Čitamo po internetu kako mnogi osuše paljbu na jadnog Boška Obradovića, jer je ugostio hrvatskog poslanika Ivana Pernara u narodnoj skupštini RS. Kad je bio dobar Rusima i Sputnjiku, što ne bi bio dobar i Obradoviću. Rusofili naravno neće kritikovati Sputnjik jer je Ruski i niko ne sme ni reč da zucne protiv Putina, ali kritikovaće našeg jadnika Obradovića jer je srpski nacionalista, ili je bar to bio do nedavno.
Već sledeći dan posle gostovanja u Srbiji, Pernar je otišao u Vukovar pokazavši učešćem u ustaškoj procesiji šta zaista misli o Srbima; još direktnije se to moglo videti na njegovim fejsbuk statusima. Pernar jeste antiglobalista i kritičar EU i NATO alijanse, ali je i neko ko nije u stanju da se odupre, a možda i ne želi, hrvatsko-bošnjačkom narativu koji je zapravo antisrpska politička paradigma, po kojoj su Srbi krivi za sve a pre svega za borbu za goli opstanak – krivi zbog pokušaja da prežive.pero-kriv-696x522Nažalost, ovaj antisrpski politički obrazac nametnut od Brisela, danas je u većini prihvaćen i u samoj Srbiji. Ne govorimo samo o profesionalnim antisrbima, već i o umerenijoj političkoj i intelektualnoj eliti. Politički nekorektnim pa pomalo i primitivnim i nazadnim se smatra zastupati srpske interese. Vučićeva i Tadićeva servilnost Hrvatima je postala ustaljena politička praksa savremenih srpskih vođa ali i predstavnika intelektualne, medijske i svake druge elite. Izvinjavati se i šlihtati Hrvatima, koji su nas uz pomoć Zapada celom svetu predstavili kao zle i zločinačke agresore na sopstvenim ognjištima, jer nismo hteli prihvatiti novu „eNDeHa-ziju“ je, čini se, uslov da se postane uspešan političar ili novinar u Srbiji. Što bi rekao mudri gej Aleksandar Lambros, koji eto nekim slučajem nije rusofil nego jevrejofil: „Samo bi kompletna budala bez ikakvog refleksa za samoodržanjem i životom, posle tako svežeg iskustva prethodne nezavisne Hrvatske, sedela skrštenih ruku i prigrlila novu“ – takvu državu.
Ipak, sila Boga ne moli, vreme nosi svoje, „tija voda breg roni“, Srbi brzo zaboravljaju, a naši političari se tradicionalno takmiče ko će bolje da zastupa hrvatsko-bošnjački antisrpski narativ (a to svakako nije nova pojava). Uskoro će pola Srbije biti viđeno za zatvor jer verujem da barem toliko ima Srba koji neće hteti da priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid. Ili smo možda preterani optimisti.Tako je i naš Boškić, krenuo oprobanim i proverenim putem uspešne srpske (a zapravo antisrpske) političke transformacije iz Srbina u «Evropejca». Danas Pernar, sutra Bakir, prekosutra Tači i mic po mic, eto novog Vučića ili Tadića.
Dobro, neko će nam zameriti da je ovo nekakva preterana konstrukcija. Pernar nije isto što i neko iz HDZ-a. Ne, osim što je i sam bio član HDZ-a. Mnogo je Srba preživelo tu reformu ili transformaciju u evropejce. Reformisani Vučić, reformisana Biljana Srbljanović kolumnista četničkog časopisa „Pogledi“, reformisani Čeda Jovanović bivši ljotićevac, reformisani lažni četnik Vuk Drašković… Jedino je izgleda Tadić bio i ostao iskreno privržen tom nesrpskom jugoslovenskom i antisrpskom narativu. Verovatno su zato mnogi glasali za Tomu – iz inata, a ne što ih je on oduševio svojom inteligencijom i šarmom. A evo sad imamo i najnoviji model – reformisani Boško Dveri Obradović.
Jasno je da srpski nacionalizam u okupiranoj Srbiji pored svih pritisaka i propagande spolja i iznutra teško može da zadobije širu podršku u narodu. Stoga su se mnogi lomili proteklih decenija pa od ultranacionalista postajali ultraliberali i drugosrbijanci. Na kraju za istrajnost u srpskom roboljublju nije dovoljno samo zastupati određene ideje. Tu je pre svega potrebna jaka vera i praktična dela. Moram priznati da sam bio naivan jer sam se iskreno nadao da će „Dveri“ (pre ove evropejske reforme) s obzirom da imaju tu versku komponentu, istrajati u svom nacionalizmu i da neće tako lako pokleknuti pred materijalnim blagodetima političkog života, ali šipak. Što bi rekao glumac Petar Božović: „Ta ideja o duhovnoj obnovi Srpstva je odlična, samo ipak treba to prvo videti sa policijom.“ Očigledno je da u Srbiji kao nacionalisti, mogu istrajati samo ili neki talibani – verski fundamentalisti ili neko ko već ima mnogo para tako da ga niko ne može potkupiti. Svi ostali kojima je politička borba za cenzus ili što veći broj glasova primarna, moraju krenuti putem populizma, a to već nosi i potrebu korigovanja stavova, sklapanje raznih dilova i koalicija sa centrima moći što dovodi do postepenog napuštanja srpske rodoljubive ideologije. Istim putem je prošao SNS i Vučić. Od jedne partije nacionalističke desnice, pa preko desnog centra do nekakvog konglomerata liberala, levičara i patriota opotrunista. Jedina dvojica koji su išla obratnim putem, ili nam se barem čini da su išli putem kojim se ređe ide, su Đinđić i Dodik; Dodik je za sada nekako uspeo da preživi i ostane Srbin.
Željko INjAC
www.vidovdan.org
ako sam dobro razumeo opet je boško sarađivao sa ustašama.očekujmo da već na proleće jave da mu je pavelić neki rođak.Boško,znamo ko si.