Preti li Srbiji federalizacija?
Zapadna politika pre svega ona koja dolazi iz SAD, ali i EU Srbiju vidi kao „faktor“ na Balkanu, ali istovremeno se kroz geopolitičke poteze i interese uočava i potreba defragementacije Srbije, odnosno federalizacija, ali i otimanje delova teritorije kroz etničke zajednice poput Kosova. Globalni rat na Balkanu vodio se da se smanji geopolitički prostor i interesi Srbije i srpskog naroda pre svega stvaranjem „hibridne“ tvorevine Kosovo, izvan Srbije, a pod kontrolom SAD i Eui NATO. Moćnim državama u EU pre svega Nemačkoj, ali i SAD ne odgovara „jaka“ već oslabljena Srbija po modelu „predkumanovske“ Srbije. Zapadna strategija će Srbiju tretirati na putu ka EU kroz „meki“ oblik rastakanja preko regionalizacije koja će u nekoj fazi dobiti oblik federalizacije. Cilj je da se postigne viši nivo samouprave za Vojvođanske Mađare i Bošnjake u Raškoj oblasti-Sandžaku kao i vid kulturne autonomije Albanaca na jugu Srbije. Tu se pojavljuju i izvesni pritisci Rumunije oko položaja Vlaha u Istočnoj Srbiji. Sve u svemu Srbija će u dužem periodu biti „na posmatranju“ i perfidnom obliku dezintegracije koja će se pojavljivati kao mogući uslov na putu ka EU. Pored toga Zapad pre svega SAD i NATO dopunski će „pritisakti“ Srbiju da se slabi Republika Srpskai da se umanji njen interes definisan u Dejtonskom sporazumu i da se BIH „ugura“ u NATO. Srbija se ne sagledava kao istinski partner EU i SAD, već kao država u „transformaciji“ koja bi bila u sklopu protektorata NATO i geopolitičkih interesa Nemačke. Zapad ne vidi neku ozbiljniju potrebu da „zaštiti“ interese Srbije na Kosovu i Metohiji, već da je dodatno redukuje.Zapadni „aduti“ u pritisku na Srbiju definisani preko Hrvatske i Albaniji ,ali će i druge susedne države pokazivati tendenciju etničkih interesa u Srbiji.
Razaranje srpskih nacionalnih i državnih interesa
SAD, NATO i EU sagledavaju da faktor pritiska na Srbiju ali i Republiku Srpsku je potreban zbog interes Rusije da bude neformalni „zašitnik“ srpskog nacionalnog interesa iz svojih razloga. Potreba je da se Rusija strateški „izbaci“ sa Balkana i iz Republike Srpske i Srbije.Srbija i njena vlast sada i u buduće će se ucenjivati da se opredeli između EU,NATO ili Rusije. Ugledni američki časopis „Nešenel interest“: piše da „SAD planira da RASPARČA Srbiju zbog Rusije“. Ova teza nije nova, ali u bliskoj budućnosti može biti veoma teška za stabillnost Balkana i poziciju Srbije. Američki časopis „Nešenel interest“ piše da su „Zapadno mešanje u tradicionalne sfere ruskog uticaja područja koja su pod uticajem Moskve bila tokom tri veka ili duže – predstavlja veoma provokativnu i destabilizujuću politiku“. Časopis „Nešenel interest“ piše da su Ukrajina, Gruzija i Belorusije, jedna od takvih sfera ali i Srbija, Autor teksta Robert Meri predviđa moguću poliitku SAD na „rasparčavanju“ Srbije i uključivanje Srbije Ukrajine i Gruzije u NATO.Evidentno je da „raspračavanje“ Balkana i Srbije kao i drugih država nije moguće bez sukoba. Istraživanje agencije „Galup“ pokazuje da su se dve zemlje sa Balkana, među kojima i Srbija, našle e u prvih 10 čiji su građani spremni da ratuju za svoju državu, dok su na začelju tabele završile zemlje zapadne i južne Evrope. Na spisku zemalja našlo se i samoprogalšeno Kosovo, i zauzelo peto mesto sa 58 procenata. Sa po 55 procenata Bosna i Hercegovina i Švedska dele šesto i sedmo mesto, zatim sledi Grčka sa 54 odsto, Poljska sa 47, dok je Srbija na desetom mestu sa 46 procenata. Upravo stratezi haosa na Balkanu uigravaju moguće scenarije sukoba na relaciji BIH-Srbija-Kosovo računajući i Albaniju kao prirodnog zašitnika Kosova i „Velike Albanije“ uz mešanje Hrvatske i direktno uključivanje NATO odnosno SAD Sve ovo ukazuje da na Balkanu nije realan trajni mir i stabilnost.
Tomislav Kresović
vidovdan.org
