Tri razloga za političku bitku u Srbiji

Kampanja za beogradske izbore je krucijalni dokaz koliko je važno da se u Srbiju vrati taj stranački život, jer kad dobijemo jake stranke u političkoj areni, dobićemo i intenzivniju komunikaciju i građani će moći da čuju različite ideje jer će stranke da se bore da te ideje objasne kao njima važne.

Postoje tri velika osnovna razloga što je, prema mišljenju programskog direktora Cesida Bojana Klačara, kampanja za beogradske izbore relativno mlaka i dominantno fokusirana na teren i internet.

Prvi razlog koji navodi jeste što osim Srpske napredne stranke i možda Dragana Đilasa ne postoji izborna lista koja može da vodi važnu i integrisanu kampanju koja treba da uradi dobru segmentaciju ciljnih grupa i koja može da ponudi raznorodne kanale komunikacije.

Kampanja namerno ispod radara

Zato se većina stranaka odlučuje na ono što može da priušti za relativno malo novca, što se, napominje Klačar, uglavnom svede na neku vrstu terenskog rada i na internet.

„Drugi razlog jeste da je negde u ovoj kampanji strateška procena Srpske napredne stranke da ne ide previše intenzivno u kampanju kako ne bi polarizovala javnost i kako ne bi dodatno, svojom agresivnijom komunikacijom, motivisala opozicione birače koji bi mogli da izađu na izbore“, ističe programski direktor Cesida.

Zbog toga, precizira Klačar,SNS, koja ima resurse da vodi kampanju na sve načine i u svim kanalima komunikacije, ovu kampanju i dalje drži ispod radara baveći se grupama koje su njima u nekom momentu važne.

„Treći razlog je onaj koji je dugoročno možda najproblematičniji što se tiče društva, a to je što ova kampanja pokazuje da smo izgubili i bitno umanjili potencijal onoga što se u razvijenom društvu zove ’stranački život‘. Dakle, nestankom jakih stranačkih organizacija došli smo u situaciju da imamo manjak stranačkih politika, manjak stranačke borbe i one tenzije koju nosi predizborna kampanja različitih ideologija i različitih vrednosnih principa“, napominje Klačar.

Vrlo je teško da kao slaba organizacija ili kao neka grupa građana vodite ozbiljnu kampanju, ističe on, jer niti imate lične resurse za to, niti imate logističke resurse i samim tim kao stranka imate i skromnije finansijske mogućnosti.

„Ova kampanja je krucijalni dokaz koliko je važno da se u Srbiju vrati taj stranački život koji smo izgubili posle 2012, jer kad dobijemo jake stranke u političkoj areni, dobićemo i intenzivniju komunikaciju i građani će u toj intenzivnijoj komunikaciji moći da čuju različite ideje jer će stranke da se bore da te ideje objasne kao njima važne. Skeptičan sam da ćemo bez toga u budućnosti imati bitno drugačije kampanje od ove danas“, pesimističan je Klačar.

Izbori jesu lokalni, beogradski, ali cena na nacionalnim medijima se plaća kao da se glasa od Vranja do Subotice, konstatuje za Sputnjik Zoran Stanojević, urednik na Javnom servisu, pa je procena mnogih partija bila da se ne isplati plaćati skupe reklame da bi se pogodio relativno mali prostor, nekih 20-ak odsto glasača.

Birači stabilni, buka uzgredna

„Razlog zašto se ide na internet jeste što je na internetu moguće relativno jeftino napraviti reklamu, ali jeftina reklama na internetu ne daje dobar rezultat. To znači da onaj ko ne ispita dobro internet i ne gađa one birače koji su mu potrebni, ne može da se nada da će ne–znam–šta ostvariti. Takođe, veliki broj birača za koje se treba boriti nije na internetu. Znači, ima dosta penzionera koji internet koriste na potpuno drugačiji način i do njih te poruke uopšte ne stižu“, ukazuje Stanojević za Sputnjik.

Ovde se zapravo vodi bitka za mlade glasače i možda nešto za ove srednjih godina, podvlači on, ali više se pravi neka gužva i važno je da se o nečemu priča nego što zaista postoji ozbiljan plan kako da se postigne rezultat, kako da se stigne do nekog birača.

„Lično, kao birač, ne osećam da me je bilo ko od kandidata do sada pronašao. Kad bi, recimo, gledao ko je konkretno meni poslao neku poruku u kojoj sam se prepoznao i osetio da je to za mene, moram da priznam da tako nešto nisam doživeo. Ne verujem da sam baš ja neki izuzetak koga promašuju, morala bi neka od tih dvadeset kampanja do mene da stigne“, rezonuje Stanojević.

Pravi se gužva, ponavlja Stanojević, ali suštinski svi računaju da su birači u Beogradu utvrđeni, da se tačno zna ko za koga glasa, da je to sredina koja je inače dovoljno izbombardovana politikom u ranijim vremenima i da je sad samo potrebno da to što su godinama zalivali požanju bez nekog velikog ulaganja.

Osim što je i dalje jeftiniji, zato što je internet obavezan kanal komunikacije svih stranaka, prema mišljenju Bojana Klačara, postoje dodatna dva razloga. Prvi je činjenica da u Beogradu možete da se obratite ljudima koji su iznad proseka i gde postoji veća penetracija interneta u odnosu na ostatak Srbije.

„Naravno, stranke negde moraju da se pozicioniraju prema internetu kao prema mediju budućnosti. To u Srbiji još nije na tom nivou kao što je u svetu, nije presudno za ishod kampanje, ali je vrlo važan i stranke imaju na umu da će za nekih pet ili deset godina birači da budu oni građani Srbije i Beograda kojima je internet nešto čime su se možda služili i pre nego što su naučili da pišu“, precizira Klačar.

Važan razlog zbog čega sve partije svoje spotove manje-više puštaju na internetu, saglasan je Klačar sa Stanojevićem, jeste činjenica da nemaju dovoljno novca da izađu na televizije sa nacionalnom frekvencijom, za razliku od prošlosti kad je bilo šest-sedam stranaka koje su mogle da imaju potpunu kampanju koja je uključivala i spotove na nacionalnoj televiziji.

Nenad Zorić

rs.sputniknews.com