Treba li predsednik da podnese ostavku na mesto šefa stranke – i zašto?

1
1282

Bliži se kraj maja i istek mandata aktuelnom predsedniku Republike (T. Nikolić). Ključno pitanje po posedovanje političke moći i mesto budućeg odlučivanja u Srbiji je da li će izabrani predsednik Republike (A. Vučić) ostati na čelu vladajuće političke stranke (SNS).

predsednistvo-stefan-stojanovic-35Poslednja dva predsednika Republike imala su sasvim različit pristup pitanju da li stupanjem na najvišu državnu funkciju treba zadržati ili napustiti stranačko vođstvo. Za razliku od lidera Demokratske stranke (B. Tadića), koji je zadržao rukovođenje strankom, odlazeći šef države je stupanjem na funkciju (2012) svoju stranku „prepustio“ drugome. Posledice po podelu vlasti i funkcionisanje političkog sistema bile su dijametralno različite. Zadržavajući funkciju predsednika stranke, šef države je vladao naredbama zahvaljujući stranačkoj hijerarhiji, a ne po slovu ustavnih ovlašćenja. Ustavna podela vlasti se deformisala toliko da, ne samo da je predsednik Republike vladao Vladom i preko nje Narodnom skupštinom, nego se odlučivanje u ime tih institucija suštinski premestilo u sedište stranke (Krunska 69). Za mandata odlazećeg predsednika Republike podela vlasti je, najvećim delom, vraćena u ustavne granice. Napustivši čelo stranke i tako izgubivši komandni mehanizam stranačkog odlučivanja, ostalo mu je da se drži svojih ustavnih prava koja nisu stvarna izvršna vlast. Istovremeno, on je začeo formiranje u nas prvog ustavnog običaja da predsednik Republike ne bude i predsednik stranke (ko zna, možda i po ugledu na prvog predsednika SAD, DŽ. Vašingtona koji je, odbivši treću kandidaturu, oformio prvi američki ustavni običaj o najviše dva predsednička mandata koji se poštovao čak 150 godina).

Nedavno izabrani predsednik, dakle, ima mogućnost da pri preuzimanju funkcije (pre nego što položi zakletvu) napusti ili zadrži sadašnju upravu najvećom i vladajućom strankom. Da li to treba da učini? Predsednik, po Ustavu, „ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost“ (čl. 115). Zakonom je preciziran pojam „javne funkcije“ – obuhvata funkcionere u državnim, pokrajinskim i lokalnim organima, kao i funkcionere u javnim preduzećima čiji su osnivači Republika, pokrajina ili lokalna samouprava. Vidimo da funkcija u političkoj stranci nije navedena. Međutim, političke stranke su ustavna kategorija (čl. 5), zabranjena su tajna i paravojna udruženja (čl. 55) što znači da su stranke javne političke organizacije (subjekti javnog prava) pa bi i njihovi lideri bili javni funkcioneri. Uz ovo, šef države predstavlja Republiku i izražava njeno državno jedinstvo (čl. 111 i 112 Ustava). Dalje, logično proizlazi (argumentum a contrario) da on, onda, ne može istovremeno predstavljati nekog drugog, makar to bila i najveća stranka, već sve nas (uključujući i opoziciju). U višestranačkom sistemu jedna stranka nikad ne može biti izraz sveukupnog državnog jedinstva, niti je cela država. Argument u prilog stava da stranke ostvaruju javna ovlašćenja jesu njihove delatnosti: predlažu izborne liste, članove biračkih odbora i RIK-a, finansiraju se iz javnih prihoda (budžeta), s njima se šef države konsultuje prilikom predlaganja budućeg premijera itd. Stranke su neophodne za funkcionisanje parlamentarnog sistema, bez njih se ne može formirati parlamentarna većina pa time ni izabrati vlada. Sve ovo potvrđuje da i šefovanje strankom mora biti javna funkcija.

Da Vas podsetimo:  I načelnica i posrednik u sudskim sporovima - Sotirovski obavljala 2 posla bez odobrenja Agencije

Argumenti u prilog sjedinjenja stranačke i funkcije šefa države nisu ustavni već politički. Ukoliko sadašnji premijer i budući šef države želi da zadrži političku moć koju nosi izvršna vlast, to jest Vlada i njena većina u Skupštini, odnosno ukoliko se plaši da će političku moć izgubiti napuštanjem stranačkog vođstva, jedino mu ostaje da se i dalje drži stranke. Ovo bi podelu vlasti opet iskrivilo na polzu predsednika Republike, a budućeg predsednika Vlade učinilo politički nevažnim. Prekinula bi se nada da će se stvoriti prvi ustavni običaj u Srba i na taj način, praksom, poboljšati pisani Ustav. Ali, uprkos svemu, saznanje srpske političke realnosti nagoveštava da će predsednička i stranačka funkcija biti opet spojene pa ćemo tako nanovo imati ustav pored Ustava, stranku iznad države i moć izvan prava. Nismo valjda za to?!

Slobodan Orlović

www.nspm.rs / Srpski pravnički klub

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime