Tomina platforma

Politika Srbije prema Kosovu i Metohiji ne postoji. Na delu su samo refleksi davno prošlog, inercija koju nalažu obaveza i neprijatnost što je osećamo prema srpskom narodu u pokrajini. Postoji politika vlasti. Ona zavisi od ličnih i stranačkih interesa prvih ljudi države. Njome ne upravljaju demokratski izabrani narodni predstavnici, državne ustanove, od njih angaživani stručnjaci ili, nikako, građani na referendumu. Suštinom naše politike prema Kosovu i Metohiji danas se bave marketinški strčanjci. Vlasti se više ne zanimaju za mogući uspeh njihove politike, već za utisak koji će ona, sprovođena ili samo najavljena, ostaviti na birače.

Nikolićeva platforma vrhunac je tog licemerja i politikantstva. Tajanstvo je najvažnija njena karakteristika. Veruje li neko da Tomislav Nikolić koji je izabran kao kandidat stranke, čiji sin je prvi čovek stranačke organzacije, treba da komunicira saopštenjima i poštom sa premijerom koji mu je godinama bio zamenik? Zašto je u Srbiji danas glavna vest kako će premijer reagovati na platformu o Kosovu i Metohiji koju mu je poslao predsednik? Pred medije je izašla predsednikova savetnica za odnose sa javnošću, iako se obraćala upravo u vezi sa ovim važnim dokumentom, ona je priznala da ni sama nije upoznata sa njegovim sadržajem!

Obavešteniji od gospođe Pak-Stanković preneli su medijima neke pojedinosti iz sadržaja Platforme. Izlazi da predsednik predlaže da se odnosi Beograda i srpskih opština u budućnosti ne menjaju, a da odnos Zajednice srpskih opština prema Prištini bude sličan onome koji je SAP Kosovo imalo prema SR Srbiji slovom Ustava iz 1974. godine. Treba li predsednika Nikolića podsetiti da je Srbija pre dve godine odlukom upravo tadašnje vlade i sa njegovom saglasnošću potpisala Briselski sporazum. NJime je, koliko je javnost obaveštena, Srbija suštinski prihvatila integraciju severa Kosova u tzv. „Republjik Kosova“ u skladu sa slovom ustava ove međunarodno nepriznate države. Sva prava koja je novonastala ZSO dobila (do danas samo formalno) tako su izvedena iz ustava druge albanske države i oslonjna na evropske standarde o regionalnoj samoupravi. Podsetimo SAP Kosovo ne samo da je imalo svoju skupštinu, vladu, predsedništvo, ustav, kvote u JNA, saveznoj diplomatiji, saveznom parlametu…, već je pored policije imala svoju teritorijalnnu odbranu, državnu bezbednost, sudski sistem… Ako predsedniku, njegovim savetnicima i spin-doktorima koji iz jedne istrošene i kompromitovane politike još uvek umeju da iscede izborne pobede nije dovoljno pozivanje na iznesene činjenice, neka se dosete da je ambasador Sjedinjenih Država rekao kako njegova vlada ne želi da od ZSO nastane „nova Republika Srpska“. Već dve godine traju pregovori oko implementacije Briselskog sporazuma koji je po mom dubokom uverenju neustavan i predstavlja zločin izdaje otadžbine. Sporazuma koji su političkom većinom koju imaju naprednjaci i socijalisti sproveli rušeći ustanove. Kao da su taoci, a ne najviše ustanove srpske nacije: poslušna Narodna skupština primila je na znanje pregovore i sporazume a bedni Ustavni sud proglasio je dokument kojim je konačno i formalno srušen suverenitet Srbije na Kosovu i Metohiji kao politički akt oglašavajući se tako nenadležnim… I sada, kada se sprema promena ustava, a sa njom i izbori… Predsednik valjda treba da simulira patriotsku opoziciju i tako poptuno zbuni i smuti nezadovoljne birače.

Pitam se, da li je moguće da se niko ne seća da su u januaru 2013. isti ljudi doneli političku platformu i u Narodnoj skupštini isposlovali dokument koji je podržava… Tada su tražili manje za autonomnu srpsku zajednicu nego što Nikolić, koliko se da razabrati, predlaže danas. Od zahteva su odustali dva meseca kasnije.

Ovo nije prva promena politike koju vratolmno sprovodi predsednik Nikolić. Setimo se: bio je potredsednik vlade koja je izgubila Kosovo i Metohiju. Prethodno je protivno volji naroda izraženoj na refendumu ista vlada dozvolila posredovanje Sjedinjenih Država i dolazak 2000 naoružanih plaćenika predvođenih zloglasnim oficirom koji je ključno doprineo stvaranju uslova za napad na našu zemlju. Kasnije su tadašnji radikali ipak ostali u vladi koja je izgubila rat… Od 2001. uglavnom su učestvovali praznoj politici naše države prema Kosovu. Nikolić se 2006. dičio: „Mnogi kažu, ovo je radikalski ustav…“

Ta prevarna i prazna politika izvor je i posledica narodne apatije i skleroze naše demokratije. Dozvoljena od nemoralne vlade mogla bi da u budućnosti omogući rušenje naše slobode i uspostavu strane vlasti ili tiranije. Odgovornost je na ljudima koji danas vode srpsku državu.

Čedomir Antić

Napredni klub / Srpski kulturni klub