To što Aerodrom dobro posluje baš je razlog da ne ide pod koncesiju. Takav koncesioni model nigde u svetu ne funkcioniše već 30 godina.
Danas ističe rok za podnošenje prijava za koncesiju za Aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu. Tačnije produženi rok pošto je onaj prvi istekao 25. februara. Vlada je to produženje roka objasnila potrebom da bi „što veći broj potencijalnih ponuđača mogao da pribavi sva neophodna dokumenta i podnese kompletne prijave“.
Koncesija na 25 godina se, kako je navedeno, daje za finansiranje, razvoj kroz izgradnju i rekonstrukciju, održavanje i upravljanje infrastrukturom aerodroma i obavljanje delatnosti operatera.
Mediji su već spekulisali da su među zainteresovanim za upravljanje beogradskim aerodromom francuska firma „Vensi“, nemački „Fraport“, kineski „Šandog haj spid“. Ovih dana je i ruska kompanija „Aerodromi regiona“, deo „Renova grupe“ u vlasništvu ruskog biznismena Viktora Vekselberga, potvrdila da će učestvovati u nadmetanju za koncesiju.
Jedan od malobrojnih srpskih stručnjaka u toj oblasti, koji je bio savetnik prilikom sklapanja nekoliko koncesionih ugovara na Zapadu, Mahmut Bušatlija kaže da „nije baš srećan zbog ove koncesije“.
Po njegovoj oceni, taj koncesioni model već tridesetak godina nigde u svetu ne funkcioniše dobro. Bušatlija precizira da je reč o modelu po kome „država kada nema para uvuče privatni kapital koji uradi ono što je neophodno, a to se naplati iz upravljanja tim objektom, iz eksploatacije objekta“. On na kraju bude vraćen državi pa se smatra da je država nešto dobila, a da nije platila i da je još na tome malo zarađivala.
Problem je u tome što ukoliko neko državi da pare, bilo unapred, bilo kroz taj period eksploatacije, uopšte nije motivisan da ono na šta se obavezao uradi kako treba i kvalitetno.
„Iz prostog razloga — mora što manje investirati da bi mogao da stvori neki profit“, objasnio je Bušatlija za Sputnjik.
Na kraju, kada neko 25 godina eksploatiše neki objekat državi treba da ga vrati u besprekornom stanju, što znači da se tu mora računati na još jednu investiciju. Naravno da to ne funkcioniše nigde u svetu, napominje on.
On je, pogotovo, izrazio skepsu zbog onoga što je javnosti predstavljeno kao očekivanje, ocenivši da ta računica ne pije vodu.
Bušatlija podseća da je premijer više puta rekao da se od konecesionara očekuje da državi plati između 350 i 400 miliona evra odmah i da daje 10-12 miliona godišnje narednih 25 godina. Kada to izračunate koncesionar je od početka, praktično, dužan najmanje 600 miliona evra. Uz to, priča se da bi u razvoj morao da uloži makar 300 miliona, što znači da bi ga sve to koštalo oko 900 miliona evra, izračunao je stručnjak za strana ulaganja.
Uz podsećanje da je godišnja neto dobit Aerodroma „Nikola Tesla“ kada se uzme poslednjih nekoliko godina, u proseku 25 miliona evra, Bušatlija je ocenio da će u sledećih 25 godina koncesionar mnogo manje moći da zaradi nego što bi ga koštao ceo taj posao.
Po njegovom mišljenju, ulazak u taj posao za koncesionara može biti isplativ samo ako bude mogao da računa na neke dodatne dogovore, odnosno podsticaje.
On upozorava i na rizike kakve koncesioni ugovor sobom nosi. Beogradski aerodrom koji sada zvanično beleži 4,8 miliona putnika godišnje, ne može da očekuje osam miliona putnika. Ako nekome damo aerodrom za promet od osam miliona, a ta cifra se u javnosti pominjala, i ako ne budemo mogli to da ostvarimo, mi ćemo snositi razliku, jer koncesionar računa na dobit u poslovanju na toj osnovi. Možemo, upozorava on, da dođemo u situaciju od najradikalnije, a to je zatvaranje aerodroma što se dogodilo Budimpešti, do ogromnih problema koje, na primer, Zagreb sada ima sa otvaranjem novog terminala koji je koncesiono izgrađen i koji se pokazao potpuno neadekvatnim i u velikoj meri neupotrebljiv.
Podseća i na to da je Hrvatska krenula u koncesiju za izgradnju autoputa, pa kada je došlo do problema, ona je raskinuta.
„Davanje koncesije za beogradski aerodrom nema apsolutno nikakvog ekonomskog opravdanja“, tvrdi Bušatlija.
Na pitanje, da li je moguće u koncesioni ugovor ugraditi uslove koji bi zaštitili javni interes, on je kategoričan. Apsolutno ne.
„Da vi nekome privremeno dajete na raspolaganje državni kapital sa tim da on mora da ga oplodi i da vam ga vrati daleko većeg i daleko savremenijeg za 25 godina. To ne postoji, apsolutno ne postoji mogućnost bilo koju koncesiju da održite na taj način“, izričit je Bušatlija.
Sva iskustva u poslednjih 30 godina ukazuju da one nisu u skladu sa javnim interesom i države bi, dodaje on, morale da vode računa zašto se upuštaju u takve stvari.
On napominje i da je koncesija za beogradski aerodrom s obzirom na model uslovno koncesija.
„Jedine koncesije koje funkcionišu to su one koje se odnose na prirodne resurse. Ako vam neko kopa rudu, na svaku tonu vam mora platiti. To jedino funkcioniše“, ističe Bušatlija.
On, međutim, ističe da to što koncesija nije rešenje ne znači da ne treba privatizovati javna preduzeća. Treba ih privatizovati, ali dokapitalizacijom, smatra on.
Na pitanje koje bi bilo najbolje rešenje za beogradski aerodrom, Bušatlija kaže da bi uz dobar profesionalni menadžment on mogao da zarađuje daleko više nego sada. Verovatno, kaže on, i dva puta više.
„Imamo firmu koja solidno zarađuje i iz svoje zarade može da se zaduži do 600, možda i 700 miliona evra na dugi period, jer to su infrastrukturni projekti koji mogu da se kreditiraju 20-25 godina. Dakle, ne vidim nikakvog razloga da se to nekome prepušta“, kaže Bušatlija za Sputnjik.
Da koncesije nisu lak zalogaj pokazuje i naše prethodno iskustvo kada je vlada Srbije marta 2015. obustavila postupak koncesije za autoput Surčin—Požega na Koridoru 11, pošto o uslovima nije mogla da se dogovori sa dve zainteresovane kineske firme.
Vlada tada nije bila spremna da daje bilo kakve garancije koncesionaru na obim saobraćaja ili za minimalnu dobit. Država nije imala nameru da prihvati deo rizika što je bio osnovni uslov kineske „Eksim banke“ koja je trebalo da finansira koncesionara u tom projektu.
Ovoga puta, sa upravo završenog Kopaonik biznis foruma, stigla je vest da je Evropska banka za obnovu i razvoj veoma zainteresovana da finansira koncesionara beogradskog Aerodroma „Nikola Tesla“. O detaljima nije bilo reči.
Bušatlija, inače, podseća da po međunarodnim normama, svaki ugovor koji država potpisuje sa privatnikom ili sa drugom državom mora biti javni dokument, osim u delu koji se eventualno tiče bezbednosnih struktura.
I Milan Kovačević, savetnik za strana ulaganja, smatra da nema logike davati nekom profitabilnu kompaniju koja se može finansirati iz vlastitih prihoda.
„Aerodrom sada ima vrlo dobar uspeh, samo dva posto imovine je ukupan dug, popravljaju se rezultati i ako je cilj neko finansiranje zašto se ne obavesti javnost koliko novca treba i za koju svrhu, da vidimo može li se to osigurati na drugi način“, rekao je ranije Kovačević.
Po pitanju koncesije za aerodrom skeptičan je i profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić. Slaže se da se radi o dobrom, profitabilnom preduzeću i u tome baš vidi razlog da se ne daje u koncesiju.
Država treba da se rešava loših preduzeća, a da zadrži kontrolu u profitabilnim, kaže Savić za Sputnjik.
Iskustva nekih drugih aerodroma pokazuju da koncesionar malo našminka postojeće kapacitete, podigne cene i onda uzima pare.
„Strane kompanije ne dolaze ovde da daju pare nego da zarade. Ne vidim razlog da se lišavamo ovakvih resursa, posebno što se radi o prirodnom monopolu. Prodaja nekog manjinskog paketa ili dokapitalizacija uz pravo upravljanja je u redu, a aerodrom može i sam da se zaduži za investicije posebno u ovo vreme niskih kamata“, objašnjava Savić za Sputnjik.
Beogradski Aerodrom „Nikola Tesla“ u prošloj godini je ostvario rekordne poslovne rezultate treću godinu zaredom, nakon što je rast prometa putnika podržao rast dobiti, rekao je nedavno v. d. direktora kompanije Saša Vlaisavljević.
Prihod kompanije prošle godine neće biti manji od 75 miliona evra dok će neto dobit premašiti 25 miliona evra. Vlaisavljević je dodao da u tekućoj godini očekuje više od pet miliona putnika nakon što je kompanija prošle godine uslužila 4,9 miliona putnika, tri odsto više nego godinu pre.
U januaru ove godine Aerodrom je uslužio 329.843 putnika, što je čak 13,5 odsto više nego u januaru prošle godine i predstavlja novi rekord za taj mesec.
Mira Kankaraš Trklja
www.rs.sputniknews.com
