Albert Ajnštajn i njegova prva supruga Mileva Marić u svom kratkom braku imali su dvojicu sinova – Hansa Alberta i Edvarda. Mlađi dečak, bio je i ostao jedini „problem“ koji naučnik nije uspeo da reši.
Albert i njegova supruga Mileva imali su dvoje dece – sinove Hansa Alberta i Edvarda.
Mlađi Edvard rođen je 28. jula 1910. godine u Cirihu. Samo četiri godine kasnije usledio je razvod njegovih roditelja. Kao i stariji brat, teško je podneo razvod roditelja 1914. Dok se nakon razvoda o deci brinula majka Mileva, otac Albert se oženio svojom duplom rođakom.
– Otac je znao da posao ostavi po strani i da nas satima gleda kako se igramo –govorio je stariji Hans.
Edvard je od rođenja bio bolešljiv, što je velikog naučnika jako brinulo. Već tada je sa sigurnošću tvrdio da neće moći da “izraste u zdravu osobu”.
Tokom odrastanja Edvard se pokazao kao veoma inteligentan. Već sa šest godina čitao je Šekspira, kasnije Kanta, Šopenhauera, Platona… Zainteresovao se za psihijatriju, posebno za dela Sigmunda Frojda. Ipak je, sledeći očeve stope, upisao studije u Cirihu, ali je već tada osetio teret Ajnštajnove slave.
– Teško je imati toliko važnog oca, jer se osećaš nevažnim i beznačajnim – govorio je godinama kasnije Edvard.
Nakon propale ljubavi, njegovo mentalno zdravlje se pogoršalo, kulminirajući pokušajem ubistva u 1930. godini.
Nedugo potom dijagnostikovana mu je šizofrenija. Eduard ima dvadeset godina početkom 30-ih godina kad ga njegova majka, Mileva, odvodi u duševnu bolnicu u Cirihu.
Institucionalizovan je, ali su mu surovi tretmani tog doba samo pogoršali stanje. Nije mogao da čita i, uopšte, gubio je svoje kognitivne sposobnosti.
Albertova druga supruga Elsa isticala je da je to mnogo uticalo na Alberta. Nevolju je dodatno pogurao Hitler. Dok je ucveljeni otac bio u Americi, nacistički vođa dolazi na vlast 1933. godine, pa Ajnštajn zbog jevrejskih korena biva onemogućen da se vrati u domovinu.
Želeo je da sina dovede u SAD, ali zbog Edvardovog zdravstvenog stanja i nadolazećeg rata to nije bilo moguće.
– Moj sin je jedini problem koji ostaje bez rešenja – piše Albert Ajnštajn iz egzila.
Edvarda nikada više nije video. Ajnštajnov sin okončao je život među ludacima, napušten od svih, u najvećoj bedi. Proveo je 35 godina u psihijatrijskom azilu Burgelci u Cirihu. Skončao je 1965. kao bolnički baštovan, zaboravljen od svih, u 55. godini.
Izvor: Dnevno.rs / Alo
Strašna, potresna istorija. Ipak ostaje nejasno zašto Ajnštajn nije pomogao sinu posle 1945. Ajnštajn je umro 1955. Dakle imao je deset godina na raspolaganju da ga zbrine u neki luksuzni privatni azil kakvih, na primer, ima dosta u Portugaliji za ekskluzivne klijente, ali on to nije učinio. Zašto?!