Mogli bismo se, sa pravom, radovati tome što Aleksandra Vučića čekaju teški sastanci prilikom posete Americi. Naime, kroz „toplog zeca“, a po nalogu premijera, ovde su prošli mnogi kritičari vlasti. Sada je red da i sam premijer okusi koliko neprijatno može biti kada te neko jači „udara po leđima“.
Međutim, s obzirom na to da je Aleksandar Vučić premijer Srbije, a rezervnu državu nemamo, ostaje nam da se uzdržimo od sitnih pakosti, cinizma i neskrivenog zadovoljstva zbog njegovih predstojećih susreta sa potpredsednikom SAD Džozefom Bajdenom, kongresmenima i ostalima. Pre svega zato što je, sva je prilika, ovo događaj koji može biti preloman i za našu budućnost. Ne može i Rusija i Evropa, plus Šešelj. Na više stolica ne može se sedeti večno. Upravo je zato važno šta će Aleksandar Vučić odlučiti, a što ćemo moći da vidimo odmah nakon povratka u Srbiju.
A šta je to što ga očekuje prilikom posete Beloj kući? Mediji navode da su najavljene teme uticaj Rusije na Srbiju, predsedavanje OEBS, Kosovo, saradnja sa NATO, alternativa za „Južni tok” i američke investicije. Pojedini dodaju da će i slučaj ubistva braće Bitići, američkih državljana, biti nezaobilazna tema. U međuvremenu, samo dan pred odlazak srpskog premijera u SAD, oglasila se i organizacija za ljudska prava HRW (Human Rights Watch) koja traži od Bajdena da obrati pažnju Vučiću na procesuiranje ratnih zločina, odnosu države prema azilantima, novinarima, dodajući da „zaštita prava u Srbiji napreduje korakom puža“. Sigurna sam da je Vučiću dodatno pozlilo od ovih „bonus“ tema pred odlazak u Ameriku.
Odlazak u SAD ubrzan je zbog straha od ruskog uticaja na Srbiju, u to nema sumnje. Tome je doprineo i predsednik Srbije Nikolić odlaskom na paradu u Moskvu i pisanjem Platforme za Kosovo u kojoj se, navodno, nude rešenja iz prošloga veka. Međutim i sam premijer Vučić nije sasvim jasan u kom pravcu vodi ovaj brod. Navodno idemo ka Evropskoj uniji, ali ne uvodimo sankcije Rusiji, ne isporučujemo haške pritvorenike, predsednikova Platforma za Kosovo naziva se ozbiljnom. Tapkamo u mestu u svakom pogledu po starom dobrom običaju. I gde nas to vodi? Nigde, kao i uvek.
Jako bi loše bilo da se nastavi praksa analitičara koji ponavljaju frazu „hvaljen Vučić“ što balansira između Rusije i Amerike, jer su obe strane sve oštrije i nervoznije prema nama upravo zbog takvog stava. Kada je Aleksandar Vučić pričao o promeni svesti svih nas, očigledno sebe nije imao u vidu. Inače ne bi nastavio praksu naših političara koji jedno pričaju ovde, drugo napolju, dok misle nešto sasvim treće, a to je obično kako nekoga da prevarimo. Suviše dobro svi znaju da samo tako i znamo da funkcionišemo. Ne može se stalno raditi jedno te isto i očekivati drugačiji rezultat. Upravo zato Vučić mora da prođe kroz „toplog zeca“ u Americi i odluči šta će dalje čim se vrati u Srbiju. To će i dobiti kao „domaći zadatak“ od Džozefa Bajdena.
Ukoliko premijer ipak odluči da i dalje ne radi ništa po pitanju spornih tema, ostaje nam da još dublje verujemo da su razlike između Vučića i Nikolića samo prividne i da je status kvo njihov domet.
Nataša Mijatović
Kolumnista
