Tenzije na pomolu: Tirana i Priština prete Briselu

0
1000
© AFP 2017/ ARMEND NIMANI

Bilo bi apsolutno pogrešno da zemlje u regionu, ili određeni regioni kao što je Kosovo, uđu u Evropsku uniju u isto vreme kao deo paketa, a da ne ispune osnovne kriterijume funkcionisanja jednog društva.

Hašim Tači ne želi da Kosovo bude deo Srbije, ali nema ništa protiv da bude u istom timu kada je reč o ulasku u Evropsku uniju. Za ulazak svih država koje su ostale van EU na Balkanu u jednom „bloku“ zalaže se i albanski premijer Edi Rama, uz napomenu da su, od šest zemalja Zapadnog Balkana, samo Crna Gora i Srbija započele pregovore o članstvu, dok su Bosna i Kosovo daleko iza. Makedonija i Albanija, podsetio je Rama, već su godinama zvanični kandidati, ali ne i članovi EU.

I Tači i Rama smatraju da bi Evropska unija trebalo što pre da otvori pregovore o pridruživanju, uz napomenu da bi pojedinačno primanje dovelo do novih tenzija. Međutim, s obzirom na to da pet država EU nije priznalo Kosovo, može se očekivati da te iste države ne bi dale ni svoj potpis da Kosovo postane deo evropske porodice. S obzirom na to da EU ne može da utiče na odluke svojih članica, pitanje je — da li Kosovo pokušava da uđe u EU na mala vrata ako im se velika zatvore?

Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku za Sputnjik objašnjava da je EU već odavno napravila agendu o načinu pristupanju država Zapadnog Balkana, i da je sigurno neće menjati.

„Mnoge izjave različitih lidera su za unutrašnje političke potrebe, i mislim da i ovo treba tako da se posmatra. Smatram da postoji apsolutna svest i u Tirani i u Prištini da je proces koji predlažu za način daljeg proširenja EU nešto o čemu se odlučuje u EU i u Briselu. Ovaj model je nešto što sasvim sigurno ne može da dobije podršku zemalja-članica“, tvrdi Joksimovićeva.

Da Vas podsetimo:  Košarkaš Barselone zida kuću ugroženoj srpskoj porodici Dedić iz Gusinja

Naša sagovornica podseća da je i sam predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker govorio o mogućnosti da Srbija i Crna Gora postanu punopravne članice do 2025. čime je ceo proces dobio novi zamah.

„Srbija i Crna Gora su bez svake dileme najviše napredovale u procesu pregovora sa EU, i u ovom trenutku se čini da je fokus EU naročito na Srbiji, da se favorizuje ideja da bi Srbija mogla krupnijim koracima da krene ka evropskim integracijama. Za Srbiju i Crnu Goru postoji realna mogućnost da im se to desi u pomenutom vremenskom roku, i da se tokom mandata sledeće Komisije desi novi proces proširenja“, kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da bi ovo dalo zamah i za druge države u regionu, ali sa sasvim drugačijom agendom.

Srbija i Crna Gora su od strane EU prepoznate kao države koje predvode ovaj prostor, što je izazvalo negativne reakcije ostalih država iz regiona, koje bi trebalo da po sistemu „regate“ (jedna za drugom kako ispunjavaju uslove) nastave put ka EU. To je model po kome će EU pristupiti prijemu država Zapadnog Balkana u Uniju.

Tako bi trebalo da bude. Međutim, imajući u vidu da je Kosovo dobilo i SSP, da kažemo „ispod ruke“, dakle, nisu ga države-članice pojedinačno verifikovale već je u Prištinu stigao direktno iz Brisela, ne bi bilo neočekivano i da do ulaska u EU preskoči po koju stepenicu.

Svemu ovome treba dodati i mogućnost da bi samo Kosovo imalo problem ako bi Srbija postala član EU. U tom slučaju, EU bi, hipotetički, dobilo šestu državu koja ne priznaje Kosovo, bez obzira na to kakav bi pre toga bio ishod dijaloga Beograda i Prištine.

Da Vas podsetimo:  Međunarodna zajednica o „Oluji“ ćuti kao i prije 24 godine

Politikolog sa Kosova i Metohije Aleksandar Stojanović veruje da je EU jedini mogući put za zemlje Balkana, ali ne misli da sve zemlje koje su na ovom putu ispunjavaju u ovom trenutku sve standarde.

„Bilo bi apsolutno pogrešno da zemlje u regionu, ili određeni regioni kao što je Kosovo, uđu u EU u isto vreme kao deo paketa, a da ne ispune osnovne kriterijume funkcionisanja jednog društva, naročito kad je u pitanju vladavina prava, suzbijanje korupcije i druge oblasti“, kaže on.

Stojanović podseća da smo bili svedoci da se Evropska komisija, to jest Nemačka, protivila tome da se Srbiji otvori Poglavlje 23, koje se odnosi na vladavinu prava i ostalih ljudskih prava, što znači da ni sam Beograd nije zadovoljio evropske kriterijume.

„Dakle, to što traže Rama i Tači, ali i to što Aljbin Kurti preti trećim balkanskim ratom, po meni su samo isprazni blefovi, jer ovo nije 1999. godina. Uticaj Rusije je danas u svetu veoma jak, i zato mislim da se niko neće usuditi da destabilizuje stvari na Balkanu“, veruje naš sagovornik.

Podjednake šanse koje ima Beograd da postane član EU ima i sama Albanija, koja je već najavila da bi u slučaju da Kosovo ostane izolovano, van evropske porodice, mogla da povuče i radikalan potez i da organizuje referendum na Kosovu o spajanju sa Albanijom. U to ime, Rama je i pozvao EU da brže reaguje, pominjući, osim tenzija, i sve veći problem sa radikalnim islamom, ali i uticajem Rusije i Kine u ovom delu Balkana, koji bi se, po njegovom mišljenju, uvećao ako bi EU prolongirala prijem država Zapadnog Balkana ili ih primala jednu po jednu.

Brankica Ristić

rs.sputniknews.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime