Srbija kao “Potemkinovo selo” u Evropi
Evropa i EU su u najtežoj krizi od kraja Drugog svetskog rata i neformalnog završetka „hladnog rata“. EU je u krizi indentiteta i unutrašnjeg legitimiteta, a Evropa podeljena tenzijama između EU i Rusije i NATO, ratom na Bliskom i Srednjem istoku, velikom krizom sa migrantima i islamskim terorizmom i podeljenim Balkanom, ali i sve izraženijom razlikom u politici i saradnji SAD i EU…
Dok traju velike prepirke Trampove admniistracije i EU, Turske i EU, Rusije i EU, dotle Srbija po mišljenju premijera Srbije i predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića je stabilna država. Predsednički kandidat i premijer Aleksandar Vučić kaže: „Srbija je stabilna, stabilna ekonomija. Potrebna je rast, ozbiljnost, odgovornost. Ima stabilnu većinu da funkcioniše u narodnoj skupštini. Sledeći izbori su 2020. godine, a predsednički 2022. godine. Baš onako kako se to odigrava u svim stabilnim evropskim demokratijama, tako će da bude u Srbiji“. Ključno pitanje je da li sada u Evropi ima stabilnih demokratija. Iskustva i politička dešavanja pokazuju da je evropska demokratija u velikoj krizi najavećoj posle Drugog svetskog rata, u krizi međusobong poverenja država i vlada se može videti po nestabilnostima u moćnim državama sa razvijenim demokratijama poput Velike Britanije, Francuske, Italije i Nemačke.
EU u padu, Srbija u usponu
Demokratije u Evropi su na ivici građanskih pobuna, promena i otpora neoliberalnoj politici uz jačanje nacionalnog populizma pa i ekstremizma .Dakle Evropa i EU su u krizi demokratskih institucija. Danas niko ne može da garantuje u Evropi ishod nacionalnih politika i dužine mandata vlasti vodećih poltičara u EU. Na taj način predsednik vlade zapravo iskazuje vid političke želje i daje svoju prognozu da će Srbija biti “demokratko ostrvo” stabilnosti u odnosu na evropski “potop”. vucic-nato-euOkruženje Srbije je veoma nestabilno, kao i one države članice EU na Balkanu koje su u velkim previranjima kao što je Bugarska, Rumunija, Grčka. Dugogišnja kriza u Grčkoj je upozorenje za čitav Balkan i Srbiju. Premijer Aleksandar Vučić je istakao da je Srbija prošla najteži period u kojem je bilo više vanrednih parlamentarnih izbora, jer je to bilo neophodno, kako bi se proverila podrška reformama u teškim momentima. Prevremeni izbori 2014. i 2016. godine imali su za cilj jačanje pozicije SNS i ličnog autoriteta Aleksandra Vučića na poliitčkoj sceni Srbije.
Ko koga spašava?
Ipak teško je proceniti da prevremenih izbora neće biti najkasnije do proleća 2018 godine. Odnosi u Srbiji pre svega socijalni, nivo bede i siromaštva, ali i previranja na poltičkoj sceni kao i u u vladajućoj koaliciji ne garantuju da neće biti za manje od godinu dana prevremenih izbora sa izborima u Beogradu i drugim lokalnim vlastima. Veoma je ambiciozna ali nerealna procena da će sadašnja vlada trajati do 2020 godine. SNS je imala najbolji rezultat 2014. godine, da bi broj njenih poslanika bio oko 100 na izborima 2016 godine. Ono što zabrinjava je da se lider SNS Aleksandar Vučić za dve godine svog mandata brzo zamorio i “potrošio” i sada želi da bude Predsedni Srbije, da radi na spoljopoliitčkom planu i jačanju svog međunararodnog ugleda.
Javno mnenje je negde “razočarano” da se premijer Srbije “zamorio” posle dve godine svog mandata kao predsednika vlade, a očekivalo se se da će apsolutnom vlašću imati mandat predsednika vlade do 2020 godine. Sada je neizvesno kome će Vućić poveriti mandat za vođenje vlade Srbije. Igra oko premijerskog “prestola” je između partijskih oligarhija iz SNS, eksperata MMF i Svetske banke poput ministra Vujovića ili veštog poltičkog “trgovca” Ivice Dačića. Politika premijera Aleksandra Vučića je bila “kratkog daha” sa tzv. “šok terapijom” pod okriljem MMF i EU. Šta može više i dalje da uradi Aleksandar Vučić kao predsendik Srbije ako to postane, a nije uradio u svom polumandatu kao premijer Srbije sa mnogo više moći i vlasti. Kada se “beži” sa operativne funkcije predsednika vlade na reklasirajuću poziciju predsednika Srbije ostaju velika pitanja razloga i motiva koji se mogu kriti i u projekcijama lične vlasti i interesa SNS, ali i ukupne hipoteke vlasti Aleksandra Vučića kao predsednika vlade. Šef države i u uslovima pada vlade održava političku moć koja može da spase vladajuću partiju i koaliciju od debakla svojim uticajem. Izvesno je da su krugovi u EU dali “zeleno svetlo” da Aleksandar Vučić se kandiduje za šefa države. Srbija je uspšena država sa 70 odsto stanovništva sa primanjima do 30 000 dinara
Tomislav Kresović
www.vidovdan.org
