Tibor Cerna ili kako se uvek ogrešimo o heroje

1
874

Ako heroji nakog prelaska u legendu mogu da posmatraju kako se od njih opraštamo, onda sigurno umiru ponovo, daleko teže i bolnije nego prvi put. Gotovo da je pravilo da se o naše heroje ogrešimo koliko odmah čim uočimo njihovu junačku končinu i da nepravdu ne ispravljamo dugo, dugo.

2017-05-28_070431U nizu sramnih pogreba naših heroja svrstao se i oproštaj od Tibora Cerne.

Još jednom smo sami sebe porazili dozvolivši da rane na roditeljskom srcu dodatno budu posoljene. Pala je na ispitu država, obrukala se vojska, a crkva izgubila iz vida jednog svog anđela. Srpska Pravoslavna Crkva, baš ta u kojoj se svojevoljno Tibor krstio.

Heroju je kapa koju je nosio odredila i veru i sudbinu. Beretka koju je nosio i krst kojem se molio, nisu ga ispratili. Danas, 17 godina kasnije, ispravlja se deo nepravde, imenuje se heroj, podiže se na pijadestal ona vrednost koju smo zgazili čizmom zaborava ili još preciznije, aljkavišću svesti.

U sredu 14.jula u Debeljači, otkriće se spomenik njenom najslavnijem građaninu, simbolu slobodarskog duha i blistavom primeru patriotizma. Poput stidljivog izvinjenja, uz reči neizgovorene gotovo dve decenije, oprostićemo se od Tibora, onako kako smo morali bez zadrške, onako kako dolikuje, a i dalje daleko od onoga kako je zaslužio, jer vreme je nemoguće vratiti.

Možda je i ova posthumna sudbina Tibora Cerne upravo potvrda njegove veličine. Možda je to orden koji se, neizostavno, dodeljuje samo najvećim junacima, naših založnicima za slobodu. Možda je i Tibor poput Milunke Savić, prvo otišao tiho, da sačeka da primetimo da ga nema i da mu nismo rekli samo bar onu jednu reč koju smo ostali dužni – HVALA. Možda i svetosavska zajednica na to doda i jedno – ZBOGOM!

A epitaf, koji je sam sebi ostavio u smrtnom ropcu neka ugleda svetlost i sačekuje slučajne prolaznike i buduće namernike koji na spomeniku Tibora Cerne budu dolazili da pogledaju lice onoga koji je posvedočio svoje reči – „Za ovu zemlju vredi poginuti“. Tibor je večno živ. NJegov puls odzvanja u dušama našim. Opipajmo naše grudi. Čujete li eho njegovog srca?

Boško Kozarski

www.iskra.co

1 KOMENTAR

  1. Тибор је изузетан пример, али сви ти младићи који су на Кошарама бранили и одбранили Србију осећали су тако.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime