Trenutak kad shvatiš da ti u stanu žive izbeglice

0
498
Stanovi su podnošljivi, a stanodavci? Foto: Predrag Dedijer / Noizz.rs

Kada se kao studentarija useljavaš u stan, gledaš da nekolicina stvari bude iole pristojna za život. Imaš određenu sumu sa kojom raspolažeš i kada nađeš sjajnu gajbu – osećaj je kao da si našao srodnu dušu. Da, toliko se retko dešava da sve štima. I sve bi bilo okej da problemi stanu na polomljenom prozoru, neispravnoj slavini, pokvarenoj rerni… U startu sve izgleda bajkovito, svi prethodni stanari su postali uspešni i sada žive od Amerike do Australije. Smanjio vam je kiriju na 200 evra jer izgledate kao dobri momci iz malog mesta. Međutim, ne nadajte se da priča ide u smeru španske sapunice sa srećnim krajem.

Znate onu repliku Nikole Koja “Srbima je u genima ljubav prema novcu i pružanju bezbednosnih informacija”? E, upravo ovaj prvi deo detaljno opisuje karakter i životni moto mog bivšeg “gazde”. Lik koji ima IQ jednak broju zuba, redovno je pričao o rijaliti programima i bilo je očigledno da ga kolotečina polako gazi kako ulazi u šestu deceniju života. Nama je sve to bilo simpatično, jer na prvi (i sto prvi) pogled izgleda kao čovečuljak koji ni mrava ne bi zgazio. Uvek rad da pomogne i previše otvoren, poprilično laka osoba za provaliti. Redovno je kroz rečenice provlačio “lova bato”, bilo je i više nego očigledno da bi za pare izdao i rođenog brata.

Rok se završio i mi smo otišli na par meseci iz BG-a. Kako to već biva, većinu stvari smo ostavili u stanu, plaćajući mesečno sumu kako bismo zadržali stan do septembra. Ja sam krenuo par dana pre 1. septembra u Beograd da pokušam da naučim nešto i iz tog septembarskog izvučem maksimum. I onda šok, jednostavno ne očekuješ takva sranja.

Ulazim u stan a u njemu nema jedne jedine naše stvari. Kao da je isparilo. Kuhinja prazna, soba, kupatilo, a u dnevnoj sobi na krevetu jedan jastuk i pokrivač. Ne znam… Izlazim iz stana (pošto su sva tri jako slični) i od neverice tešim sebe da sam možda promašio. Ma ne. Trni mi leva ruka i sve me svrbi, znoje mi se dlanovi i pada mi klapna preko očiju. Kao da mi je neko svom težinom seo na grudi i ne ustaje dobrih pola sata. Upalio sam tv i u jednu jedinu čašu sipao vodu da se saberem pre nego što izađem na poslednji sprat i izbacim čoveka kroz prozor. Ćale uvek kaže “kad je problem, prvo diši deset sekundi, posle toga radi šta hoćeš.” Budala, ja slušam ćaleta.

Čujem neke ljude, preblizu su, kao da su mi u kuhinji, ustajem i u te tri sekunde zamišljam milion situacija kako nekome razbijam glavu. Petoro izbeglica iz Sirije stoje na mojim vratima sa ležernim izrazom na licu kao da tu žive godinama. Ćutimo i gledamo se, ja opet prekid filma KOJI KU*AC se ovo dešava, skrivena kamera mora da me neko loži. Jedan od njih nađe vazduha za reči pa me stidljivo pita:

“Hello, what are you doing here?”

– “I’m living here man.”

“Okay, sorry.”

Izlećem, prolazim “kroz” njih i nošen besom izlećem na sprat i hvatam ga za kragnu. Molim ga da za što kraći rok ispriča o čemu se radi jer više nemam kontrolu. Naravno, znao sam šta se dešava. Čovek je sve stvari stavio u vlažan podrum pun prljavštine i paučine, pritom većina nije bila ni u kesama. Kao da sam, eto, tek onako svratio tu, za dž. Njih je smestio u moj stan i uzimao im 100 evra sedmično, EJ! U tom trenutku više ne znam da li sam sjeban zbog sebe ili zbog njih. Skupljam one stvari, vadim iz podruma, osećaju se na vlagu… Palim cigaru, pokušavam da dišem. Tresem se, prvi put mi mozak govori da sanjam i da ću se sigurno probuditi. Nisam se probudio, a on doliva ulje na vatru i ni u jednom trenutku ne pokazuje da mu je krivo, u fazonu “ako ti se ne sviđa, doviđenja.” Čovek od 160cm i 50 kilograma. Zapravo đubre, čovek je kompliment. Đubre koje me je isteralo iz stana i pritom sebi u džepu ostavilo celu mesečnu kiriju, i (gledajući iz ovog ugla) skroz me nadmudrio.

Mnogo sam problema i situacija čuo u kojima se nalaze podstanari, većina njih neprijavljeni i u vrlo nezgodnoj poziciji naspram svog stanodavca. Ako već rešiš da ne plaćaš porez i sve pare trpaš sebi u džep – budi samo malo čovek i ispoštuj one koji ti taj džep pune.

Stefan Milenković

noizz.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime