Treba li vam još papira

0
1684

SkarmklippNekada su ljudi verovali i očekivali da će ih kompjuteri odvesti u budućnost gde će hartija biti manje – više nepotrebna. Ali, izgleda da se događa upravo suprotno. Što je više računara – više je i štampača, a takođe veće su i potrebe za štampanjem. Sigurno se sećate kako je rašun za telefon do pre nekoliko godina bio prilično manji od današnjeg koji uz to dobijamo u papirnoj koverti.

A šta da kažu iole veće kompanije i ustanove koje su prosto zatrpane gomilama papira – ugovorima, zapisnicima, izveštajima, dostavnicama, trebovanjima… – koje sve treba smestiti u fascikle, registratore, police, arhive… – a sve to mora biti uredno i lepo složeno prema rednom broju i datumu. I sve treba biti lako dostupno jer uvek može da se pojavi neki neočekivani zahtev ili kontrola. I tako…

Sa povećanjem potrošnje hartije neizbežno rastu i zahtevi za sirovinom od koje se ta ista hartija i proizvodi. A to je drvo. Sve to nikako nije u skladu sa ekologijom i održivim razvojem jer to isto drveće je za nas ljude (a i ostali živi svet oko nas) puno korisnije kada je živo i proizvodi kiseonik (kroz fotosintezu), oslobađa vodenu paru (kroz transpiraciju) i povoljno utiče na sprečavanje erozije zemljišta. Ne zaboravimo da je drveće (odnosno šuma) stanište ili dom za veliki broj drugih biljnih i životinjskih vrsta koje čine deo uravnoteženog prirodnog sistema kome i mi (ljudi) pripadamo – ili bolje rečeno – čiji smo i mi deo.

I dok većina ljudi zna da se hartija proizvodi od celuloze dobijene od posečenih stabala drveća, malo ko je upoznat sa činjenicom da se ta ista hartija može dobiti i od konoplje. Zapravo, potrebno je četiri puta manje površine zemljista pod konopljom nego pod šumom da bi se dobila ista količina sirovine i od nje hartija. Što je još važnije – konoplja raste i sazreva u toku jedne sezone tako da se narednih godina ista površina zemljista može ponovo koristiti za dobijanje nove količine sirovine. U isto vreme drveću je potrebno više godina i decenija za stvaranje biomase.

Da Vas podsetimo:  Impotentnih 100 srpskih evra

Prilikom obrade sirovine – celuloze dobijene od konoplje potrebno je daleko manje opasnih hemikalija u poređenju sa celoluzom koja se dobija od drveta.

Hartija dobijena od konoplje je kvalitetnija – ne žuti i trajnija je.

Naravno, konoplja se može koristiti i kao sirovina u tekstilnoj industriji s obzirom da je njeno vlakno veoma kvalitetno. Konoplja je i dobila takvo ime upravo zbog mogućnosti da se koristi za proizvodnju jakih užadi i jedara u mornarici u vreme jedrenjaka.

Pri ovakvom stanju stvari, možemo se s pravom zapitati – zbog čega se konoplja ne koristi za proizvodnju hartije. Zapravo, konoplja se nekada i koristila u te svrhe. Tako je bilo sve do početka drugog svetskog rata da bi kasnije njeno mesto zauzelo posečeno drveće širom naše planete.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime