Zamislite narkomana na izmaku životnih snaga, koga najbolji prijatelj nagovara da se najzad okane opijata i pod hitno uputi na lečenje, dok ga, sa druge strane, snabdevač uverava da neće ič da mu fali ako nastavi da ubada iglu u venu. Kako biste nazvali opisane okolnosti u kojima se nesrećni zavisnik našao?
„Blic“ bi ih nazvao – jednaki pritisci. Mučenika, eto, na nešto teraju i ovaj i onaj, a obojica zdravi i silni, za razliku od njega koji je nemoćan da se odupre tim surovim zahtevima. Upravo u tim okvirima „Blic“ već danima javlja o „napadima iz Moskve“ kojima je izložen zvanični Beograd, a koji su, piše, počeli pošto je objavljeno da je kabinet Aleksandra Vučića dogovorio saradnju sa bivšim britanskim premijerom Tonijem Blerom. Naslovi su u skladu sa prepoznatljivom, prozapadnom uređivačkom politikom ovih novina, i dovoljno rečiti sami za sebe: „Ruski pritisak na Vučića“, ili „Tuku nas Istok i Zapad“, a naročito udarni natpis na naslovnoj strani od četvrtka, 26. februara: „Vučićevo njet Putinu“.
I ostala glasila u Srbiji guslaju istu priču. Radio-televizija Srbije u prilogu o „pritiscima dve strane“ na Beograd daje reč Jovanu Teokareviću, osvedočenom NATO lobisti i profesoru Fakulteta političkih nauka u Beogradu, koji najpre veli: „I jedna i druga strana, i Zapad i Rusija, trenutno se bore za dušu Srbije kada je reč o njenoj spoljnoj politici“, da bi kasnije dopunio svoje „stručno“ sagledavanje: „Niko nas ne može prisiliti da uvedemo sankcije Rusiji, ali čini mi se da smo malo uradili na tome da usaglasimo spoljnu politiku sa politikom EU“. B92, još jedna TV kuća vrlo nenaklonjena Rusiji i, uopšte, bilo čemu što ne dolazi sa Zapada, takođe se naveliko bavi temom „jednakih pritisaka“, a kao udarnu ističe agencijsku vest o izjavi Ivice Dačića, ministra spoljnih poslova, da „Srbija teži Evropskoj uniji i tradicionalno prijateljski odnosi s Rusijom apsolutno nemaju veze sa strateškim opredeljenjem Srbije“. Na sajtu ove kuće, dotična vest je opremljena naslovom koji podvlači suštinu Dačićeve izjave: „Idemo u EU, Rusije nije opredeljenje“.
Povod ovom talasu površnog izjednačavanja nečega što nije čak ni slično, jeste prilog koji je ruska televizijska stanica RT napravila o začuđujućoj, neobjašnjivoj odluci Aleksandra Vučića da za savetnika postavi Tonija Blera, ratnog zločinca najvećih razmera i predvodnika hajke na Srbiju koja je vrhunac doživela u bombardovanju Srbije 1999. godine i okupaciji Kosmeta. Kao i svako zdravorazuman, RT je, uglas sa svojim sagovornicima, izrazila nevericu pred činjenicom da je neko ko je u veoma bliskoj prošlosti naneo toliko zla Srbiji, danas pozvan u Vladu Srbije da joj „pomaže“. Taj prilog su glasila u Srbiji prepoznala kao neporeciv dokaz pritiska koji zvanična Moskva, kojoj se pripisuje da RT ne samo poseduje već i uređuje do najsitnijih pojedinosti, navodno vrši na Srbiju.
Upravo nalik iscrpljenom narkomanu sa početka priče, Srbija bi od pritiska da se otrgne evro-atlantskih integracija mogla da ima samo koristi. Kad već nema dovoljno snage samostalno da iskoči iz tog pogubnog vrtloga, bilo bi poželjno da joj neko pomogne. Što da ne Rusija. Samo da nam više ne „pomažu“ snabdevači kao što su „Blic“, B92 i ostali samozvani mediji, zaključno sa Javnom servisom.
Miodrag Zarković
