Tri odgovora na jedno pitanje

1
667

http--www.turistinfosrbija.com-izdanja-jabuka-korica20FINAL-407x351Zadnjih dve-tri decenije u društveno-političkom životu Srbije dolazi do vrlo neobičnih pojava. Ona jedno vreme nastupa pod drugim imenom i vodi borbu sa svima, za državu koju niko neće. Njene vlasti su više sklone da prodaju ono što imaju nego da rade. Dolazi do otvaranja privatnih banaka dok je društveno vlasništvo njegov zvanični oblik. Crna devizna berza radi pod državnim pokroviteljstvom. Špekulacije sa konvertibilnom valutom su delatnost Narodne banke, a štednja stanovništva biva uzurpirana. Inflacija je van kontrole. Oštre ekonomske sankcije pokreću privatizaciju društvenog vlasništva. Srbija sebe nalazi izopštenu iz međunarodnih tela i organizacija. Krunu ovog neobičnog niza čini otpisivanje blizu 1/4 državne teritorije u korist oružanih pobunjenika. Spomenute pojave pre su izraz svega drugog samo ne normalnog stanja.

Nekako u isto vreme sa učvršćivanjem Srpske Napredne Stranke na vlasti, javljaju se pitanja, uglavnom među mlađim stanovništvom, kad će Srbija da postane «normalna zemlja». Mladi u tome nisu usamljeni. Bavljenje ovim pitanjem pokazuju pojedini stranački prvaci ali i akademski krugovi iz sveta. Istraživanje Dr. Jessica Greenberg sa Antropološkog instituta države Illinois, koja u svom radu pod naslovom « On the Road to Normal Negotiating, Agency and State Sovereignty in Postsocialist Serbia» objavljenom u American Anthropologist za 2011. godinu, prati normalizovanje političkih odnose Srbije i Evropske Zajednice, koje se ogleda u saglasnosti Srbije sa uslovljavanjem iz Zajednice.

Izražavanje potrebe za «normalnošću zemlje» ili  njeno priželjkivanje istog, još nisu dovoljni da potvrde nedostatak «normalnosti», ukažu na štetu od takvog stanja i upute društvo i državu prema njegovom ispravljanju.

Izraz «normalna zemlja», za njenog Predsednika ima jedan sadržaj dok za gladnog pojedinca sasvim drugi. U pristupu ovom pitanju pre svega ove dve razlike moraju da budu uklonjene. Zato je preporučljivo izvođenje pažljive analize sadržaja pojma «normalnosti zemlje» čemu onda, prema potrebi, može da sledi preduzimanja određenih političkih koraka.

Sa druge strane, po pitanju doživljaja postojećeg stanja svi su saglasni. Beć treću deceniju ekonomske i političke prilike u zemlji nikako da se popreve. Naprotiv, dolazi do njihovog daljeg pogoršavanja. Visoka nezaposlenost, dvocifrena inflacija, državni budžetski deficit, visok državni dug, proizvodnja u opadanju, nesrazmer izvoza i uvoza, nezadovoljavajući rad državnih službi, vladanje korupcije na svim nivoima društva, samo su neke od pojava stanja u zemlji. U spoljnoj politici kao da nema jasnog stava. Makro-ekonomska pitanja trpe od iste slabosti. Zato je pre svega, potrebno da budu određene političke, ekonomske i društvene koordinate stanja u zemlji i postignut konsenzus o načinu otklanjanja tog stanja.

Pri utvrđivanju stvarnog stanja kod nas, neophodno je uzimanje drugog stanja za meru. Bez obzira da li je ta mera jedna određena zemlja, postojeće stanje modernog društva, ili zamišljeno, savršeno stanje neodređene zemlje, poželjno je da suštine mernog stanja i domaćih prilika imaju dodirne tačke. Time je određeno usvajanje onih sadržaja koji ne prave veću štetu od koristi.

Da Vas podsetimo:  Slovenski toponimi na Balkanu pre dolaska Kelta

Pod pretpostavkom da je Švajcarska jedna takva «normalna zemlja», težnja da Srbija bude Švajcarska, dobija pravi odgovor neposredno iz prirode. Naime, do sada nije zabeleženo postojanje dve istovetne entiteta u prirodi. Dakle, Srbija ne može da bude Švajcarska tako da nastojanje da mi budemo kao Švajcaraca, postaje uzaludan posao.

Uzimanjem modela zemalja razvijenog kapitalizma za uzor, predstavlja suočavanje sa dva fenomena. To su pojam slobode čoveka i demokratije društva. Oni obeležavaju celi sadržaj života u tim društavima. Sloboda pre svega znači slobodnu trgovinu. A sloboda čoveka nije shvaćena kao njegovo oslobađanje od prinude, već je ona izraz mogućnosti izbora među postojećem. Pojedinac, uz pomoć prećutkivanog «sve je dozvoljeno», biva podstican da svoju slobodu više oseća nego što je stvarno ima. Snošenje posledica izbora potisnuto je u drugi plan. Delovanje objektivnih ograničenja, društvenog i socijalnog položaja često nepremostivih, vešto je prikrivano demagogijom ili podsticanjem pozitivnog gledanja na stvarnost.

Sa demokratijom stvari stoje ovako. Ona je izjednačena sa održavanjem postojećeg stanja. Ovo stanje poistovećeno sa poslušnošću autoritetu, proizvodnjom i potrošnjom, trgovinom, slobodom inicijative i kretanja. Što se tiče demokratije političkog tela, ona ostaje samo delimično razvijena. Sve dok nema neposrednog biranja i dok izabrani sve manje služe potrebama onih koji su ih birali, a sve više usklađivanju interesa među strankama u nastojanju ostajanja na vlasti.

Drugim rečima «normalnost» kakvu poznaje visokorazvijeni kapitalizam predstavlja stvarni život u svim njegovim manifestnim oblicima. Proizvodnja i potrošnja su u otvoreno-zatvorenom krugu, sve čovekove potrebe su materijalizovane, reklame određuju potrebe čoveka. Kao takav ovaj stvarni život, pored ostalog u sebe uključuje i kriminalne delatnosti, i anomalije društva, i devijacije. Za bavljenje sa ovim poslednjim razvijene su dalatnosti, određene profesije i službe i prilagođeno zakonodavstvo. Zajedno oni deluju ne preventivno nego palijativno, rukovođeni osnovnim postavkama klasične ekonomske teorije Adam Smith. Kupujući ovako «normalno stanje» Srbija postaje bledi duplikat originala, koji stoji u visokom neskladu sa njenom duhovnošću.

Suprotno ovoj mogućnosti stoji «normalnost» izražena brigom za kulturnu baštinu, jezik, pismo i narodno stvaralaštvo, koji zajedno oblikuju duhovnost i dopunjavju istorijsko iskustvo naroda, sa kojim su određeni način života i izražena njegova autohtonost. Ovde su otadžbina, porodica, čovek i rad u vrhu vrednosti. Dodavanjem pravedno vrednovanog čovekovog rada, podsticanje onih privrednih delatnosti, koje s obzirom na geografske, klimatske i demografske uslove, imaju najviše izgleda za puni povraćaj uloženog i zadovoljenje opštih potreba države i društva, zaokružuju poželjne i prikladne društvene osobine. Zalaganjem države za primenu  nauke u svakodnavnom životu, razvijanje potrebe za podizanje nivoa obrazovanja svakog pojedinca, obezbeđenjem zdravstvene zaštitite stanovništva i brižljivo vođenje socijalne politike, ispunjavaju uslove za društvo po meri savremenog trenutka, koje ujedno ima osećaj i za tradiciju.

Da Vas podsetimo:  Etničko Čišćenje Srba Sa Kosova Pod Patronatom Tita

Podrazumevajući da je upravo opisano izraz moderne države, proizlazi zaključaljk da je postajanje Srbije modernom ujedno i  njeno bivanje normalnom. Kako «normalno stanje» čini čoveka zadovoljnim sa onim što ima, a društvo sposobno za razvoj, dok državu čini stabilnom, na ovaj način ispoljena modernost predstavlja uzorno stanje za Srbiju.

Kad je pojam «normalnosti zemlje» ovako određen on zahvata široku društvenu osnovu i kao takav postaje od državnog značaja. Zato ovo pitanje nije od važnosti za jednu stranku, politički pokret ili interesnu grupu, to je stvar od državnog i nacionalnog interesa. Budući da je time pokrenuto nacionalno pitanje, puni odgovor na ovo pitanje mora da zadovolji političke ciljeve i ekonomske interese celog društva.

Pitanje sada glasi: «Kako Srbija da postane «normalna zemlja»?

Odgovor na ovo pitanje neće poći za rukom ni jdnom načinu mišljenja, ni jednoj političkoj liniji, koliko god političke moći oni u sebi sakupili, ukoliko ostaju izdvojeni od suštine nacionalnog bića. Ista sudbina čeka i one koji slede tu suštinu, ali nisu u stanju da vide i uklone njene slabosti i nedostatke. Još manje biće od pomoći pokušaj bezrezervnog ugledanja.

Iznad svega Srbija će postati «normalna zemlja» kad izvrši i dovrši svoju duhovnu obnovu.

https--i0.wp.com-www.pravda.rs-wp-content-uploads-2014-07-car-dusan-407x219Nakon decenija odrođavanja od svog duhovnog bića, Srbiji je potreban novi pogled na život i svet zasnovan na dubokom osećanju zajedništva. Sveopštim prosvećivanjem u duhu Svetosavlja, ovaj cilj može da bude ostvaren. Na tom putu usvajanje i ispovedanja evanđeoskih vrlina, pre svih vere i ljubavi, koje vode čestitom životu, odanosti suverenu, otadžbini i čuvanju porodice. Na taj način učvršćena je osnova srpske državnosti i duhovnog bića. Dopunjene požrtvovanjem, praštanjem, dobročinstvom, podvižništvom i istrajnošću one uvode pojedinca u Vidovdansku etiku, koja je putokaz u pravedan, istinit i bezgrešan život. Takav stvara zdravu osnovu za dalje moralno usavršavanje pojedinca, izgradnju moderne, jake i stabilne države. Na ovaj način sabornost i zajedničarenje dobijaju prostor u svakoj društvenoj delatnosti. Oni su način kako političkog delovanja tako i društvenog života u celini. To je suština nacionalnog bića pa time i njegovog identiteta. Tako odnegovana duhovnost naroda dovodi prolazni zemaljski život u saglasnost sa večnim nebeskim, pa oni dalje opstoje u harmoniji.

Srbija će postati «normalna» kad svi njeni politički činioci prihvate jedinstven nacionalni program, koji objedinjuje društveni i državni interes.

Državni interes Srbije okreće se oko jednog zadatka, to je odbrane otadžbine, drugim rečima slobode i samostalnosti. Dalji korak predstavlja uređenost u državi, sprovođenje zakona bez izuzetka i briga za kulturno nasleđe. Kada ovaj cilj postane osnova političkog programa svake stranke, onda njihovo političko delovanje vodi samo u pravcu opšteg državnog interesa, razvoju nacionalnog jedinstva, slobodne države i snažnih veza unutar društva. One su pouzdano pokriće za uspešno političko delovanje, prema unutra i prema spolja.

Da Vas podsetimo:  Ne Ćirilica, već Srbska Azbuka!

Ukidanjem razlika u osnovama političkog cilja, kad su u pitanju državni i nacionalni interesi, prestaje postojanje razloga za dalje unutrašnje deobe. Tu prestaje upotreba vlasti i države u pojedinačne, privatne svrhe a počinje služenje opštim interesima uz odgovorno ponašanje. Da bi nacionalno jedinstvo bilo u potpunosti ostvarene, osećanje bratstva mora da bude prisutno kod svih. Nacionalno pomirenje, otvorenost prema spoljnom svetu, gledanje na razlike ne u strahu nego sa blagonaklonošću i spremnost prihvatanja drugog vode ka tome cilju.

Srbija će postati «normalna» kad bude u stanju da svakodnevno potvrđuje svoju državotvornost.

Puna državotvornost izražena je kroz nezavisnost države, njenu teritorijalnu celovitost i kroz zakonodavstvo. Ostvarenje suvereniteta na celom državnom prostoru, održavanjem teritorijalne celovitosti i legitimnošću zakona i organa vlasti, država traje i potvrđuje svoje postojanje, ispunjavajući svoju svrhu, obezbeđenje uslova za normalan život njenog stanovništva. To stvara državni identitet, sa kojim njeni subjekti onda slobodno mogu da sebe poistovete i potvrde.

U praksi to znači rad, red i poredak u državi. Ispoljavanjem ovih osobina država postaje jaka i moderna. Na taj način briga za otadžbinu, koja predstavlja osnovni poziv i smisao za postojanje svakog rodoljuba, u potpunosti je potvrđena. Sa sabornim političkim telom, ravnanjem pozitivnih i Božanskih zakona, obezbeđena su prava za svakog čovekova a njegova sloboda zajamčena.

Tek kad ovi uslovi budu ostvareni, a međusobno zavise jedan od drugog, Srbija ima izglede da postane «normalna zemlja». Za normalnu Srbiju potrebna je nova osećajnost rukovođena verom u Boga. Kroz ljubav duhovnost nalazi svoj izraz ovaploćen osećanjem bratstva u zemaljskom životu. Takmičenje čoveka sa čovekom, ovoga stavlja u položaj pobednika ili gubitnika, gospodara ili sluge a ceo život pretvara u materijalno. U takvom svetu pojedinc biva otuđen od sebe i od drugih, jer čoveka prepoznaje jedino u stvarima sa kojima je okružen. Tek u zajednici ljudi kojom vlada ljubav, čovek čoveku postaje čovek a život ima najveću vrednost. Kad ovo bude ostvareno tada je država čoveku isto što i otadžbina. U tako nastalom jedinstvu čoveka, njegove otadžbine i države, biće dostignut najveći mogući izraz «normalnosti zemlje». To je ujedno i Nova Srbija. NJena društvena zajednica postaje bratstvo, sabornost način donošenja političkih odluka a pojedinac ispunjen ljubavlju. Time su zaštićeni i njen izvorni oblik duhovnosti, i njeno biološko biće a uspostavljeno nacionalno jedinstvo i očuvana otadžbina.

Aleksandar Dimitrijević

Vidovdan

1 KOMENTAR

  1. SRBija ce postati normalna drzava kada se njezini gradjani SRBske narodnosti vrate svojim Svetim SRBskim Korenima: Bogu i SRBstvu, Pravoslavlju i Svetosavslju kao vrhuncu hrisacnaske pravoslavne nacionalne ideologije i SRBskog nacina zivota!

    Bez preporada SRBskog Naroda duhom Svetosavskim, bez povratka SRBa njihovim neprolaznim bozanskim vrednostima i ljudskim dragocjenostima koje su SRBi nasledili od Svetih Bogootaca svojih, i koje bi trebali zato ostaviti u nasledje zaduzenoj djeci svojoj, nema ni teoreske sanse da SRBija moze da postane NORMALNA DRZAVA!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime