Trbuhom za kruhom: Ko god može – odlazi odavde!

0
423
Foto: printscreen (mitrovica.info)

U sremskim opštinama mnogi su u nedostatku perspektive odlučili da sreću okušaju bar privremeno u nekoj od zemalja Evropske unije. Najkritičnija situacija je u opštini Šid, gde je dolazak investitora i otvaranje novih radnih mesta i dalje u sferi priželjkivanja i obećanja nadležnih, a mnogi su u nedostatku perspektive odlučili da sreću okušaju bar privremeno u nekoj od zemalja EU. Nešto je bolje kako se od granice sa Hrvatkom ide ka Beogradu, tako da u Sremu postoje i opštine u kojima ne radi samo onaj ko neće. Ili onaj ko planira da ode preko granice.

Među njima je i mnoštvo onih koji su otišli u Slovačku, gde rade u fabrikama televizora i automobilskih delova. Kako navode oni koji su otišli, iako su u početku, preko raznih agencija, radili tri meseca, da bi se posle vratili na tri meseca, pa opet nanovo, sada postoji i mogućnost da se, sa poslodavcem, potpiše i ugovor na dve godine rada.

Slavica Pavljuk, do juče nezaposlena Mitrovčanka, kaže:

Ovde sam konkurisala u nekoliko rumskih fabrika, ali me ni u jednu nisu primili. Kažu, zbog godina. Ipak, izgleda da moje godine ne smetaju Slovacima. Radim u fabrici koja sklapa delove za televizor i imam platu od skoro 900 evra. Potpisala sam i ugovor na dve godine.

Ni Darko Gavranović iz Šida nije se mnogo dvoumio kada je reč o odlasku u inostranstvo. Njegovi roditelji, otac Goran i majka Slađana, kažu da su podržali sina u ovoj odluci.

– Posle završetka trogodišnje srednje škole, nije našao posao u struci. Radio je u auto-perionici, bio konobar, plata mala, ili je nije dobio, a nije bio ni prijavljen. Zato, kada je rešio da pokuša u inostranstvu, mi smo ga podržali – navode njegovi roditelji.

Da Vas podsetimo:  Ciljano nasilje Šiptara nad Srbima ne prestaje, traje i dalje

Kazuju da je njihov sin otišao preko jedne agencije na tri meseca, te da je uz pasoš bilo potrebno samo lekarsko uverenje. U fabrici automobilskih delova su imali nekoliko dana obuke i počeli da rade. Prema priči roditelja, ni tamo nije lako jer se radi dnevno i po 10-11 sati, a plaća se 2,2 evra po satu. Smeštaj i prevoz do posla je obezbeđen, a samo jedna nedelja je slobodna. Ko se istakne u radu, kažu, može da zaradi i više. Oni dodaju da će se Nikola vratiti kući nakon tri meseca, a posle toga planira ponovo da ode, a ako bude zadovoljio poslodavca, postoji mogućnost i potpisivanja ugovora na godinu dana.

– I ja sam prvobitno planirao da krenem sa sinom u potrazi za poslom, ali sam onda našao posao kod jednog privatnika. Radio sam, međutim, tu samo mesec dana i opet sam bez posla. Razmišljam da kada sin dođe, posle odemo zajedno – navodi Goran, nekadašnji radnik propale industrije mesa “Srem” i dodaje da je u kući trenutno zaposlena samo supruga.

Put Slovačke odlazi mnogo mladih, među njima i dve devojke i jedan mladić iz obližnjeg Bikić Dola. Nezvanično se može čuti da se u ovom fruškogorskom selu više od 20 mladih osoba sprema da potraži posao u Slovačkoj.

U filijali Nacionalne službe zapošljavanja navode da su čuli da ima odlazaka na privremeni rad u zemlje EU. Međutim, oni nemaju evidenciju koliko je osoba dosad na ovaj način našlo posao.

Milan Milivojević
Izvor: mitrovica.info

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime