Toplički ustanak u niškom kraju

0
243

Događaje tokom, ali i one koji su prethodili Topličkom ustanku istraživao je niški istoričar Aleksandar Dinčić, a čitaocima će njegova saznjanja biti predstavljena u nastavcima. Prva ustanička puška protiv okupatora u Prvom svetskom ratu, kako navodi Dinčić, planula je upravo 24. februara 1917. godine.

Odmah nakon posete nemačkog cara Vilhelma II Nišu, 27. januara 1916. godine, doputovao je i general Avgust fon Makenzen. I njemu je kao i ranije kajzeru priređen svečani doček uz prigodnu vojnu paradu na Arnaut-pazaru. Došao je kako bi sa bugarskim i austrougarskim komandantima dogovorio predstojeću ofanzivu na Solunskom frontu, ali i naterao da dozvole prebacivanje preko potrebnih topova i haubica na solunsko bojište.

Za razliku od austrougarskih komandanata, bugarski su praktično ostali nemi na nemačke zahteve. Dok je austro-nemačka artiljerija već krajem januara bila pakovana na Niškoj stanici, bugarska je i dalje ostala u Tvrđavi. Zato se već u aprilu, nakon dužeg čekanja da se obaveze ispune dogodio i veliki presedan.

Nemački vojnici, bez dozvole svojih saveznika, preko noći ulaze u grad, na silu plene celokupnu artiljeriju i transportuju za Bitolj. Bugarski komandant žalio se kako je ovim činom Niš ostao bez zaštite od spoljašnjeg napada. Još tada je postojao strah od revolta srpskog stanovništva – navodi Dinčić.

Događaji od aprila do kraja 1916. godine brzo se smenjuju. Vojno-inspekcijskoj oblasti “Morava”, čije se sedište nalazilo u Nišu bilo je poznato da se još u septembru pojavio izvesni poručnik srpske vojske Kosta Pećanac kao izaslanik Srpske vrhovne komande.

Nakon što je Rumunija ušla u rat, a Solunski front se aktivirao, u većoj meri je započeo agitaciju kod naroda.

Oružje je valjalo skrivati, okupatorska naređenja neispunjavati, organizovati se i priremiti za velike događaje. Zapravo, očekivao se pobednosni povratak srpske vojske, pa je neprijatelja trebalo udariti u leđa četničkom akcijom – opisuje atmosferu ovaj istoričar.

Strah generala Vasili Kutinčeva, zapovednika Moravske vojne oblasti od mogućeg narodnog bunta, pojačan je još više u novembru 1916. godine. Tada mu je stigao izveštaj da je na Južnoj Moravi vođena borba sa nepoznatim pobunjenicima.

Već krajem iste godine otvoreno se govorilo o komitskom delovanju srpskih naoružanih grupa dodaje.

Zakasnelo pismo

Toplički ustanak, koji je uskoro otpočeo, imaće svoj uzrok i povod: težak položaj srpskog stanovništva pod okupacijom i pokušaj neprijatelja da ga mobiliše u svoje redove i pošalje na Solunski front.

Neka dokumenta kasnije su pokazala da nije bio predviđen front već kuluk.

Međutim, u ratnoj psihozi, to se nije moglo znati, niti pretpostavljati. Ponajmanje da su tako kalkulisale četničke vojvode Kosta Pećanac i Kosta Vojinović. Oni su upravo gledali da mobilizaciju i slanje srpskih glava na savezničke cevi spreče po svaku cenu – kazuju podaci.

Pećanac je imao svoje poverljive ljude u Nišu. Iz kasnijeg saslušanja zarobljenih ustanika vidi se da je jedan od njih bio Spira Sotirović. Pominje se i Jovan Šarić, za koga su austrougarske vlasti čak raspisale i poternicu u septembru 1916. godine. Izbegao je progone u Beogradu, nastanio se u Nišu, gde se povezao sa ustanicima.

Izaslanik Srpske vrhovne komande je takođe imao ljude koji su ga lično izveštavali o prilikama u gradu, držanju stanovništa i aktivnostima neprijatelja. Veza je bila na Velikom Jastrepcu, gde su se kuriri sa ustanicima sastajali. Donosilac vesti bio je Jevrejin David Koen, advokat iz Beograda, koji je takođe živeo u Nišu.

Živeo je sa lažnim ispravama (Aleksandar Majir) i jedan je od zapaženijih organizatora, a kasnije i četnika navodi Dinčić.

Upravo je on doneo i preneo poruku niškom stanovništvu da se po svaku cenu odupre takozvanoj “Nabornoj komisiji”, koja je trebalo da počne da radi 17. februara 1917.

Ista komisija imala je da izvrši regrutovanje čitavog Niškog sreza (100 sela), od 23. februara do 4. marta 1917. godine. Izdato je i naređenje da svi ljudi od 19 do 40 godina starosti moraju doći određeni dan u Niš i da pritom svako ponese toplo odelo, dva para opanaka i hranu za pet dana kazuju istorijski podaci.

U Nišu mu je živela i supruga Sofija kojoj je pretilo hapšenje. Po kuršumlijskom opančaru Ljubomiru Iliću poslao je pismo-poruku da se na vreme ukloni. Kada je Ilić stigao poverio se policijskom pisaru Ljubomiru Abduliću, ali on je odmah to prijavio bugarskim vlastima. Ilić je uhapšen i spasilo ga je samo to što je uspeo da proguta pismo pre pretresa. Bugari su je na kraju internirali u Negotin.

Rumunija nije izdržala i brzo je kapitulirala. Taj događaj svečano je proslavljen u Sabornoj crkvi. Pobednički odjek i nepovoljni glasovi brzo su stigli do Pećanca.

Uvideo je da se situacija ne razvija povoljno. Već u januaru počeo je da se koleba, iako se tog istog meseca pojavio na Južnoj Moravi. U tom smislu nešto kasnije šalje i jedno pismo bugarskom komandantu u Nišu piše Dinčić.

Međutim, ono nije moglo zaustavi točak istorije, jer je ustanička puška već planula. Narod niko više nije mogao obuzdati. Pećanac je probao da umrtvljivanjem ustanika obustavi predviđenu regrutaciju, ali su ga događi praktično pretekli.

Aleksandar Dinčić
Izvor: juznevesti.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime