Vest da je Donald Tramp negirao davanje intervjua srpskom izdanju “Nedeljnik”, pretvorila se u očajanje pristalica zvezdano-prugastog načina života u Srbiji.
Izgledalo je da su razlozi za radost bili veoma osnovani: ovih dana je taj žurnal publikovao intervju u odsustvu (bez direktnog razgovora licem u lice – primedba prevodioca) sa Trampom, koji se izvinio zbog ratne operacije protiv SRJ 1999. godine.
Međutim, uskoro je štab izborne kampanje tog političara opovrgao očevidnu činjenicu. Ispostavlja se da Tramp nije davao nikakav intervju i nije se nikome izvinjavao.
Časopis se našao u nezgodnom položaju. Svaki medij ceni svoj autoritet i veoma bolno reaguje na slične stvari. Jer su Amerikanci naneli po časopisu jak udar. Nije bilo ko, nego možda budući predsednik SAD, praktično optužio časopis za falsifikat čitavog intervjua.
“Nedeljnik” je morao da publikuje predistoriju čitavog tog procesa, sve do elektronske prepiske sa štabom Trampa i njegovim funkcionerima. Čak su i fotografije priložili. Redakcija čak citira i uveravanja iz SAD o tome da je Donald Tramp pažljivo saslušao pitanja, da su mu “važni glasovi Amerikanaca srpskog porekla u nekoliko država gde ishod izbora može biti neizvestan.”
Bog s njim, sa tim Trampom. Bilo bi naivno verovati da je on u nečemu bolji od beznadežnog lažova Hilari Klinton. Oboje su produkti američkog načina života koji se odavno oprostio sa savešću, radi sticanja zemaljskih blaga.
Neka stiču, neka se raduju. Jer to je tako zdravo – na putu za onaj svet sakupi na grobu pun vagon sa zelenim novčanicama.
Iz te jednostavne situacije javlja se pitanje srpskim ljubiteljima zvezdano-prugastog života: da li vi zaista mislite da će Donaldi Tramp odjednom prihvatiti vas kao svoje? Da će vas uvažavati, ispunjavati svoja obećanja i nikada neće gaziti svoje reči?
U tom slučaju, Vi ste veoma slični našem divnom romantičaru Mihailu Gorbačovu, koji je baš tih dana proslavio trisetegodišnjicu susreta sa Ronaldom Reganom u Rejkjaviku. Mihail Sergejevič je takođe veoma verovao da ga ozbiljno shvataju i da ga neće obmanuti. No, obmanuli su skotovi. Postignuti sporazum o smanjenju raketa i bojevih glava nije bio baš ugodan za SSSR. Po rezultatima susreta, sovjetska strana je u potpunosti likvidirala rakete iz radijusa do hiljadu kilometara i do pet hiljada kilometara. Maršal SSSR-a S.F. Ahromejev se oštro usprotivio protiv tih sporazuma i izjavio: “To je zamka. U rezultatu toga, Amerikanci su sačuvali svoj osnovni strateški potencijal: teške bombardere, krilate rakete i baze oko SSSR-a, gde se nalaze raspoređene taktičke rakete sa nuklearnim oružjem, sposobne da stignu do teritorije SSSR-a.”
Romantik Gorbačov nije poslušao legendarnog maršala i nastavio je svoju politiku. A Ahromejeva su uskoro našli obešenog u službenom kabinetu. Svi njegovi saradnici su jednoglasno odricali mogućnost samoubistva. Taj čovek nije bio takav. Zato je istraga na čudan način bila smušena i do dan danas se smatra zagonetkom novije ruske istorije.
No, maršal kao da je u vodu gledao. Ostavši bez raketa malog i srednjeg dometa, Rusija se našla nezaštićenom od evropskog potencijala NATO pakta koji se počeo nadvijati nad njom. Sada Vladimir Putin mora da ispravlja posledice romantičarskog “novog mišljenja”.
Ispostavilo se da je “novo mišljenje” opsluživalo stare američke interese.
Da li ta stara istorija ima nekakve veze sa figurom Donalda Trampa? Najverovatnije, nema smisla personalizovati američku politiku. Zato će biti tačnije ako kažemo da ta davna istorija ima veze sa savremenom Amerikom. Zato što se u njoj ništa ne menja.
A negiranje sopstvenog intervjua od strane Trampa, samo potvrđuje da se ni u američkom odnosu prema Srbima nije ništa promenilo od 1999. godine.
Dmitrij Sedov
FSK
A Gorbacov pre neki dan izjavljuje da je prekid „dijaloga“ (izmedju SAD i Rusije) vrlo opasan po medjunarodni mir. Posle njegovog licnog iskustva, trebalo bi da bude mnogo manje naivan. Jedina svrha „dijaloga“ za Amere je da obrade sagovornika da bi mu skrenuli paznju i zadali sto razorniji nizak udarac.