Spajanjem Ratela i Rapusa nastaće moćna ustanova koja će imati ogromno tržište. Veliki rizik su neverovatno velika ovlašćenja direktora pojedinca.
Srbija će uskoro dobiti novu agenciju, koja će nastati spajanjem Ratela (agencije za elektronske komunikacije) i Rapusa (agencije za poštanske usluge). Kako je najavljeno, cilj je da se smanji državna uprava i racionalizuju troškovi. Međutim, nova agencija, predviđena izmenama Zakona o telekomunikacijama, će imati neverovatna ovlašćenja.
– Tržište telekomunikacija se najdinamičnije razvija, sa neprekidnom tendencijom rasta. Procena je da je vrednost koju će direktno kontrolisati nova agencija 100 miliona evra, i da će rasti. Samo je Ratel prošle godine prihodovao više od 40 miliona evra – kaže Zoran Živković, predsednik Udruženja za informacionu bezbednost Srbije.
Živković pominje iMA standard u bežičnim telekomunikacijama, koji je doneo značajne pare državama koje su uredile tu oblast. Kod nas je do danas neuređena, pa operatori nisu mogli da investiraju, dok su drugi koristili nespremnost države i emitovali ilegalno.
Dr Milenko Ostojić, bivši član UO Ratela, naglašava da samo Ratel upravlja industrijom koja čini sedam odsto BDP-a. S obzirom da elektronske komunikacije utiču na razvoj svih privrednih delatnosti, efekti na razvoj su mnogo veći:
– Direktor Ratela ima velika ovlašćenja na regulaciju sektora kao nijedan direktor neke regulatorne agencije u Evropi. Ona se daju samo kolektivnim organima.
MANJI TROŠKOVI
Praksa većine zemalja EU i regiona je da postoji nacionalno regulatorno telo za oblast elektronskih komunikacija i poštanskih usluga, kaže državni sekretar u Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine i telekomunikacija Stefan Lazarević. Ministarstvo je organizovalo javne konsultacije u vezi sa zakonom, a zeleno svetlo dala je i Delegacija EU u Srbiji.
Ostojić navodi primer Hrvatske, gde odluke donosi Upravni odbor, a deo ovlašćenja rutinskog karaktera može preneti na direktora. U Crnoj Gori je zakonom tačno definisano koje i kakve odluke donosi direktor, odnosno UO. U Makedoniji direktor donosi rešenja u prvom stepenu, a u drugom UO.
– I pored velikih ovlašćenja, predlaže se da zakon da direktoru i nova – da donosi opšte akte, što je po definiciji posao UO, pa se postavlja pitanje svrsishodnosti postojanja UO i velikih nadoknada koje dobijaju – upozorava Ostojić, i dodaje da izmene Zakona daju i daleko veću finansijsku nezavisnost.
U radnoj grupi za izradu zakona bili su i zaposleni u Ratelu, što predstavlja sukob interesa. Živković dodaje da u oblasti telekomunikacija nije bilo valjane inspekcije, pa ni prihoda od penala i kazni:
– Arogantnim i neprofesionalnim odnosom napravljena je šteta državi između 6 i 10 milion evra (samo SOS kanal će naplatiti od Ratela najmanje 6 miliona nadoknade zbog neupotrebljivosti dodeljene frekvencije, koju koristi rumunska državna televizija). Pošto se pravi nova moćna agencija, trebalo bi da se biraju novi članovi UO, dok se zakonskim predlogom istim ljudima daju neograničena ovlašćenja.
– Nova agencija je gotovo privatizovana, jer je mali broj ljudi koji odlučuju bez prave kontrole. Nacrtom se predviđa da postojeći menadžment ostane do kraja svojih mandata, tri-četiri godine – kaže Živković.
vozd.in.rs / izvor: Novosti
