Top deset događaja u Srbiji 2019 – Afere, izbori, lažni doktorati

0
728
Foto: printscreen

Listu najvažnijih događaja u Srbiji u 2019. sastavila je novinska agencija Beta.

1. PODIGNUTA OPTUŽNICA ZA UBISTVO IVANOVIĆA

Gotovo dve godine od ubistva predsednika Gradjanske inicijative “Sloboda, demokratija, pravda” Olivera Ivanovića, Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je 2. decembra optužnice protiv šest osoba koji se terete za umešanost u njegovo ubistvo. Optužnica je podignuta protiv Nedeljka Spasojevića i Marka Rošića, Dragiše Markovića, Žarka Jovanovića, Radeta Basare i Ivanovićeve sekretarice Silvane Arsović, koja je osumnjičena da je znala da su kamere ispred sedišta Ivanovićeve partije bile isključene i da ih je odmah nakon ubistva uključila.

U optužnici piše i da je za potpredsednikom Srpske liste Milanom Radoičićem kao i za Zvonkom Veselinovićem izdat medjunarodni nalog za hapšenje zbog upravljanja kriminalnom grupom. Svi osumnjičeni i uhapšeni u slučaju ubistva Ivanovića su, prema optužnici, delovali kao deo ove organizovane kriminalne grupe sa strukturom, hijerarhijom i definisanim ulogama.

2. DIJALOG O IZBORIMA, OPOZICIJA NAJAVLJUJE BOJKOT

Deo opozicije okupljen u Savezu za Srbiju (SzS) najavio je krajem leta da će osim rada parlamenta bojkotovati i predstojeće izbore jer ne postoje uslovi za njihovo održavanje pod fer, poštenim i slobodnim uslovima. Opozicija je iznela 42 zahteva medju kojima su i oslobadjanje medija, smena članova Regulatornog tela za elektronske medije i promene u Javnom servisu. Vlast je odbijala razgovore, ističući da su izborni uslovi isti kao i 2012. godine.

Međutim, tokom leta došlo je do dijaloga na Fakultetu političkih nauka, koji su posle prvog sastanka napustili predstavnici SzS zahtevajući potpisivanje sveobuhatnog sporazum o fer izborima. Tokom jeseni održan je dijalog uz direktno posredstvo predstavnika Evropskog parlamenta, ali SzS ni na tim sastancima nije želeo da učestvuje, već je tražio odvojene sastanke sa predstavnicima EU. Ishod dijaloga koji su predstavnici EU vodili sa predstavnicima vlasti, opozicije i nevladinim organizacijama je promena više zakona koji se tiču izbornih uslova – odnosno funkcionerske kampanje, finansiranje političkih aktivnosti, biračkih spiskova, posmatranja rada Republičke izborne komisije i obuka članova biračkih odbora. Sastav REM-a nije promenjen u celosti ali će, kako je najavljeno, njegov rad biti unapredjen izborom 3+2 nova člana.

Predstavnica Evropskog parlamenta Tanja Fajon je posle završetka dijaloga navela da je optimista i da je postignut napredak i najznačajniji dogovor oko slobode medija, kao i da je zadovoljna što će izbori biti održani u krajnjem roku koji zakon dozvoljava. Deo opozicije zadovoljan je najavljenim promenama dok opozicija okupljena oko SzS pak smatra da izmene omogućavaju samo privid demokratije.

3. GODINA AFERA (KRUŠIK)

Iako je 2019. godina bila obeležena brojnim aferama, slučaj koji je najviše odjeknuo u javnosti bila je afera Krušik u kojoj su iznete tvrdnje da je otac ministra unutrašnjih poslova Branko Stefanović zloupotrebio politički uticaj svog sina Nebojše da bi ispod proizvodne cene nabavljao minobacačke mine iz valjevske vojne fabrike i prodavao ih preko privatne firme GIM u Sadijsku Arabiju.

Bugarski portal Arms Watch objavio je niz dokumenata koji je pokazao da je ta municija kasnije završavala u rukama terorista u Jemenu pa čak i u Ukrajini, gde je korišćena protiv proruskih snaga. Zaposleni u Krušiku Aleksandar Obradović, koji je i otkrio aferu i dokumenta dostavio medijima, uhapšen je 18. septembra zbog odavanja poslovne tajne, a javnost je o tome saznala tek posle tri nedelje iz medija. Posle pritiska javnosti on je prebačen u kućni pritvor u kojem je proveo više od dva meseca. Iako su mediji objavili dokumenta iz kojih se vidi da je Branko Stefanović kao pravni savetnik GIM-a putovao u Saudijsku Arabiju i posećivao Krušik, Agencija za borbu protiv korupcije saopštila je da on nikada nije bio zaposlen u toj firmi i da ne postoji sukob interesa.

