Titanik na brdovitom Balkanu

0
527

Političko pozorište sa neizvesnim ishodom: može li Srbija da podnese ovoliko prevara?

Ispred pretprazničnog paravana, sa “najviših mesta”, doći će lažna nada i čestitke, podrška reformama kojih nema i pretnja protivnicima napretka ka Evropskoj uniji. Iza njega, ista družina sprema nove koalicije i novu raspodelu moći.  Ko će sa kim deliti novac i vlast u 2013. godini, a ko neće imati šta da deli, biće jasno već na proleće. Tada će, takođe, biti jasno kome je ovakva politika bila potrebna. Briselu i Vašingtonu ili Moskvi. Ili nije nikome bila potrebna…

Vladimir Novski

Srbija je danas, i spolja i iznutra, temeljno narušena, a negde i potpuno demontirana kao država. Preciznije, njen neformalni status je paradržavni, u njoj vladaju protivrečni zakoni, regije su podeljene na izolovane entitete kojima upravljaju lokalni politički knezovi  uz logistiku svojih stranaka, kao u doba Kneza Miloša. A novi Miloš,  Aleksandar Vučić, bivši  profesionalni Srbin,  danas nastavlja tradiciju deljenja  selektivne pravde, onako kako je to činio i njegov prethodnik  Boris Tadić, koji je sebe, od početka do kraja predsedničkog mandata, smatrao legitimnim “obnoviteljem” i stručnjakom  za sva srpska i nesrpska pitanja.

No, kad su metafore u pitanju, treba podsetiti da je Miloš Obrenović, kad je postao vlast, ne znajući za drugi  sistem upravljanja državom, primenio onaj koji su Turci  vekovima u okupiranoj Srbji  primenjivali!  Sa punim pravom, može  da se kaže da ni Aleksandar Vučića nije znao za bolje pa je nastavio politiku lažnih srpskih demokrata, onih kojima se, očito, potajno divio. Razlika je jedino u tome što Vučić primenjuje ideologiju Demokratske stranke u praksi, ali, istovremeno, sprema i otvorenu kolaboraciju sa njom. A perverziju takvih razmera nije ni Miloš sa Turcima imao, uprkos tome što je bio njihov  vazal.

Da Vas podsetimo:  Zauzdana Srbija

Tako je teren za još jednu političku travestiju u višestruko prevarenoj i opljačkanoj zemlji, pripremljen. Vučić se takođe sprema da na proleće ukloni socijaliste kao koalicionog partnera (ili ih potpuno minimizira), tako što će raspisati prevremene izbore i sa Demokratskom strankom u koaliciji “preći Rubikon”).

Otuda njegov vrlo taktičan odnos prema novom predsedniku Demokratske stranke Draganu Đilasu, čoveku koji bi iz mnogo razloga morao da sedne, makar ispred nekog anketnog odbora Skupštine Srbije, i odgovara na pitanja kako je stekao na stotine miliona evra u siromašnoj Srbiji, dokle će da traje njegova medijska diktatura i kako je trošio budžet Beograda.

Ali, kako je uopšte došlo do toga da Srpska napredna stranka nastane, ili, još bolje, ko je Šešeljeve radikale onako maestralno preobratio u “evropsku desnicu” i po čijem nalogu?

Nedavno je ovu nevešto sakrivanu istinu otkrio Boris Tadić u kultnoj emisji “Nedjeljom u dva”, Hrvatske radiotelevizije (HRT), gde je bez imalo uvijanja priznao kako je dobio zadatak od svojih evroatlanskih prijatelja, da stvori Demokratskoj stranci jednu pristojnu opoziciju, koja bi odgovarala i Briselu i Vašingtonu, pa ako treba i Moskvi. Tako je, reče Tadić, krenuo u veliku akciju preobraćenja Šešeljevih radikala u “evropsku desnicu”.

U tom poslu, po svemu sudeći, najviše se istakao nekadašnji komunistički omladinac Dragan Đilas, koji je sa pozicije gradonačelnika Beograda i glavnog medijskog monopoliste u Srbiji, ozbiljno pomogao stvaranju Srpske napredne stranke. Koordinator ove “tajne diplomatije” bio je bivši šef kabineta Borisa Tadića, Miodrag Rakić, inače prijatelj (i u mnogo čemu uzor) Aleksandra  Vučića.

Čim je stvorena, Srpska napredna stranka je preuzela deo poslove Demokratske stranke, a lažni  antagonizam između ove dve stranke stvaran je u medijima sa ciljem održavanja kakve-takve “demokratske” polarizacije javnosti u Srbiji  koja je inače plebiscitarno ogorčena  političkim feudalcima na vlasti.

Da Vas podsetimo:  Čašica rakije i politike u Toplici - reakcije na Vučićev razgovor sa decom

Istovremeno, i u Briselu i u Vašingtonu postoje uticajne ličnosti koje ne mogu “da svare” činjenicu što Socijalistička partija Slobodana Miloševića još postoji. I ne samo što postoji, nego vlada dobrim delo parlamenta, dok je na čelu vlade Srbije njegov bivši najbliži saradnik, Ivica Dačić!

Iz istih krugova zamereno je Borisu Tadiću zbog “rehabilitacije” socijalista, zbog skandaloznog “bratimljenja” sa njima i zbog njegovog lobiranja da ta partija uđe u Socijalističku internacionalu čija je članica i Demokratska stranka.

Naravno, Tadić je “za kaznu” morao da pomogne stvaranje Srpske napredne stranke, a na kraju je morao i da se skloni. Novi vođa Srbije viđen je u Draganu Đilasu. Privremeni vršilac njegove dužnosti je Aleksandar Vučić. Dok Đilas ne stabilizuje svoju stranku i njene odbore i dok se ne pripremi za verovatne vanredne izbore 2013. godine, čiji je ishod već režiran…

Naravno, ovde je reč samo o jednom od mogućih modela daljeg propadanja Srbije pod vladavinom tajkuna i odnarođene političke klase kojom upravljaju centri moći u Briselu i Vašingtonu (sve dok Moskva ne bude imala drugih ideja). Ali, taj “model” je u ovom momentu sasvim izvestan a protagonist ovih igara više nego sigurni u sebe. Imaju i pare i moć i podršku svetskih siledžija. Samo, dokle će to trajati? Jer, ne treba zaboraviti, partokratija koja je stvar volje grupe prevaranata sa privremenom podrškom “negde vani”, takođe je privremen projekat.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime