Već je postala urbana legenda priča po kojoj je za loš rezultat naših olimpijaca u Brazilu odgovoran predsednik Nikolić. On je njih navodno izbaksuzirao tako da su podbacili na svim frontovima. Dalje urbana legenda govori da su ga pozvali u Srbiju nazad da bi baksuzluk prestao da deluje na sportiste te da bi oni osvojili „barem nešto“. Tako se i desilo. Zagovornici tog Nikolićevog baksuzluka kao argument potežu još neke slučajeve gde je njegovo prisustvo negativno delovalo na sportiste, poput finala Vimbldona pre tri godine kad je navodno izmalerisao Novaka.
Da li je tačno da je Toma Nikolić baksuz za naše sportiste ili ne, nije lako naučno i egzaktno utvrditi, jer na sportske rezultate utiče mnoštvo faktora a baksuzluk nije sklon definicijama i kvantifikacijama. No ono što je bitno u čitavoj priči je uverenje dela javnosti da je predsednik Nikolić samo svojom pojavom neko ko može doneti neuspeh. Manje je bitno da li je čovek autentični baksuz ili su mu neki zlobnici uspeli prišiti takvu etiketu. To nije faktor bez značaja kod Srba jer su često neki bili eliminisani iz izbora za neki rizičan posao, a politika to jeste, jer su neki mislili da je dotični nosilac loše energije ili malera.
Da li je Toma Nikolić zaista baksuz ili mu samo to pokušavaju nalepiti? Postoje argumenti i za jedno i drugo u njegovom životu i u dugoj političkoj karijeri. Iako se najviše puta kandidovao za predsednika neuspešno, to ga može svrstati u baksuze, on je ipak na kraju postao predsednik, što negira priču o baksuzluku ili je pak on svojom upornošću pobedio i sami maler. No to sada nije toliko ni bitno kao pitanje kako će njegov „maler“ uticati na Nikolićevu poziciju na predsedničkim izborima.
@predsednikSRS Јел Вучић баксуз или паметан и поштен ?
— Дејан Пиваревић (@vojvoda_) August 8, 2016
Dosledna pasivnost predsednika u protekle četri godine pa i loš odabir saradnika (još jedan maler) koji su u javnosti naneli znatnu štetu predsedniku (u toj meri da se čini da su mu podmetnuti) su oslabili njegov autoritet u javnosti. Olimpijske igre u Brazilu su trebale da budu opušten početak eventualne Nikolićeve kampanje a pretvorile su se u fijasko za koji javnost krivi predsednikov zvanični maler. A malerozne niko ne voli kao što baksuzne niko ne želi pored sebe, a kamoli da ih podrži na izborima.
Branko Radun
Vidovdan
