UN pred rastakanjem, a ne reformom?
Generalna skupština UN kao i SBUN izgubila je ugled ,poverenje i snagu koju je imao u vreme „hladnog rata“. Treba podsetiti da je agresija na SRJ-Srbiju 1999 godine bila bez odluka SBUN kao i niz vojnih akcija SAD i njenih saveznika.Svetska politika je na ivici globalinh sukoba širih razmera računajući isukobe velikih sila i upotrebu nukleralnog oružija što je pretnja opstanku čovečanstva. Međunarodni odnosi danas u mogo čemu podsećaju na svet pred Drugi svetsi rat i krah Lige Naroda. Po prvi put u UN jedan američki predsednik poput Donlada Trampa je izjavio da su SAD spremne da unište Severnu Koreju zbog posedovanja i pretnji nukleranim arsenalom, kao i Iran koji se tretiraju kao „odmetičke države“ koje dobijaju status parije. Otvoreno prizivanje sile i pretnja ratom u UN otvara se pitanje budućnosti UN i SBUN. Američki predsednik Doland Tramp svoju međunarodnu poltiku usmerava na interes država-nacija koji dominira nad svetskim mirom i dijalog. Ovakve reči američkog predsednika izazivaju strah i zebnju kod mnogih malih naroda i surevnjivost kod moćnih država sveta.
Srbija da „zabije glavu u pesak“?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Njujorku da se svet danas nalazi u opasnoj i komplikovanoj situaciji, da se u sedištu UN moglo čuti i „mnogo teških reči“ u tom kontekstu, te da je nama, kao maloj zemlji, bolje da ostanemo „izvan svakog radara“. Ostati „izvan svakog radara“ podrazumeva da Srbija ne bude kolateralna žrtva i šteta sukoba moćnih država i njihovih geopolitičkih interesa. Predsednik Srbije kaže „Naše je, da uradimo sve da nikada ne budemo na spisku zemlja, koje je danas „u pakao slao američki predsednik“, da vodimo pamentnu politiku, da svoju zemlju i narod sačuvamo i, ako je potrebno, a jeste, bolje je da i on kao predsednik ne pokazuje ni svoj, ni naš ponos na svakom mestu, da bi našu zemlju sačuvali, štiteći, pri tom, interese Srbije i naših građana“.
Srbija u tri tačke „američkom radaru“
Opšte je pitanje da li Srbija može ostati „izvan svakog radara“ močnih država pre svega SAD ili Rusije?. Teško je dati pozitivan odogovor, jer je Balkan zona interesa EU, SAD, NATO i Rusije i Kine i Srbija je samo jedna od „domino kocki“ međunrodnih interesa moćnih. Međutim postoje bar tri razloga zašto je Srbija u dometu geopolitičkih „radara“ SAD,NATO ali i Rusije.Kosovo je deo te „radarske kontrole“ SAD i NATO koje održavaju i kontrolišu Kosovo i njenu državnost i pritisaku Srbiju na radiklanu promenu poltike koja ide od normalizacije do priznanja Kosova. Teško je procenti šta će politika SAD i NATO učiniti u odnosima Beograda i Prištine,ali je evidentno da će biti više štetnih rezultata za Srbiju nego za vlasti u Prištini. Druga „radarska tačka“ SAD prema Srbiji je njen odnos prema Rusiji i potreba da se u narednih dve godine Srbija što više udalji od odnosa sa Rusijom na svaki način kao i i da se Rusija neutrališe na Balkanu. Treba očekivati jake pritiske SAD i EU ali i NATO oko odnosa Srbije i Rusije posebno do ruskih predsedničkih izbora 2018 godine. Srbija je u američkom fokusu i radaru i po pitanju BIH i statusa Republike Srpske. Politika SAD i NATO je pokušaj unutarizanja BIH, uljučivanja BIH u NATO i smanjenja uticaja Republike Srpske i predsednika Milorada Dodika, koji je za politiku SAD na Balkanu „remetilački faktor“ jer ima stabilne odnose sa Rusijom. Dakle, Srbija i da hoće nije u stanju da bude izvan američkog geopoltičkog radara uticaja i moći ,ali može pokušati još neko vreme da balansira i bude konstruktivna u održavanju mira na nestabilnom Balkanu.
Tomislav Kresović
vidovdan.org