Da Vas podsetimo:  Rat završen, borba još traje

Ministar Stefanović je više puta ponovio da njegov otac nema nikakve veze sa GIM-om, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvo izjavio da je Branko Stefanović “u GIM-u samo običan zaposleni”, a kasnije je i to demantovao “jer je bio loše obavešten”. Od značajnijih afera u 2019. godini je bilo reči i o aferi “Jovanjica”, nazvanoj po poljoprivrednom dobru u blizini Beograda na kojem je, osim organske hrane, gajeno i više od 65.000 stabljika marihuane.

Činjenicu da su pojedini ministri i funkcioneri vlasti posećivali tu farmu opozicija je iskoristila da optuži vladajuću koaliciju da učestvuje u uzgajanju marihuane dok je aferu do usijanja doveo potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić koji je tvrdio da je vlasnik farme Predrag Koluvija po hapšenju na telefom zvao lično brata predsednika Andreja Vučića. I predsednik i uhapšeni su te tvrdnje demantovali.

4. PONIŠTEN DOKTORAT MINISTRA SINIŠE MALOG

Godina na izmaku ostaće upamćena po tome što je prvi put jednom ministru aktuelne Vlade utvrdjena manjkavost u obrazovanju, odnosno što mu je poništen doktorat zbog plagijata. Na zahtev civilnog društva Univerzitet u Beogradu je, nakon pet godina pokušaja da izbegne izjašnjavanje o tome, poništio doktorat ministru finansija Siniši Malom.

Od sumnje u originalnost doktorata do poništavanja put je vodio preko protesta studenata u organizaciji udruženja “Jedan od pet miliona”, koji su u jednom momentu čak i blokirali Rektorat. U procesu dokazivanja plagijata bilo je uspona i padova pa je u jednom trenutku Stručna komisija Fakulteta organizacionih nauka ocenila da rad Siniše Malog nije plagijat.

Tačku na slučaj stavio je Odbor za profesionalnu etiku koji je jednoglasno utvrdio “postojanje neakademskog ponašanja u izradi doktorske disertacije ministra finansija”, jer je u delu disertacije doslovno preuzimao tekstove, odnosno cele pasuse iz tekstova drugih autora. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Mali zbog toga morati da plati političku cenu i da bi mu bilo bolje da je pocepao doktorat i napisao novi, ali se do kraja godine status ministra finansija u Vladi Srbije nije promenio.

Još tri visoka funkcionera aktuelne vlasti su pod sumnjom da su plagirali doktorate. U javnosti su otvoreni slučajevi doktorata ali i osnovnih studija ministra policije Nebojše Stefanovića, guvernerke Narodne banke Jorgovanke Tabaković a zatraženo je ispitivanje doktorata direktorke Službenog glasnika Jelene Trivan.

5. VANREDNI PARLAMENTARNI IZBORI NA KOSOVU

Vanredni parlamentarni izbori, održani 6. oktobra, doveli su do značajnih promena na političkoj sceni Kosova pošto stranke čiji su lideri nekadašnji pripadnici OVK prvi put od 1999. godine najverovatnije neće biti deo nove vlasti u Prištini. Izbori su raspisani pošto je 19. jula premijer Ramuš Haradinaj podneo ostavku, nakon što je dobio poziv da se u svojstvu osumnjičenog pojavi pred Specijalnim sudom za ratne zločine OVK u Hagu. Pregovore o formiranju parlamentarne većine vode pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, koji je na izborima osvojio 26,27 odsto glasova i Demokratski savez Kosova (DSK) nekadašnjeg premijera Ise Mustafe, kome je poverenje ukazalo 24,5 odsto gradjana.

Novi saziv Skupštine Kosova činiće i stranke koje predvode bivši lideri OVK, poput Demokratske partije Kosova Kadrija Veseljija i Alijanse za budućnost Kosova dosadašnjeg premijera Ramuša Haradinaja, ali će te partije najverovatnije činiti opoziciju. Svih deset mandata za predstavnike srpske zajednice pripalo je Srpskoj listi koja je u srpskim sredinama ostvarila ubedljive pobede.

Izborni proces obeležile su brojne žalbe na regularnost i ponovna brojanja glasova, zbog čega su konačni rezultati proglašeni tek krajem novembra, kao i tvrdnje Prištine da su se članovi Centralne izborne komisije “otrovali” tokom brojanja glasova iz centralne Srbije. Istraga o tom slučaju i dalje traje. Kada je reč o odnosima sa Beogradom, nova vlada u Prištini će morati da se izjasni o taksama od 100 odsto koje je kabinet Ramuša Haradinaja uveo na robu iz centralne Srbije a čije ukidanje Beograd traži kao preduslov nastavka dijaloga. Kurti je rekao da je sa DSK postigao dogovor da takse od 100 odsto zamene za “politički, ekonomski i političko-trgovinski reciprocitet sa Srbijom”, ali nije precizirao kako bi to izgledalo u praksi.

Da Vas podsetimo:  U Valjevu niču pokreti i grupe kao pečurke

6. I DALJE BEZ OPTUŽNICA ZA ZLOČINE OVK

Uprkos uveravanjima da će do kraja 2019. godine biti podignute prve optužnice za zločine Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) to se još nije dogodilo. Kao novi termin za podizanje prvih optužnica pominje se januar 2020. godine. Pred Specijalni sud u Hagu za zločine OVK dosad je pozvano ili saslušano oko 250 osoba. Pozivi su uručeni i nekim, sada već bivšim, predstavnicima kosovskih vlasti.

U julu 2019. godine u svojstvu osumnjičenog saslušan je i nekadašnji regionalni komandat OVK-a Kosova Ramuš Haradnaj koji je u trenutku dobijanja poziva bio premijer. Hardinaj je nakon toga podneo ostavku, a mesec dana kasnije raspisani su vanredni parlamentarni izbori. U decembru je saslušan i bivši predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji, ali bez zvanične potvrde da li se pred sudom pojavio u svojstvu osumnjičenog ili svedoka.

Među pozvanima u sud su i zamenik vrhovnog komandanta OVK Sokolj Bašota, bivši komandant Bezbednosnih snaga Kosova Kadri Kastrati, portparol OVK Jakup Krasnići, članovi Glavnog štaba i komandanti operativnih zona OVK. Oni su dobijanje poziva komentarisali u sličnom maniru “da je rat na Kosovu bio pravedan, da se OVK borila za slobodu i nezavisnost i protiv ugnjetavanja albanskog naroda od Srbije”. Prema nezvaničnim najavama poziv bi u narednom periodu mogao da dobije i predsednik Kosova Hašim Tači.

7. NASTAVAK MODERNIZACIJE VOJSKE SRBIJE

Uprkos uveravanjima da će do kraja 2019. godine biti podignute prve optužnice za zločine Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) to se još nije dogodilo. Kao novi termin za podizanje prvih optužnica pominje se januar 2020. godine. Pred Specijalni sud u Hagu za zločine OVK dosad je pozvano ili saslušano oko 250 osoba. Pozivi su uručeni i nekim, sada već bivšim, predstavnicima kosovskih vlasti.

U julu 2019. godine u svojstvu osumnjičenog saslušan je i nekadašnji regionalni komandat OVK-a Kosova Ramuš Haradnaj koji je u trenutku dobijanja poziva bio premijer. Hardinaj je nakon toga podneo ostavku, a mesec dana kasnije raspisani su vanredni parlamentarni izbori. U decembru je saslušan i bivši predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji, ali bez zvanične potvrde da li se pred sudom pojavio u svojstvu osumnjičenog ili svedoka.

Među pozvanima u sud su i zamenik vrhovnog komandanta OVK Sokolj Bašota, bivši komandant Bezbednosnih snaga Kosova Kadri Kastrati, portparol OVK Jakup Krasnići, članovi Glavnog štaba i komandanti operativnih zona OVK. Oni su dobijanje poziva komentarisali u sličnom maniru “da je rat na Kosovu bio pravedan, da se OVK borila za slobodu i nezavisnost i protiv ugnjetavanja albanskog naroda od Srbije”. Prema nezvaničnim najavama poziv bi u narednom periodu mogao da dobije i predsednik Kosova Hašim Tači.

7. NASTAVAK MODERNIZACIJE VOJSKE SRBIJE

Srpska pravoslavna crkva obeležila je u 2019. godini osam vekova samostalnosti, odnosno autokefalnosti, ali ni taj jubilej nije prošao bez političkih konotacija i sukoba u vrhu crkve. Patrijarh Irinej je tim povodom ukazao na značaj SPC kroz vekove i ocenio da bez nje Srbi kao narod danas ne bi postojali.

Njegov predlog Sinodu da se, povodom jubileja, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću uruči najviše crkveno priznanje – Orden svetog Save izazvao je protivljenje dela vladika. Tako su neslaganja u crkvi, koja su se pojavila još na majskom zasedanju, sada postala očita i za širu javnost. U predlogu je navedeno da se Vučiću orden dodeljuje za “neumornu borbu za celovitost Srbije, posebno za očuvanje Kosova i Metohije u njenom sastavu”, pa je grupa vladika od patrijarha neuspešno zatražila da se održi vanredno zasedanje Sabora.

