Evropsku Uniju, tačnije njen „glavni“ grad i sedište NATO, Brisel, pogodio je teroristički napad. Napadnut je briselski aerodrom i metro. I to u vreme kad su najveće gužve. Eksplodirale su bombe. Ima poginulih i povređenih. Na aerodromu je zavladala panika a među službenicima opšti metež. Odmah je alarmirana policija, stegli su obruč oko aerodroma, ali i na granicama Belgije. Građani su u panici. Policija savetuje da se škole zatvore, da se izbegavaju javna mesta i uopšte, zavladala je panika. Da li će opet negde eksplodirati bomba, ko je sledeći?
Terorizam se može svrstati u specijalne oblike ratovanja. To je najsuroviji oblik zločina nad civilnim stanovništvom, njegov cilj je zastrašivanje ljudi i dovođenje napadnute države u stanje uzbune i destabilizacije, a građane u stanje panike. Njihov moto je „ubij spektakularno jednog, zaplaši hiljade“. Ciljevi su im obično zamagljeni, ali se naslućuju. Povodi su različiti, to mogu da budu „borci“ iz pokreta za osamostaljivanje nekih etničkih grupa ili za otcepljenje od matične države.
Ovo nije prvi slučaj terorističkih napada na civilno stanovništvo u Evropi. Evropa zaboravlja, ili jednostavno o tome ne želi da zna, da su se prvi teroristički napadi na evropskom tlu dogodili Srbima na prostoru Hrvatske, i u Srbiji, na Kosovu i Metohiji još 1998. godine. Na Kosovu i Metohiji po dolasku međunarodnih snaga 1999. godine posle Kumanovskog sporazuma, tolerisani su teroristički napadi na Srbe i njihov izgon sa Kosova i Metohije. Te međunarodne snage su ustvari bile logistika terorističkoj OVK i ništa nisu učinile da spreče pogrom od 17. marta 2008. godine. Od tada do danas, srpsko stanovništvo, ono malo ljudi koji su ostali, izloženo je svakodnevnom strahu od šiptarskog terora. Evropa je sve to mirno posmatrala, srpske suze i njihove patnje ih nisu doticale. Evropske birokrate su mislile da se to dešava tamo negde iza sedam gora na divljem Balkanu na kome žive Srbi, i da to zlo njih, civilizovane, ne može da pogodi.
Prvi su terorizam u najsurovijem obliku osetili Srbi na prostorima bivše nam zajedničke države. Protiv civilnog srpskog stanovništva bila su dozvoljena sva sredstva kako bi se isterali sa svojih vekovnih prostora. Da li su „oluja“ i „bljesak“ bili „izvanredne vojne akcije“ ili ogoljeni teroristički akti protiv srpskog stanovništva? Način na koji su te zločinačke operacije izvršene veoma liči na terorizam. Zastrašivanje Srba na svim prostorima na kojima su živeli prisutno je i danas. Zar nije to akt terorizma? Na Kosovu i Metohiji Srbi su bili izloženi terorizmu svakakve vrste ali je Evropa na sve to žmurila, i na neki način odobravala. Da li u terorizam spada i sedamdesetosmodnevno besomučno bombardovanje SRJ i njenog stanovništva 1999. godine? Povod je bio zaštita ljudskih prava Albanaca, koji su digli oružanu pobunu protiv svoje države, tadašnje SR Jugoslavije, ali pre svega Srbije. NATO i Amerikanci su osnovali i podržavali terorističku vojnu grupaciju OVK, koja i danas postoji u vidu nekakvih kosovskih „oružanih“ snaga. Pravi razlog je bio prikriven, a to je podizanje najveće američke NATO baze na teritoriji Kosova i Metohije i otimanje njegovog ogromnog rudnog bogatstva. Pre toga su Šiptarima montirali monstrum državu, odakle se liferuju teroristi širom sveta. A oni, Evropljani, nisu daleko od KiM!
Mi Srbi saosećamo sa žrtvama terorističkih napada koji su počeli masovno da se dešavaju i u Evropi, zato što znamo kako izgleda kad se pod autobus pun putnika koji idu na zadušnice na KiM, podmetne bomba i ubije skoro sve putnike, znamo šta znači kad se u kafić, gde se okuplja srpska omladina na KiM, ubaci bomba pa veliki broj ubije, znamo šta znači kad se pobiju deca na kupanju, mučki iz potaje, znamo šta znači kad se ljudi otimaju da bi im se vadili organi i prodavali tim istim Evropljanima. Sve su to razni oblici terorizma koji su na nama Srbima isprobavani. Bili smo ogledni kunići i za uvođene obojenih revolucija što je takođe vrsta terorizma. Posle sankcija koje su uvedene Srbiji i bombardovanja koje je na SRJ izvršila NATO armada, a što su podržale sve vlade evropskih i nama susednih država, junačili su se nad malom i siromašnom zemljom. Razlog je profan, otimanje teritorije koja je geostrateški veoma značajna a i bogata je svakakvim rudama, mineralima i metalima.
Danas kad se svet upinje da spreči priliv imigranata u Evropu treba se podsetiti šta je ta Evropa zajedno sa svojim angloameričkim saveznicima uradila državama iz kojih taj narod kulja ka Evropi. Evropa i saveznici joj prekookeanski, su srušili režime u Libiji, Iraku, Avganistanu, uveli su Siriju u rat, destabilizovali su celu severnu Afriku raznim „afričkim prolećima“ ali nisu poštedeli ni ostale delove crnog kontinenta. Amerika je stvarala terorističke organizacije po celom svetu, kako bi destabilizovala države iznutra. To je sve već viđeno na našim prostorima. Terorističke organizacije širom sveta, su bile američka (NATO) udarna pesnica protiv naciljanih država i režima. Na Kosovu i Metohiji je Amerika ali i Engleska, obučavala šiptarske teroriste za borbu protiv svoje države Srbije. Setimo se Pedi Ešdauna koji je šurovao sa šiptarskim teroristima i obećavao im u ime vlade Velike Britanije doturanje oružja za borbu protiv srpske regularne policije i vojske. Setimo se i Tonija Blera koji je učestvovao u akciji bombardovanja, ili nemačkog ministra Šarpinga, koji je bezočno lagao o navodnim srpskim zločinima i mnogih drugih koji su nam danas odjednom postali najveći „prijatelji“ i podržavaju našu vladu u reformama i ohrabruju je da u tim „teškim i bolnim ali brzim reformama“ istraje.
Dragi Evropljani koji su tako širom otvorenih očiju žmurili na šiptarski terorizam protiv srpskog civilnog stanovništva i podržavali teroriste iz OVK, sad doživljavaju nešto što nisu mogli ni da sanjaju. Terorizam je ušao i u njihovo dvorište. Borba protiv terorista je teška i mukotrpna, pogotovu ako krenu u urbani terorizam. Razmaženi Evropljani su zbunjeni i zaplašeni. Njihova sloboda kretanja iz države u državu bez viza i pasoša je dovedena u pitanje. Vraćaju se vojske i policije na granice, šengen postaje besmislen. Evropa je okupirana, Evropa je u ratu, kako je uzviknuo francuski predsednik Oland posle prošlogodišnjeg terorističkog napada u Parizu. Teroristi se obučavaju i na Balkanu, posebno na KiM i Albaniji, ali ima mudžahedina i u Federaciji BiH. Pominje se kao njihova logistička baza za obuku i Bondstil, američka baza u srcu srpske pokrajine. Evropa je na to gledala blagonaklono sve dok su se ti teroristički napadi dešavali kod Srba, jer su Srbi remetilački faktor na Balkanu i nije šteta ako neko od pripadnika tog naroda i strada. Ali sada, kad je terorizam došao na tle Evropske Unije, moraće itekako da se evropske vlasti zamisle i da shvate da terorizam nije „rezervisan“ samo za neke Libijce, Iračane, Ruse ili Srbe, već da je to sveobuhvatno zlo s kojim se čovečanstvo mora ozbiljno uhvatiti u koštac.
23. mart 2016. godine
Za Korene,
Mirjana Anđelković Lukić
