Terorizam u Parizu

Kakvi su bili ciljevi?

2
1471

solidarnost

Početak Nove 2015. godine u Francuskoj je obeležen terorističkim napadom na redakciju humorističnog lista „Charlie Hebdo“, u centru Pariza, poznatog po karikaturama muslimanskih lidera, koji se isticao uvredljivim karikaturama na račun muslimanskih vernika. Maskirani napadači, naoružani automatskim puškama i ručnim bacačima, upali su u redakciju tog lista i ubili dvanaest osoba za vreme održavanja uredničkog kolegijuma. Među ubijenima bilo je osam novinara, uključujući i glavnog urednika magazina, domar, jedan posetilac i dva policajca.

Mi u Srbiji znamo kako izgleda kad se ubijaju pripadnici našeg naroda, ali na ubistva Srba u Evropi se malo ko obazirao. Setimo se samo jednog od mnogih terorističkih napada na Srbe na Kosovu i Metohiji koji se dogodio u Starom Gracku pre petnaest godina, 23. jula 1999. godine kad je iz zasede dok su žnjeli žito na njivama, ubijeno četrnaest Srba. Najmlađi od njih imao je samo sedamnaest godina.

Za to strašno ubistvo nije ni do dana današnjeg pronađen ubica, ili ubice.

UNMIK policija je tek u oktobru 2007. godine uhapsila izvesnog Mazljuma Bitićija, iz sela Veliki Alas kod Lipljana zbog sumnje da je učestvovao u tom ubistvu. Bitići je, posle dva meseca, usled nedostatka dokaza pušten iz pritvora. I tako to biva uvek kad se Srbi, ma gde, a posebno na Kosovu i Metohiji ubijaju. I pored prisustva evropskih policajaca, EULEKS-a i kosovske policije, nikad se ne događa da se uhvate izvršioci zlodela, a ako se i uhvati neki osumnjičen, ubrzo se pušta zbog „nedostatka dokaza“.

Takođe se nikad ne pronađe krivac za uništavanje srpskih polja i šuma ili paljenje njihovih kuća. Odnos evropske javnosti, EULEKS-a i „kosovskih policijskih snaga“ prema ovim zločinima je prilično nonšalantan i izaziva gađenje kod svih pravdoljubivih ljudi. Uostalom njihov moralni pad je žestoko razobličen otkrićem da su visoki funkcioneri EULEKS-a podmićivani, kako bi se zločini nad Srbima zataškali! To je naravno velika blamaža za EU, koja je te ljude tu postavila, ali se sve zataškalo i usporilo određivanjem neke komisije koja će stvar „ispitati“ i doneti zaključak. A kada, to niko ne zna. Ustvari, sve dok se skandal ne zaboravi! Setimo se grohotnog i grotesknog smeha onog belosvetskog lekara Kušnera, kad ga je novinar sa Kosova i Metohije upitao za žutu kuću. „Kakva žuta kuća“, odgovorio je i smejao nam se glasno u lice. Do njega je krotko stajala Rada Trajković, koja mu je bila nekakav domaćin i nije ni jednu reč rekla. Valjda iz pristojnosti.

Da Vas podsetimo:  Srećan Uskrs!

A kad se desilo ubistvo u redakciji satiričnog lista usred Pariza, kad je ubijeno dvanaestoro ljudi, podigla se cela EU, a i naši u Srbiji izražavaju saučešće ostavljajući cveće i sveće ispred Francuske ambasade. To je ljudski, treba imati empatiju za stradanje drugih. Ali ne sećam se da se u vreme ubistva srpskih žetelaca ili drugih ubistava Srba koja su se dogodila na tlu Kosova i Metohije bilo ko u EU toliko uznemirio, niti je u Srbiji bila neka posebna žalost zbog tih zločina. Javnost se malo zgraža, bude u novinama i na TV vest, prodefiluju srpski zvaničnici uz teške ili manje teške reči, i sve se na tome i završi. Zločinac se uglavnom ne uhvat, a porodice ubijenih ostaju bez zakonske satisfakcije i u večitoj tuzi.

Licemerje je danas prisutno svuda, u životu običnih ljudi, ali i u odnosima među državama. Aktuelni primer tog licemerja je odnos EU i SAD prema Rusiji, zbog njenog, tobožnjeg učešća u ukrajinskoj krizi koju su izazvali upravo oni: SAD i EU.

U Evropi su se i ranije dešavali teroristički napadi na civile: bilo je to u Madridu, Londonu, u metrou u Moskvi. I uvek su izvršioci traženi među ekstremističkim islamskim grupacijama. Nezaobilazno pitanje, kad se tako šta desi je: a ko finansira, obučava i naoružava te terorističke grupacije? Terorističku organizaciju OVK je stvorila američka i britanska obaveštajna služba, ali ni Nemačka nije tu bila sasvim nevina. U početku je OVK u SAD proglašena za terorističku, a kasnije, kad im je bilo potrebno da ratuju protiv srpske vojske, proglašeni su „oslobodilačkom vojskom“. Posle je ta „vojska“ izvojevala „slobodu“ za svoje sunarodnike, a SAD i EU su im podarili terorističku državu. Ostalo znamo. Sve te terorističke organizacije neko organizuje, dotura im novac, municiju i daje logističku podršku. Trag opet vodi ka tajnim službama izvesnih zemalja, a naše iskustvo govori da je reč o tajnim službama SAD, Nemačke i Britanije. Svi teroristički napadi imaju za cilj da zaplaše mirno stanovništvo, da unesu nemir i nepoverenje prema svojoj državi. Možda i iza ovog napada u centru Pariza stoje određene opskurne strukture kojima je stalo da se Francuska dodatno destabilizuje, jer bilo je pobuna u predgrađima Pariza, Liona i još nekim mestima, kad je država reagovala, ali prilično mlako. Ni u ovom slučaju se ne može očekivati da će francuska vlada uspeti da pronađe glavu koja odlučuje gde i kad će teroristi napasti. Naivna izjava iz francuske policije da su otkrili identitet napadača prema zaboravljenim ličnim ispravama u ukradenom vozilu je toliko neverovatna da se u takve izjave teško može poverovati.

Da Vas podsetimo:  Patrijarh, Vučić i predizborna kampanja

Teroristi su bili maskirani, imali su poprilično naoružanje i u trenutku kad su se odlučili na krvavi pir, njima, izlazeći iz ukradenog vozila, gle sreće po francusku policiju, ispadaju lične karte iz džepova, te se oni na osnovu toga identifikuju! Priča za Riplija! Takva hitrina u identifikaciji napadača na prostoru Kosova i Metohije, kad su u pitanju Srbi kao žrtve, nije do danas viđena.

Da li je napad na redakciju satiričnog lista bilo samo i isključivo iskaljivanje besa nekog nezadovoljnog muslimanskog vernika, koji je na ovaj način želeo da iskaže svoj „pravedni“ gnev, te je ubio dvanaestoro ljudi koji su se samo „šalili“na račun njegove vere, ili se iza ovoga kriju mnogo dublji razlozi, vreme će pokazati. Postoje određene sumnje da se i u ovom slučaju radi o „false flage“ „(podizanje lažne zastave, odnosno lažni napad). Posledice takvog čina se pokažu tek posle izvesnog vremena i uvek su usmerene ka nečem što odgovara određenim centrima moći. Mi u Srbiji bar u iskustvima sa takvim naumima ne oskudevamo. Prisetimo se Markala, kad su nam uvedene sankcije, ili Račka posle čega nas je NATO žestoko izbombardovao i zagadio našu zemlju a posebno Kosovo i Metohiju osiromašenim uranom. Posle se pokaže da Srbi tu nisu imali udela, ali, uzalud, cilj je ostvaren!

Ovaj događaj može da poprimi velike posledice po francuski narod, možda u donošenju nekih restriktivnih zakona ili zabrana. Sve u svemu desila se velika tragedija, ovaj teroristički akt je svakako za osudu svih miroljubivih ljudi, a vreme će pokazati i to vrlo brzo, kakvi su bili ciljevi ovog napada.

Za www.koreni.rs

Mirjana Anđelković Lukić

2 KOMENTARA

  1. Zanimljivo je procitati ovo vidjenje Lazanskog….

    http://webtribune.rs/francuzi-su-shvatili-americku-poruku-nista-od-popustanja-sankcija-rusiji/

    Ima i teorija o laziranom snimku napada na redakciju Charlie…https://www.youtube.com/watch?v=i3v8pqosC20#t=116

    Prvi video nema krvi. U drugom je „krv na terenu koju je tamo stavio…“.

    Gde su Ameri, tu je sranje i nepoznanice ! Da li je Francuskoj trebao 9/11 ?? Sve mirise na veliki belaj po Evropi. Mozda najbrza metoda za expressno izbacivanje stranaca iz EU ? Ko ce ga znati, velike su to igre.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime