Pomenuo je pre neki dan premijer Srbije, povodom velikog otpora prodaji „Telekoma“, da bi čisto ekonomski razlozi išli u prilog privatizacije ove kompanije, da samo nemamo „samoupravni gen“! Opa! Krenuli smo i sa tim krajnje ideološkim uvredama.
Kao prvo, da odmah u početku neke stvari razjasnimo. Premijer Srbije je po obrazovanju diplomirani pravnik (sasvim prosečan), i to sa više nego skromnim radnim iskustvom: radio je malo kao novinar na Palama, malo kao direktor „Pinkija“, malo je pružao pomoć bratu u vođenju privatne firme (videli smo koliko je vredela ta njegova „pravna pomoć“ po tome kako je bratova firma na kraju završila: kao „fantomska“!), ali je ipak ogromnu većinu vremena ipak proveo baveći se najčistim politikanstvom tipa „određivanje granica Velike Srbije“, i to kod doktora Vojislava Šešelja, a neposredno pre mesta premijera radio je i kao pomoćnik kod diplomiranog mastera Tomislava Nikolića.
(prodaju šrafova i matica kod neimenovanog Indusa u Londonu mu ne računam u radno iskustvo, jer je to radio privremeno i kao studentski posao i bez ikakvih stručnih kvalifikacija, isto onako kao što ni sam sebi ne računam u radno iskustvo švercovanje perjanih jakni iz Mađarske i njihovu prodaju na Bulevaru)
Sve u svemu, radnog iskustva sa slobodnog tržišta rada naš premijer skoro da i nema! Uvek je imao državne funkcije i posao u javnom sektoru, onom istom u kojem i sam radi, a koji toliko napada i dezavuiše, i optužuje za sve nedaće koje su ovu zemlju snašle! S obzirom da svaki čovek, kao merilo svih stvari u životu najčešće koristi sebe samog i svoje ponašanje, onda se zaključak sam nameće! Uz to, ista takva radna mesta i radna iskustva imali su i svi članovi njegove uže porodice u kojoj je i sam odrastao i formirao se kao čovek, što znači da ni tu nije mogao da stekne nikakav drugačiji uvid u to kako funcioniše slobodno tržište rada ili privatni sektor! Hm, i sada nam svima on „soli pamet“, pričao o blagodetima privatizacije i pominje kao manu neki navodni naš „samoupravni gen“! Uz to, znam i da su mu „genetska“, znači biloška i medicinska saznanja još „tanja“, i na nivou su onog što ima da se pročita u „Informeru“, ili specijalnom nedeljnom dodatku o zdravlju koji izlazi u „Kuriru“ (i to pod imenom Dr Kurir – ili skraćeno Drk!). Dakle, eto tajne gde je on mogao da čuje za „gen“, a ovo „samouporavni“ je poneo iz svoje kuće!
Ali, dao je premijer tom novom „ideološkom ekonomskom izrazu u Srbiji“ i svoj lični doprinos! Naime, kada premijer kaže: „samoupravni gen“, on podsvesno sigurno misli samo na sebe, i da on sam treba da SAMO UPRAVLjA, (a svi ostali da slušaju), doživljavajući sebe kao jedini SAMO UPRAVNI, sveznajući i bezgrešni mehanizam, ili kao božanski SAMOUPRAVNI GEN! Svi mi ostali treba samo da ga slušamo i da uživamo u činjenici da jednog takvog genija (genije jer ima takav gen, pa još samoupravni) slušamo! On jedini u Srbiji ima takav gen, i on je jedan jedini samoupravni gen!
Zaboravlja premijer, da su najveći protivnici prodaje „Telekoma“ bili baš oni najstručniji u ovoj zemlji, a to znači elektroinženjeri, odnosno informatičari! Bilo je i nekoliko peticija i spiskova na tu temu koje su potpisivali sve sami intelektualci, i sami mnogi profesori, dekani, uključujući i samog rektora Beogradskog Univerziteta! Zaista ne bih pojedinačno izdvajao bilo koga do njih, ali bih samo napomenuo, doduše oprezno, da mislim da ima elemenata da njima verujem više nego premijeru, i da se bolje razumeju u telekomunikacije čak i od „samoupravnog“ premijera! Premijer je bio protiv svih njih, smatrajući sebe mnogo stručnijim (iza njega stoji samo MMF, poznat i pod imenom „fini uterivač dugova“ – jezička konstrukcija koju je prvi upotrebio Nebojša Katić)!
Druga velika grupa stručnjaka koja je bila protiv prodaje „Telekoma“ je spadala u grupu naših istaknutih, priznatih i svetski poznatih ekonomista. Oni su u svojim argumentima protiv privatizacije ovog nacionalnog giganta, koristili neke druge stručne argumente, odnosno ekonomske parametre i svetske primere sličnih telekomunikacionih kompanija koje su do sada privatizovane i postignutih rezultata.
Premijer je u samoj svojoj „pozitivnoj“ kampanji za privatizaciju „Telekoma“ nekoliko puta javno izrekao (da ne kažem zakukao i naricao) kako se mnogo zakasnilo sa njegovom privatizacijom, i kako je „Telekom“ jedina državna telekomunikaciona kompanija u Evropi koja je još državna. A da li je to baš tako! Pa naravno da nije!
Na primer,
– „Telekom Slovenije“ iz Slovenije i dalje je u većinskom vlasništvu vlade Slovenije, tačnije 62,54%! Da ironija bude veća: takav državni Telekom Slovenije (državna kompanija Slovenije kojom upravlja vlada Slovenije!) je bila validna, da zajedno sa američkim fondom „Apolo“, legalno učestvuje u procesu pokušaja „privatizacije“ naše državne kompanije „Telekom“! Privatizacija se zove i kada kompanija jedne države, hoće da kupi kompaniju druge države?!!
– „Belgacom„, najveća belgijska telekomunikaciona kompanija, koja sada posluje pod imenom „Proximus“, i dalje je u većinskom vlasništvu države Belgije, od preko 53%!
– „Telenor„, koji je učestvovao u privatizaciji, to jest kupio naš „Mobtel“, je u većinskom vlasništvu vlade Norveške, od preko 53,97%, dok se skoro 4,85% nalazi u vlasništvu penzionog fonda Norveške (opet država).
– Švajcarski „Sviskom“ je takođe kompanija sa većinskim vlasništvom države Švajacarske, i iznosi 51%!
– Nemački „Deutsche Telekome„, ima i dalje u državnom vlasništvu tačno 31,7% akcija. No s obzirom da su svi ostali akcionari mali, (iako većinski u odnosu na državu Nemačku), onda je jasno, da je država Nemačka i dalje pojedinačno najkrupniji akcionar. Uz to, postoji i dodatna mogućnost, koja je teže dokaziva za ovakve amatere kao što sam ja, da država Nemačka, preko nekih investiocinih fondova ili banaka koje su praktično u njenom većinskom vlasništvu, drži i većinske upravljačke konce u svojim rukama.
Inače, to je jedan od veoma prisutnih i omiljenih modela širom sveta kojima se države koriste da zadrže upravljačka prava u svim ključnim kompanijama, a da ona ne budu jasno uočljiva, što bi se moglo zvati i „skriveno vlasništvo“, i što baš i nije legalno, ali je sasvim legitimno!
Premijer Srbije je saopštio da „Telekom“ neće biti prodat jer je ponuđena „cena“ bila na granici i ipak nije prihvaćena! Hoće premijer Srbije da nam objasni kako bi, da je ponuda bila za 100-200 miliona evra veća, to „lakše“ opravdalo njegovu odluku o prodaji! Ma smejurija! Kao da ovoj zemlji, koja duguje tolike milijarde evra, i koja se mesečno zadužuje bar za tu razliku u ceni, to nešto uopšte znači! To je kao da na otvorenu ucenu i nagovor mafije i reketaša moraš da prodaješ svoju privatnu kompaniju koja ti dobro radi i donosi profit, iako nemaš nikakve jasne razloge za to i nemaš nikakve nove planove za biznis, sem što sam imaš velike privatne dugove toj istoj mafiji, koji ti čak na desetine i desetine puta prevazilaze vrednost te tvoje kompanije!
Nakon ipak ovakve (i po meni dobre, bez obzira kako god donete) odluke da se ne proda „Telekom“, krenulo se odmah sa pričom kako se sada mora izvršiti „profesionalizacija menadžmenta Telekoma“, i kako se moraju što pre ukinuti „politička postavljenja“ u toj kompaniji!
Majko mila moja pokojna!
Pa ko je postavljao te i takve političke kadrove na mesto profesionalaca u „Telekom“? Možda ja? Ili možda ipak vi na vlasti?
Ko je zapošljavao partijski šljam i bulumentu u „Telekom“? Možda ja ili opozicija u Srbiji?
Ko je „svesno“ postavljao i zapošljavao partijske kadrove u „Telekom“, ne razmišljajući o sudbini i značaju takve nacionalne kompanje? Ja? Ili vi?
A čuo sam još mnogo pre kako naš premijer, braneći svoje unapred donete odluke o potrebi privatizacije „Telekoma“ i „Elektropirvrede Srbije“ kaže: „kako mi nemamo kvalitetan kadar da vodi Telekom ili Elektroprivredu Srbije“, i da se zato moraju privatizovati!
Hej narode! Nema ovakva naša „najbolja vlast na svetu“, odgovarajući kadar da vodi jedno javno preduzeće, a ima kvalitetan kadar da vodi celu državu i vladu, što je mnogo viša pozicija i odgovornost?! Za veća i važnija mesta ima kadra, a za niža nema?!
Nema dovoljno stručnog i kvalitetnog čoveka da vodi „Telekom“ od svega 9000 zapošljenih radnika, a ima ljude i čoveka da vodi Ministarstvo odbrane Srbije i komanduje vojskom od par desetina hiljada ljudi?
Nema kvalitetnog kadra za „Telekom“, a ima „kvalitetnog“ kadra da vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova?
Doduše, ja sada potpuno verujem premijeru Srbije da zaista i nemaju koga da postave za menadžere u velikim javnim preduzećima, u šta sam se uverio kada sam video koga su sve postavili za ministre u ovoj zemlji!
Ali sa jednom krupnom opaskom i ispravkom: nemaju oni u stranci SNS koga da postave, a u Srbiji ima kadrova koliko ti srce ište, i za sve što treba jednoj ozbiljnoj zemlji!
Hoće meni premijer da kaže da nemamo koga da postavimo da vodi „Telekom“, pored toliko naših uspešnih i cenjenih elektroinženjera u belom svetu, od kojih su mnogi prve korake u struci napravili baš u „Telekomu“! Samo, moram da upozorim premijera da takvi stručnjaci i intelektualci nemaju vremena da se druže sa polusvetom i „kreaturama“ iz vladajućih političkih stranaka u Srbiji, koje ih postavljaju i seju po javnim preduzećima gde one nastavljaju da parazitiraju i uništavaju ih!ž
Milanko Šekler
facebookreporter.org
_______
http://www.proximus.com/en/investors/proximus-share
http://www.telenor.com/investors/major-shareholdings/
http://www.folketrygdfondet.no/?lang=no_NO
https://www.telekom.com/shareholder-structure
http://www.telekom.si/en/investor-relations/tlsg-share/ownership-structure
Prema pričama koje već kolaju čaršijom u Beogradu, Telekom nije prodat jer se prodavci nisu dogovorili sa mogućim kupcem na koji bankovni račun treba (i kome i na kome ostrvu) da se isplati provizija od oko 100.miliona €. Za tu sumu je prodajna cena trebalo da bude veća, što kupac nije prihvatio. Znači, nije u pitanju bila „pametna odluka“ premijera, nego nada da će imati još vremena pre dolazećih izbora da ponovo ponude Telekom nekome ko bi možda platio proviziju onome kome treba! Živi bili pa videli!