do pete išarane tetovažama i ober kurve sa beogradskih i zagrebačkih splavova, promovišu se kao uzor našoj djeci.
Prvo pet minuta slušamo srceparajuće apele za suzbijanje nasilja u društvu, a onda gledamo kako izvjesni Gastoz, mentalna nakaza iz Svilajnca, koja po rikanju podsjeća na vola Rudonju (izvini Rudonja!) iz pripovijetke Petra Kočića, deset minuta mlati i davi svoju smjernu „verenicu“. Koja direktno u program dvadeset puta opsuje crnogorsku majku. Bijesna što je gledalac iz Podgorice rekao da joj je zbog učešća u javnoj kući „srećne“ televizije pala cijena. Na tržištu. A ona, valjda, smatra da joj je porasla. Pa Jovo nanovo. Red apela protiv nasilja, pa deset redova nasilja.
Sagu o ubistvu drugorazredne pjevačice Jelene Marjanović, koja je u trinaestoj godini olovku zamijenila kafanskim mikrofonom, i o njenoj skaradnoj porodici pratimo u sto pedeset i trećem pakovanju.
Zahvaljujući ufuranim beogradskim novinarkama, koje sanjaju da nađu dečka od 60 godina koji će im kupiti silikone, pa da i one postanu starlete, najpoznatija balkanska pevačica sa nanogicom, supruga ubice i kriminalca, koja je samo na prodaji fudbalera opljačkala desetak miliona evra, postala je „srpska majka“.
Pozornicama nacionalnih televizija, pred žirijima u kojima glavnu riječ vodi pevačica koja se nedavno po drugi put oženila, pjevač koji poslednji put nije bio drogiran kad je Tito posljednji put lovio medvjede u Bugojnu i rok zvezda koja je polokala više alkohola nego vode, defiluju hiljade Srpkinja koje pokušavaju da postanu Jelena Karleuša. Ili bar Nataša Šavija i Tijana Ajfon. Među njima i stotine djevojčica mlađih od 10 godina, koje brižne majke na vrijeme pripremaju da postanu starlete. Majčina dika.
I onda se čudimo što nam se događaju Žitišta. I što imamo više sigurnih kuća nego bolnica.
Dušan Marić
PressRS / Intermagazin
Možemo mi sebe, sve i svakoga da kritikujemo, ali dokle god ne shvatimo da je osnov propadanja građana Srbije, samim tim i države Srbije,opšte odsustvo elementarnog morala, dotle nema nama ni ličnog, ni društvenog preporoda. Svako od nas je do sada trebao da shvati spozna koliko su nebitne i visoke škole, i obrazovanje, i genijalnost bez elementarnog G-dina MORALA. Dragi moj narode mi smo sebi dozvolili da postanemo nemoralna rulja, amoralni akrepi koji su toliko ogrezli u svojim amoralnim delima da čak i uživaju u svakojakim perverzijama na putu ka svom biološkom nestanku.
Ljudi, moramo pod hitno vratiti i uspostaviti visoke moralne vrednosati, prvo u ličnom životu, a onda i u društvenim odnosima. To znači nema praštanja, ni na najsitniju obmanu, laž, nemoralni čin, a kamo li da svakodnevno slušamo i gledamo lažljive probisvete kako se šepure na državnim funkcijama. Sve njih, do jednog, treba da odjurimo sa političkih, a pogodovo, državnih funkcija. Oni su glavni krivci za sve, pa i za protežiranje i nekažnjavanje amoralnih monstruma!! Oni seju među građane Srbije nemoral. Time direktno, ljude lakog morala, podstrekuju na sve nemoralnija zlodela, kao i što im svakodnevnim demonstriranjem najgnusnijih nemoralnih dela dokazuju da ni oni neće biti kažnjeni zbog istih. Ima li, poznajete li bar jednog od aktuelnih političkih i državnih funkcionera da nije ogrezao u kriminalu, krađi, laži?!?!?!?! Ja ne poznajem!! A svi su ne samo na slobodi, nego i na državnim funkcijama!! Svi oni bi trebali da robijaju za najteža krivična dela, za zločin protiv čovečnosti, protiv svih građana Srbije!!!
Zahtevajmo od sebe, a onda i od svih koji nas okružuju, da se ispoljavaju visoko moralne vrednosti!! Ne opraštajmo, a pogotovo ne zaboravljajmo, ni trunku odsustva morala!!
Debilizam medija, a posebno „zabave“, je samo simptom toga sto Srbiju vodi ono sto Branko Dragas ljubazno naziva „kvazi-elita“ (eufemizam za ljudsku podvrstu bez moralnih vrednosti i kvalifikacija). Na ovako „vodjstvo“ se jednostvno ne kaleme sposobni ljudi sa ljudskim vrednostima nego, naprotiv, bagra kao i oni, kako u politickoj i ekonomskoj, tako i u svim drugim podstrukturama. Mediji su tu da zaglupljuju, odvlace od stvarnih problema i dezinformisu, jer takvom „vodjstvu“ nije potreban prosvecen, dobro obavesten gradjanin – idealan gradjanin je idiot. Tu je i suptilna strana da plasiranje polusveta koji je tako ocigledno inferioran pred oci gledalaca cini da se oni, u svoj svojoj bedi, osecaju manje bedno, mozda cak superiorni. I svima lepo. Podseca me na scenu iz italijanske komedije gde se dvojica voze kolima nizbrdo i parlaju. U jednom trenutku vozac kaze: „Otkazale nam kocnice“ i nastavi da parla. Posle minut vremena, jedva se odrzavajuci u krivinama, vozac opet: „Ne rade nam kocnice“, a suvozac „To si vec rekao“, i nastave da parlaju. Naravno, glumci su preziveli, ali za razliku od njih, nama se to dogadja u surovoj stvarnosti.