Da Vas podsetimo:  Ni “Hongkong” ni “razgraničenje” već obnova državnog suvereniteta!

Pojedine vladike – mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i umirovljeni zahumsko-hercegovački episkop Atanasije, od ranije poznati kao glasni protivnici Vučićeve kosovske politike, javno su se usprotivili njegovom odlikovanju. Obeležavanje osam vekova autokefalnosti prošlo je na nižem nivou od očekivanog, kakav je bio kada je srpska crkva proslavila 1.700 godina Milanskog edikta u Nišu. Tada su proslavi prisustvovali vaseljenski i ruski patrijarh, Vartolomej i Kiril, kao i drugi najviši predstavnici pravoslavnih crkava, koji su sada izostali.

Zvaničan razlog za to nije saopšten ali je stručna javnost nagadjala da su pozivi povučeni kako bi se izbeglo dalje komplikovanje situacije jer su Vaseljenska i Moskovska patrijaršija u velikom sukobu oko kanonske nadležnosti u Ukrajini, koji potresa i ostale pravoslavne crkve.

9. PRESUDA ZA UBISTVO SLAVKA ĆURUVIJE

Dvadeset godina od ubistva vlasnika i urednika listova Dnevni telegraf i Evropljanin Slavka Ćuruvije doneta je provostepena presuda kojom su osudjena četiri pripadnika Službe državne bezbednosti, ali je javnost ostala uskraćena za odgovore na neka od važnih pitanja. Specijalni sud nije prihvatio dokaze tužilaštva da su oficir službe Ratko Romić i njen pripadnik Miroslav Kurak koji je u bekstvu, neposredni izvršioci već ih je osudio na po dvadeset godina kao saizvršioce u teškom ubistvu.

Tako je ostalo nepoznato ko je povukao obarač “škorpiona” u haustoru ispred zgrade gde je Ćurivija živeo, u Svetogorskoj ulici, na Uskrs 11. aprila 1999, u vreme NATO bombardovanja. Na 30 godina osudjen je nekadašnji šef Službe državne bezbednosti Radomir Marković, za podstrekavanje na teško ubistvo, koliko je dobio i nekadašnji šef beogradskog centra te službe Milan Radonjić, kao saizvršilac u teškom ubistvu. Marković je na sudjenje doveden iz zatvora, gde izdržava kaznu od 40 godina za atentat na predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića i umešanost u ubistvo predsednika Srbije Ivana Stambolića.

Ostalo je bez odgovora i ko stoji iza ubistva jer je u optužnici navedeno da je to učinjeno po nalogu n.n. lica iz najviših struktura vlasti. Advokat Slobodan Ružić, punomoćnik dece Ćuruvije, izjavio je da nema sumnje da je nalogodavac tadašnji predsednik države Slobodan Milošević. Presuda u slučaju Ćuruvija prva je presuda za ubistvo novinara u Srbiji. Još nije rasvetljeno stradanje dopisnika Večernjih novosti iz Jagodine Milana Pantića, novinarke Duge Radislave Dade Vujasinović i drugih.

10. RETROSPEKTIVNA IZLOŽBA MARINE ABRAMOVIĆ U BEOGRADU

Kulturnu scenu Srbije u 2019. godini obeležila je velika retrospektivna izložba “Čistač” u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu kojom se “kraljica performansa” Marina Abramović posle 44 godina ponovo umetnički vratila u glavni grad Srbije. Izloženo je više od 120 radova a to je bila prva izložba te umetnice u Beogradu još od 1975. godine.

Za Abramovićevu je povratak u Beograd i otvaranje izložbe bilo emotivno, što je sama istakla, a dogadjaj je izazvao ogromnu pažnju javnosti i medija u Srbiji i u regionu. Tokom boravka u rodnom Beogradu Marina Abramović je održala i javno predavanje ispred Muzeja savremene umetnosti, gde je o svom radu, životu i stvaralaštvu govorila pred više hiljada ljudi, što je ona opisala kao “svojevrsni umetnički Vudstok”.

U javnosti se dosta govorilo da je za taj kulturni dogadjaj dobrim delom zaslužna predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i to tokom prve zvanične posete Norveškoj, kada se premijerka susrela sa Marinom Abramović i prisustvovala otvaranju njene izložbe u Oslu. Dosta pažnje javnosti privukla je cena same izložbe od 150 miliona dinara, od čega je država izdvojila 78 miliona.

Izvor: BETA , dnevno.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime