TRAMP: Dosije bahatosti

Najnoviji ispad američkog predsednika, Donalda Trampa, zaprepastio je mnoge, a ne malom broju njih poslužio za podsmeh.

Guranje crnogorskog premijera Duška Markovića s leđa, na samitu NATO, dobro je došlo za posprdne komentare o Crnoj Gori, o značaju Crne Gore za NATO, o aktuelnoj vladi u Podgorici, pa i o samom Markoviću.

DA OSTAVIMO LOKALNU ZLURADOST PO STRANI

Nemam ništa protiv da se politički protivnici smeju Markoviću i DPS-u. Iako bi sasvim isto bilo da se Trampu na putu našao Medojević ili Mandić, pravo i mogućnost opozicije jeste taj podsmeh nosiocu vlasti. Problem je, međutim, mnogo dublji.

Tramp je, još jednim gestom u nizu, uvredio još jednu državu. Ništa novo. Čini on to i većima i bogatijima od Crne Gore.

Šta je, u konkretnom slučaju, Marković mogao da uradi? Kako da reaguje? Da ga išamara, da on njega izgura, da mu isčupa grkljan? Znam, tako bi postupio svako od kritizera, koji se do sad nikad nija našao u sličnoj situaciji i verovatno nikad neće, pa mu je lako da sabljom vitla.

Marković je postupio najbolje što je mogao imajući u vidu element iznenađenja.

SIROVINA. NIŠTA VIŠE

Donald Tramp se ponaša kao bahata sirovina kojoj je sve dozvoljeno – zato što jeste bahata sirovina kojoj je sve dozvoljeno. On leži na parama, ali, avaj, pare ne kupuju ni etikeciju, ni gospodstvo, ni harizmu.

On se na isti način ponaša prema svima: prema svojoj ženi, prema „bednicima“ koje u rijalitiju ispituje da li bi mogli da postanu deo njegove kompanije, prema većini stranih državnika.

Može mu se.

Na čelu je najmoćnije države sveta, nosi „nuklearno koferče“ u ruci, od njega zazire ceo svet…

Sa druge strane, baš to bi, u neka ranija vremena, obavezivalo na civilizovano ponašanje, uvažavanje drugih država, razumevanje: jer svi oni „s druge strane“ znaju da si ti na čelu najmoćnije države sveta, da nosiš „nuklearno koferče“ u ruci, i realno zaziru od tebe.

Čemu onda potreba da to pokazuješ, da se bahatiš, sem ako u suštini nisi mali čovek koga je sticajem okolnosti dopala velika funkcija?

OD OLDBRAJTKINOG VAKTA DO NAŠIJEH DANA

Kada je taj momenat uljudnosti, civilizovanosti, u američkoj diplomatiji nestao, ne mogu da precizno lociram. Ja ću to rado vezati za vreme Medlin Olbrajt, iako je ispada bilo i pre.

Olbrajt je samo postala paradigma džukačkog nasilništva kakvog se gade čak i oni pravi nasilnici: nasilništva u kome nisi stvarno ti silan, već sila koja stoji iza tebe. Baš zato, skaredne butine pomenute gospođe nisu ostale samo motiv za prepričavanje među starim evropskim diplomatama.

Da se vratim na Trampa i Markovića: u očima milijardera, to je samo uobičajeno ponižavanje nekog bezvrednog čovečuljka, kakvih u svojoj korporaciji može da menja lopatom. U odnosima među državama, međutim, to je ponižavanje druge države. Pritom, partnerske. To što Tramp verovatno ne zna koja je država u pitanju, još gore – a sasvim se uklapa u sliku ličnosti, koja je i ranije pravila gafove neznanjem o drugim zemljama.

E, nad time niko ne treba da likuje. Čak ni oni koji su protiv aktuelne crnogorske vlasti, koliko god je ne voleli, jer je teško osnovano verovati da bi oni značajnije podigli ugled države i da se oni ne bi našli u Markovićevoj koži. Sem ako u njihovoj viziji državne egzistencije ne postoje nikakvi odnosi sa SAD.

Nebojša Vučinić

www.kolumnista.com