Tipovi ljudi u gradskom prevozu dok traje saobraćajni kolaps

0
723

Stefan Milenković

Gradski prevoz Foto: Uroš Arsić / Noizz.rs

Istrčiš polupospan na asfalt i pogaziš tvrdnju da se za ženama i busom ne trči. Tvrdnja pogažena i misliš “Dobro je, sad je sve lakše. Ne zavaravajte se, jer od 1. septembra u Beogradu ništa nije lako. S obzirom na to da se busom voze i Kurta i Murta, ljudi svih karakteristika i navika skupljeni poput sardina u konzervu (uglavnom bez klime ili grejanja), dobijate sliku Beograda koji više podseća na apokaliptične scene u kojima svi nekud jure i na kraju ne stižu nigde.

Ako ste na posao ili faks putovali sat vremena, sada ćete putovati barem duplo duže. Dovoljno da se nakupite stresa i negativne energije i “idealno” započnete radni dan. Osim čeličnih živaca, nađite sebi neku razonodu kako biste što lakše prebrodili te mučne trenutke. Pošto je to gotovo nemoguće, pokušao sam da odgonetnem ko su te face koje nam neprestano dižu pritisak i svojim manirima utiču da nervoza i netrpeljivost u prevozu dožive procvat.

Moneymaker

Lik u staroj “Loto” trenerci i tiketima koji mu ispadaju iz džepova. Uvek stane na sredinu busa da bi ga svi čuli kako sa ortakom pravi planove za novi kladioničarski dan. Jako nepristojan sa izrazitim “beogradskim” akcentom u obavezne uzrečice “torima”, “tebrice” itd. Njegova jedina obaveza je da ujutru kada ustane na sto stavi listu i paklicu dugog crvenog lakija. Kuva jednu tursku koja ga dodatno motiviše da u novi dan krene sa namerom da odere sve kladionice krsno i zapadno. Stavlja naočare bez obzira kakvo je napolju vreme i pun je nekog diskutabilnog ega. Glasan je i uporan da dođe do sredine busa kako bi svi čuli njegove prognoze za treću finsku ligu. “Tebraaa sinoć jurim Himnastik za 50 soma i mrtvi Uče promašuje penal, sudija svira kraj, ja bacam sve po stanu, keva završava u hitnoj. Mirjane mi moje (verovatno opet majka) na epitaf ću ga staviti ima da ga proklinju vekovima uz reči “opet tiket puče, puši ku*ac Ikečukvu Uče”.

Prikolica

Stariji čovek, apsolutno nebitan u celoj priči ali uvek stane pored vozača i pravi se da ga poznaje (pritom se oseća na beli luk). Priča kako je izgledao grad kada ga je on 70ih posećivao. Sam dolazi do zaključka da je isti samo propao. Vozač mrda glavom i redovno ga opominje da se pomeri malo udesno jer ovaj ne vidi retrovizor pa zanosi u suprotnu stranu. On to shvata kao šalu i počinje da se otvara, priča kuda je sve bio i šta je obišao da bi se na kraju vratio u rodnu Ostružnicu. Fin je ali mnogo naporan i smeta ljudima koji imaju nameru da izađu na sledećoj stanici. Ni on ne zna zašto je ušao, izađe posle pet minuta ali lepo se ispričao i umesto da potroši pare na neku terapiju on je to sve odradio na vozaču. Ode čovek.

Sledeći

Nema neka specijalna karakteristika za njih. Oni su kao nomadi, postoje ali ne ističu se i raštrkani su po celom gradu. Njihova opsesija je da prvo sednu i onda ove mučenike što stoje po dvadeset stanica zapitkuju “JE L’ SILAZITE NA SLEDEĆOJ???” Trude se da budu okej i ide im dok ne progovore tu kultnu rečenicu. Pa dobro mora li to u pi*ku materinu nije još ni sunce pošteno izašlo, sjebi mi dan maksimalno baš te briga. Imaš utisak kao da sede po čitav dan na istom sedištu i voze se od tačke A do tačke B samo da bi te zajebavali (a uopšte ne izlaze na sledećoj). Eto, pitali su znaš, čuli su se i to je to. Nikom ništa. Bus nastavlja dalje.

Superbaka

Talentovana i vrlo agilna žena starija od 75 godina. Imaš nameru da joj ustupiš mesto ali znojav si i kasniš, imaš tuđe ruke na preponama i nečiju kosu u ustima ali ona ne prestaje da se žali na reumu i bol u kostima. Postavi nogu da je priklješti kako bi stala vozaču na žulj. Pomeriš pola busa ne bi li ona bezbedno prošla i sela. A kad sedne odmah druga priča. Zašto talentovana: bivša gimnastičarka u staroj Jugi, radi zgibove na šipci i smeje ti se u lice (podlo). Nosi 64 kese pune nekih trava i melema, koje stavlja u naručje lika koji sedi do nje. Ne vidi ga od kesa ali mu priča koja je travka za koji čaj i čemu pomaže. Lik je pljuje ali nečujno, znoji se i ubrzo izlazi na sledećoj uz psovke upućene bakuti.

Informersi

Po nekom nepisanom pravilu najveća bagra u busu. Nekolicina takvih u tebi izazove tugu i žaljenje a ostali žele da nestaneš sa zemaljske kuge. Oskudno ili nikako obučeni, ljudi koji u narednih pet godina prete da dokažu da se od vazduha može živeti. U svakoj situaciji čitaju novine (ove ne čitaju sigurno). Bez obzira da li sede ili stoje, uvek nešto imaju da odbruse prosjacima ili slabijim osobama od sebe, ponosno pokazuju bus-plus karticu i čekaju svađu između kontrole i onoga koji nema kartu. Jer se time hrane naučeni svakodnevnim serviranjem televizije. Ne pravim razliku između žena i muškaraca, nekako su mi pod indigo svi. I mnogo se guraju tražeći svojih metar kvadratnih kojih očigledno nema jer smo se popeli jedni drugima na glave.

Padobranci

Pola ranac pola osoba (taj sam). U njemu nosi: lap-top, jaknu, flašu vode, rezervni veš, knjige.. Svi se žale na njega i tupe udarce po glavi i telu. Kada bi se u autobus gledalo iz ptičije perspektive i kroz neki rendgen, tačno bi mogla da se vidi putanja njegovog kretanja koja je nešto nalik na deonicu u kanjonu Morače, sa mestima sudara. Muči se brat i prosečno izgovori “izvini” nekih 26 puta u jednom minutu. Pa premesti ranac napred da ga ne bi odžeparili. Onda ima i onih koji formu za planinarenje dobiju baš u tim harmonika busevima. Kada vozilo krene da leluja levo desno bez oslonca i ravnoteže a ti na sebi nosiš 20-30kg i pritom izađeš bez povreda na sebi ili (ne daj bože nekom drugom) znaš da si spreman u pohod na planinske vence. Noge ojačaju, ruke postanu kamen a trbušnjaci rende od silnog napora koji vrši pritisak na čitavo telo. Okej otišao sam u neku drugu krajnost.

Najjača karika

Malo neobično i neshvatljivo ali bez takvih faca autobus ne bi imao svoju čar. Proćelav lik, radio kao izbacivač u najjačim klubovima u Beogradu. Prestao da ide u teretanu još sa 16 jer je pretukao vlasnika iste zbog toga što mu je rekao da je klinac. Vrlo staložen ali kratkog fitilja. Uvek uđe poslednji i uz “AJDE JOŠ SAMO MALO” (nenamerno) od siline guranja izbaci troje na suprotan prozor. Stvori prostor oko sebe dovoljan da može tu da kampuje i niko se ne usuđuje da priđe. Ali on je kul samo ga okolina ne razume. I dobro je što je tu, malo zavede red. Niko ne sme da izađe dok se on ne pomeri sa vrata pa se desi da se voziš još par stanica da ne bi pomerao čoveka. Stavio je ruke na leđa i tako gleda po celom busu pravi li neko problem (kapiram profesionalna deformacija) ali okej likovi stvarno.

Pregovarač

Vrlo lagan tip kome se na faci vidi da je lukav i prevrtljiv kao lisica. Prevario bi i rođenu majku. Stavio je torbu između nogu, telefon naslonio na rame i okreće neke papire. Ogromne pare su u priči i stalno vrti levu ruku i gleda na sat. Žuri jako i laže još jače. Sve zarad boljeg sutra. Vidi se da mu je to jedino odelo za sastanke i da će (ako danas ne napravi neku lovu) sutra opet raditi na gradilištu koje drži njegov tast. Ali mu se mora priznati da ima žvaku za biznis i da mu je stalo. “U kolima sam trenutno, stao da sipam pun rezervoar pa te slabo čujem od obližnje autobuske stanice, zvaću te kad izađem na autoput. Ne mogu da se cimam više po gradu, zato sam i uzeo taj plac u Borči. Da da, ja sam njegov zet heheh, ma imam novac naravno na šta ti ja ličim.” Drži se brate, krvav je to pos’o.

Noćni ratnici

Mlađa ekipa koja sedi na poslednjih pet, šest sedišta. To je to vreme, oko osmice, nakon nekog aftera vraćaju se u svoju jazbinu do sledećeg zalaska sunca. Vidno izmoreni više spavaju nego što su zaista tu. Smeju se nekim forama u tišini, naslonjeni jedni na druge sa po kojom flašom u rukama. Praznom naravno. Krvavih očiju i mrke naravi sa onog uzvišenja gledaju sve ostale kao debile koji idu na posao i jure neko bolje sutra. Njima je lepo i to je jedino bitno (i meni je bilo u tim godinama). Zaspe redovno pa ih vozač budi na poslednjoj stanici.

Starosedeoci

Sama reč kaže, starije osobe. Izgledaju mrko i nezainteresovano ali im uši rade kao u najboljim danima. Uključuju se u tuđe razgovore sa nebitnim temama i smaraju o svojim problemima kudeći uglavnom mlađu populaciju (ove na kraju busa). Dovoljno su glasni da se čuju ali kad je frka prave se da ništa nisu rekli i da su kulturiška koja je ovaj Beograd oslobodila kako bi se mi svi danas mogli bahatiti. Starije žene su jako pristojno obučene i našminkane i uglavnom pričaju sa njima sličnim ženama. Uvek se nekako prepoznaju i jave pa krenu da povezuju ljude od Dorćola do Mirijeva. Nose izdužene kofere/torbe sa ručkom i dva točka na dnu i stalno kad uđeš u busu ima ih bar po dve, tri takve, čavrljaju nešto da ubiju penzijsku monotoniju. Dok se matorci busaju, misleći da su i dalje u najvećoj snazi. Nose one džempere sa romboidima koji odvratno peckaju ali ispod njih je košulja neke neutralne boje koja se više ne nalazi. Sve posmatraju kroz naočare praveći se da čitaju novine. Cokću ako ih slučajno zakačiš i pitaju “MOMAK MOŽE LI MALO LAKŠE”. Ne može ćale,težak si za varenje.

Kapetan Muka

Jeste teško dovući se svaki dan na posao u tom užarenom bojleru (čitaj busu) i vratiti se na isti način, ali zamislite da vam je zapravo posao da baš vi vozite taj bojler. Po suncu. Po ledu. Po kiši. Po rupama. Po šinama. Po živcima. Poslednjih mesec dana svakako jedan od najtežih poslova u glavnom gradu. Osoba koja 24/7 mora da sluša sve ove tipove koje sam gore naveo, ili je skrenula (ali ne busom heheh) ili jednostavno nema drugi izbor u životu nego da se mic po mic, za pola sata pomeri nepun kilometar ne bi li zaradila crkavicu. Kako ti njemu da zameriš što sedne na sirenu ili u sred vožnje počne nekontrolisano da viče i psuje sve prisutne. Uslovi kako autobusa i tramvaja tako i kolovoza ne iziskuju drugačiju reakciju osim ove. Vozač na svojim leđima nosi tonu muka, i vrlo često se izgubi u svoj toj gradskoj gunguli. Nekad si i ti koji putuješ često u fazonu “bože, daj da izađem živ odavde, ići ću peške od sutra, kunem se”.

noizz.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime