Trasa metroa zaobilazi javne nabavke

0
213
Foto: YouTube Screenshot

Da, Beograd jeste grad koji nema metro, ali ima Javno komunalno preduzeće “Beogradski metro i voz”, za čije usluge se ove godine iz gradskog budžeta planira izdvajanje 200 miliona dinara. Ne, u tom preduzeću nema 17 zaposlenih, kako se proteklih nedelja pominjalo u javnosti. Kako za Istinomer odgovaraju iz tog JKP-a, broj zaposlenih je znatno veći – ima ih 29, s prosečnom neto platom od skoro 117.000 dinara.

Kao ilustracija u kakvom “apsurdistanu” od države živimo, u nezavisnim medijima i na društvenim mrežama navodila se upravo činjenica da Beograd nema metro, ali ima firmu zaduženu za taj vid javnog transporta, čiji zaposleni ostvaruju jednu od najviših prosečnih zarada u javnom sektoru, a i šire. Kada se pogledaju navedeni podaci koje je Istinomer dobio od JKP-a “Beogradski metro i voz”, situacija je možda, u zavisnosti od ugla gledanja, još apsurdnija –  makar u pogledu brojnog stanja radnih mesta.

Ima li ovde, ipak, prostora i za ozbiljnija pitanja od broja zaposlenih i iznosa njihovih primanja?

Sticanje znanja i veština

Iz “Beogradskog metroa i voza” objašnjavaju da zaposleni u tom preduzeću i te kako imaju šta da rade iako smo mi još uvek daleko od “luksuza” brzog prevoza kroz podzemlje grada.

Preduzeće je formirano radi izgradnje metro sistema i kasnije eksploatacije istog za koji se već u ovoj fazi projektovanja stiču neophodna znanja i veštine radi upravljanja sistemom. Cilj je da grad Beograd ima tri linije gradskog metroa ukupne dužine od oko 60 km“ , navodi se u pisanom odgovoru iz JKP-a, uz podsećanje da se bave i razvojem gradske železnice, odnosno BG voza, s ciljem da Beograd dobije četiri linije gradske i tri linije prigradske železnice, s ukupnom dužinom od nekih  220 km.

Da Vas podsetimo:  Plata lekara na Infektivnoj klinici pre sedam godina 64.000 dinara

No, pošto je Grad Beograd (odnosno Sekretarijat za javni prevoz) nadležan za sistem BG voza i imaće vlasništvo nad budućim metro sistemom, preduzeće se, objašnjavaju,  finansira prihodima koje ostvaruje pružanjem stručnih usluga gradskom sekretarijatu.

Kako iz “Beogradskog metroa i voza” dalje navode,  u Programu poslovanja za 2020. predviđeno je da te usluge obuhvataju: obavljanje stručnih poslova na sprovođenju aktivnosti na pripremi planske dokumentacije i idejnih rešenja vezanih za projekte metroa i BG voza, stručne poslove na planiranju, izradi i sporovođenju studije opravdanosti s idejnim projektom i studijom o proceni uticaja na životnu sredinu, stručne poslova na planiranju i sprovođenju pratećih studija i elaborata, modeliranje saobraćaja za napajanje BG voza i metroa, angažovanje na saradnji s republičkim, gradskim i međunarodnim institucijama, organizacijama i preduzećima…

Još ne služi građanima, ali služi Gradu 

Za ljude koji zagovaraju veću javnu kontrolu nad trošenjem novca poreskih obveznika, sporan  je navedeni spisak usluga, kao i osnivanje javnog preduzeća s takvim opisom zaduženja.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže da se komunalna preduzeća osnivaju kako bi pružala usluge građanima, a ne zarad servisiranja grada i države.

Javna preduzeća se osnivaju radi zadovoljenja opšteg interesa i moguće je pronaći takav interes kada je reč o železničkom prevozu na teritoriji Beograda. Međutim, kada je reč o pružanju nekih drugih usluga gradu Beogradu kao osnivaču ili nekim trećim licima, to je u najmanju ruku nelogično, a možda i suprotno Zakonu o javnim nabavkama“,  smatra Nenadić.

Naš sagovornik podseća da centralna i lokalna vlast treba da se obrate tržištu za usluge koje su im neophodne i da ih od privrednih subjekata pribavljaju kroz nadmetanja u postupku javne nabavke.

“Ukoliko je gradu potrebno da ima stručnjake koji će se baviti pitanjima železničkog saobraćaja, onda takve stručnjake treba da zaposli u Upravi grada, a ne da radi tih poslova osniva javna preduzeća“, objašnjava Nenadić.

Da Vas podsetimo:  SZO rekla da će lepo vreme da ubije koronu

Advokat Ivan Ninić ne misli, pak, da mora biti sporno osnivanje preduzeća: „Grad ne može sve poslove da obavi neposredno; u teoriji može, ali u praksi jako teško. Pretpostavka je da grad ne može sam da obavlja sve poslove iz svoje nadležnosti, već koristi pravo koje mu daju Zakon o glavnom gradu, Zakon o javnim preduzećima, Zakon o komunalnim delatnostima i Statut grada, te osniva posebno pravno lice, odnosno javno preduzeće koje će upravljati određenim segmentom života u gradu“.

Izvor: FoNet/ Zoran Mrđa

Drugo je pitanje da li se sredstvima upravlja racionalno. „Da li to preduzeće u ovoj fazi kada se ne zna ništa o sudbini metroa služi kao instrument za izvlačenje novca iz gradske kase, tek ćemo videti“, kaže Ninić, dodajući da jeste moguće da gradske vlasti dugoročnim angažovanjem JKP-a izbegava raspisivanja tendera i redovna ispitivanja tržišta u potrazi za najboljom cenom.

Podsećamo, pre nešto više od dve godine Skupština grada Beograda donela je odluku o osnivanju Javno-komunalnog preduzeća za izgradnju metroa i obavljanje prevoza putnika i razvoj gradske železnice u Beogradu. Odlukom o budžetu Grada Beograda za 2020. godinu prvobitno je bilo opredeljeno 250 miliona dinara za funkcionisanje JKP „Beogradski metro i voz“.

Usled promene uslova realizacije projekata i novih okolnosti, a zbog smanjenja prihoda Grada i smanjenje realizacije aktivnosti uslovljene panedmijom kovid 19 virusa, Rebalansom budžeta grada Beograda, na ime pružanja usluga Preduzeća korigovan je iznos na 200 miliona dinara“ piše u odgovoru JKP „Beogradski metro i voz“ Istinomeru.

Da li je, dakle, JKP-u “Beogradski metro i voz” dato ekskluzivno pravo za pružanje određenih stručnih usluga i koliko je to u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama? Da li je to preduzeće osnovano samo iz namere da što pre (odnosno, konačno) dobijemo metro u Beogradu ili su manje plemeniti motivi bili primarni?

Da Vas podsetimo:  “Marljiv rad” na sistemu socijalnih karata, najavljenom za 2018.

Možda ćemo pre dočekati da se provozamo beogradskom podzemnom železnicom nego što ćemo dobiti sasvim jasne odgovore na ta pitanja.


Zaposleni?

Po podacima koje je Istinomer dobio od JKP-a „Beogradski metro i voz“, među 29 zaposlenih su: četiri diplomirana inženjera građevinarstva, osam diplomiranih inženjera saobraćaja, pet diplomiranih pravnika, pet diplomiranih ekonomista i po jedan diplomirani inženjer geologije, elektrotehnike, prostornog planiranja, mašinstva i informacionih tehnologija. Tu su još i jedan filolog i jedan ekonomista sa završenom višom školom.

Na pitanje Istinomera da li su oni primljeni na javno objavljenim konkursima, odgovor je da je zbog zabrane primanja novozaposlenih u javnom sektoru, najveći broj zaposlenih potpisao ugovor o radu, uz prethodni Sporazum o prestanku radnog odnosa kod korisnika javnih sredstava, odnosno da su preuzeti iz drugih javnih ustanova. Za četvoro zaposlenih je dobijena saglasnost za novo zapošljavanje od nadležne komisije i gradonačelnika.

Prosečnu platu od 117.000 dinara neto (u 2019. bila je 133.000 neto), objašnjavaju činjenicom da je u pitanju uglavnom kadar sa VII stepenom stručne spreme i s prosečno 17 godina radnog iskustva, dodajući:

“Napominjeno da ovaj nivo plate nije atraktivan za inženjere s iskustvom iz oblasti građevinarstva, elektrotehnike, informacionih tehnologija, termomehanike, geomehanike, saobraćajnog modelovanja i drugih tehničkih struka.”


Nikolija Čodanović
Izvor: Istinomer

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime