Telekom Srbija i SBB

Sukob između državnog preduzeća Telekom Srbija (koje posluje po zakonu o privrednim društvima, kao akcionarsko društvo – većinski vlasnik sa više od 50% akcija je država Srbija) i privatne kompanije SBB (koja je bila domaće preduzeće, a sada je u vlasništvu KKR, privatnog fonda iz SAD, i EBRD, finansijske institucije EU, i posluje u okviru United Group, u čijem vlasništvu je i televizija N1), traje praktično od osnivanja SBB-a.

Posle 2000. godine država nije donela dugoročnu strategiju za razvoj telekomunikacija u Srbiji. Sa jedne strane, postojala je želja da Telekom Srbija zadrži monopol, a sa druge strane, postojala je želja da se uvede i konkurencija. U mobilnoj telefoniji, na kraju su se pojavila još dva velika privatna mobilna operatora. Razvoj kablovskih operatera ili provajdera za internet i televiziju nije bio dobro uređen i isplaniran, nego se dešavao stihijski, tako što je svako gledao samo svoje interese u tom trenutku, a niko kako da se na opštem nivou razvijaju i Telekom Srbija i telekomunikacije (a bez širenja kablovske mreže nema razvoja informatike ili digitalizacije) u Srbiji. Posle 2000. godine, svaka vlada Srbije imala je u planu i najavljivala je prodaju preduzeća Telekom Srbija, iako je od stranih suvlasnika otkupljen njihov udeo. Zbog otpora javnosti, male cene ili lošeg stanja na tržištu, do privatizacije nikad nije došlo.

Kompanija Telekom Srbija je kasno počela da pretvara mrežu fiksne telefonije u mrežu za distribuciju interneta i televizije kablovskim putem. Svi znamo da su se godinama sva javna ili državna preduzeća uništavala, da bi ih kroz privatizaciju neko kupio za male pare. Sigurno je postojao takav plan i za Telekom. Za to vreme, privatne firme su skoro u potpunosti zauzele to tržište, i SBB je bio skoro monopolista. SBB se razvijao uprkos opstrukcijama države, što je podrazumevalo da svoju mrežu širi i bez potrebnih dozvola. Sa jedne strane, (tada mala) firma SBB je imala pravo da se razvija, ali je imala i opstrukcije i zaštitu od strane vlasti. Sa druge strane, kompanija Telekom Srbija je imala pravo da se razvija, ali je i ona imala i opstrukcije i zaštitu od strane vlasti.

I to je tako trajalo duže od 10 godina. SBB je na pomalo divlji način izgradio svoju mrežu kablova i stekao veliki broj korisnika, a Telekom Srbija već par godina menja bakarne kablove sa optičkim kablovima i stiče sve više pretplatnika za internet i kablovsku televiziju, kupuje sve manje provajdere i televizije. Sada i Telekom Srbija i SBB (United Group) imaju svoje mreže kablova i svoje medije i dele tržište, jer imaju po 50% udela na tržištu kablovskih operatera. I kao skoro jednaki po snazi ulaze u otvoreni sukob.

Najveći krivac za ovo stanje je država tj. političari koji su posle 2000. godine vodili ministarstvo za telekomunikacije i stručna javnost. Na primer, u nekim državama jedna kompanija ne može da bude i distributer i proizvođač sadržaja ili vlasnik televizije. To je moglo tako i u Srbiji da se uredi, te sada ne bismo došli u situaciju da i SBB i Telekom Srbija imaju i svoju kablovsku mrežu i svoje televizije, pa mogu da odlučuju da li će televizije koje su u vlasništvu konkurencije puštati u svoju mrežu. Mislim da bi bilo bolje da se to razdvoji, i da distributer ne može da bude vlasnik televizije niti da zabrani bilo kojoj televiziji da se njen program distribuira do krajnjih korisnika, ako ta televizija ima sve dozvole i posluje u skladu sa zakonima države.

Sada neke nezavisne televizije poput Slobodne televizije ne mogu da uđu ni u mrežu koju je izgradio SBB, ni u mrežu koja je u vlasništvu Telekoma Srbija. SBB televiziji Hram ne dozvoljava ulazak u mrežu, a Telekom Srbija ne želi televiziju N1 u svojoj mreži. Da li će neka televizija da se distribuira kablovskim putem ne sme da zavisi od vlasnika tih kablova ili distributera. Ako niste član nekog od ta dva klana, ne možete ništa da radite u Srbiji. Osim ako niste vlasnik televizije Pink. Jedino toj televiziji ne prave probleme ni SBB ni Telekom Srbija. RTS je, kao i Telekom Srbija, u sukobu sa SBB-om.

Sukob između kompanija Telekom Srbija i SBB odvija se na dva nivoa. Jedan je poslovni nivo (borba za tržište ili što veći broj korisnika). Drugi je politički nivo (zbog toga što ove kompanije kontrolišu određene medije). Iza državne kompanije Telekom Srbija stoji vlast, a vlast je u rukama Srpske napredne stranke, tj. Vučića. Osnivač kompanije SBB i televizija N1 podržavaju opoziciju, a od stranaka opozicije tu televiziju najviše podržava stranka Dragana Đilasa. N1 je filijala CNN-a, a Telekom Srbija ima ugovor sa Juro njuzom. U okviru United Group postoje i druge televizije, a i Telekom Srbija sada ima svoje televizije, dok je vlast, kroz kupovine nekih provajdera i televizija, stavila pod kontrolu i televizije Prva i O₂. Rezultat toga je da pola Srbije gleda televizije koje podržavaju vlast, a pola Srbije ne može da gleda televizije koje podržavaju opoziciju. To nije dobro za razvoj demokratije i konkurencije. To što cela Srbija može da gleda, i što pola Srbije gleda televiziju Pink, nije dobro zbog kulture i zdravlja, posebno dece.

U sukobu između kompanija Telekom Srbija i SBB, teško je biti na bilo čijoj strani. I jedni i drugi igraju prljavo. I ova vlast zloupotrebljava državne resurse zbog privatnih interesa, a konzorcijum iz SAD i EU koji stoji iza kompanije SBB pokazuje još jednom da je velika razlika između teorije i prakse kod zagovornika liberalizma. Zašto SBB ne pušta u svoju mrežu i televiziju Hram (osnivač je SPC) i Slobodnu televiziju i zašto N1 podržava samo onaj deo intelektualne i kulturne elite koji podržava ulazak u EU, a među kojima mnogi žele da se Srbija odrekne Kosova i Metohije? Sa druge strane, zašto javnost nema uvid u poslovanje državne kompanije Telekom Srbija, zašto je za akvizicije malih provajdera Telekom Srbija dao toliko novca? Zašto na RTS-u nema opozicije?

Vlast nema plan razvoja kompanije Telekom Srbija i telekomunikacija u Srbiji, a takav plan, koliko vidimo, nema ni opozicija. Da li je plan opozicije da se uništi Telekom Srbija, pa da SBB postane monopolista? Koliko god da sam protiv ove vlasti, ne mogu da podržim u tome opoziciju. Pošto ova vlast guši slobodne medije i slobodno tržište, u određenoj meri podržavam kompaniju SBB i televiziju N1. Lično nisam pogođen ovim sukobom, jer ne gledam televizije.

Neka svaka politička ili ideološka strana ima svoje medije, tj. neka svako ima svoju televiziju. (O tome sam pisao u tekstu Slobodni mediji i nezavisni novinari. Jedino RTS mora da bude objektivan.) Suština je da svaka televizija radi u skladu sa kodeksom novinara i da bude dostupna svim korisnicima (građanima), a oni neka odluče koju će televiziju da gledaju – o tome ne smeju da odlučuju kompanije koje grade ili poseduju žične i bežične mreže (to su sada samo Telekom Srbija i SBB). Mora da se donese plan da li će jedna, dve, tri ili više kompanije da budu distributeri ili provajderi i mora da se razmisli da li je dobro da te kompanije budu i vlasnici medija. Ako je za sada to rešenje, moraju da se donesu jasna pravila i za Telekom Srbija i za SBB.

Nikola Varagić
Izvor: stanjestvari.com