Tri sina izgubila za slobodu Srpske

0
1341

I malo je puno, kada želimo da iskažemo pažnju ljudima koji su tokom poslednjeg rata u BiH dali ono najvrednije – svoju decu.

Mileva-Lazarevicb

Za 76-godišnju Milevu Lazarević, koja živi na vrhu Vlasenice, u delu simbolično nazvanom Boračko naselje, takva pomoć je izmamila suze jer je saznala da nije zaboravljena njena žrtva – tokom rata stradala su joj trojica sinova.

Da podsetimo, priču o hrabroj Milevi prvi je publikovao nekadašnji visoki oficir Vojske RS, pukovnik Milenko Avramović u romanu “Majka” koja govori o četiri žene koje su izgubile ukupno 12 sinova.

Draga deco moja! Sinove sam izgubila, ali ljubav i odanost prema svom srpskom narodu nisam. Zahvalna sam svima na ovoj pažnji – u suzama je prihvatila darove Srba koji žive u Nemačkoj, koji jedini nisu zaboravili ovu hrabru Srpkinju. ovu hrabru ženu koju život nije mazio.

Sa suprugom Vladom živela je u selu Šadići, udaljenom 20 kilometara od Vlasenice. Ovo selo je poprište najmonstruoznijih zločina nad Srbima za koje do danas niko nije odgovarao. A deca su joj poginula u odbrani sela.

Danas, od ukupno sedmoro dece koje je rodila, ostalo joj je samo dvoje. Kćerka Mitra Mišić živi sa svojom porodicom u Vlasenici, a o Milevi brine jedini preostali sin Zoran, koji sada ima 36 godina.

– Prvo dete, kćerku Božanu sam izgubila samo mesec dana posle porođaja. Ceo život smo se Vlado i ja patili jer je ovo siromašan kraj i mi smo se snalazili kako smo znali i umeli. Radili smo od jutra do mraka da othranimo i izvedemo na pravi put našu decu – počinje svoju stravičnu ispovest majka Mileva.

Garsonjera u kojoj živi je preuređena u svojevrstan oltar za molitvu mrtvima. Pored kreveta, na radnom stolu poređane su uveličane fotografije nastradalog supruga, trojice sinova i kćerke koja je 2007. godine izvršila samoubistvo.

Da Vas podsetimo:  Grupa humanih ljudi pravi vizire protiv koronavirusa - i donira ih bolnicama

Mileva sa svojim mužem i decom obično pred spavanje započne priču, kao da su živi. Onda se rasplače i tako dočekuje zore…

Aktivisti Srbskog sabranja „Baštionik“ posjetili su 23.07. 2013. godine staricu Milevu Lazarević iz Vlasenice, srpsku heroj majku čija su tri sina dala svoje živote za stvaranje Republike Srpske.
Tom prilikom smo majci Milevi, ponosnoj na svoje sinove Savu, Stanka i Boru, uručili novčanu pomoć u iznosu od 1.045,00 KM prikupljene u našoj akciji „Budimo ljudi“, provedenoj u Petrovskom postu.

Svi koji žele da dalje pomognu ovu akciju detaljnije informacije mogu dobiti  na tel. 065/ 526-873.
jadovno.com

Priključci za traktor i grtalica
Zoran Lazarević kaže da sa majkom često odlazi u Šadiće, ali da imaju veliki problem kada je zima jer raonik za sneg koji je napravio ipak ne može da zameni onaj originalni.

– Iznova i iznova ga varim i krpim jer novca da kupim novi nemam. A zimi je bez tog raonika nemoguće doći do sela pa bih ga ja koristio i da pomažem zavejanim komšijama. Čak bi mi značilo, ako neko ima ispravan, a polovan da ga prikačim.

Zoran dodaje i da ima problem oko nabavke priključaka za traktor.
– Predsednik RS Milorad Dodik mi je poklonio traktor, ali neko iz njegovog okruženja nije znao da je traktor bez priključaka skoro beskoristan, pa razmišljam da ga vratim – veli Zoran.

Porodica na sahrani, lopovi u kući
Kada se rat završio i kada su Lazarevići pomislili da će sve krenuti normalnim tokom, 1997. godine se, zbog prevelike tuge za suprugom i braćom, u 40-oj godini života ubila kćerka Milka.

Njen brat Zoran, jedina preostala muška glava u kući, bio je zadužen da organizuje dostojan ispraćaj. Kada se vratio sa sahrane, shvatio je da su mu lopovi ukrali kosilicu vrednu 2.000 evra.

Da Vas podsetimo:  Mlada Prokupčanka - treća generacija strelaca u porodici

– Kosilicu sam uzeo na kredit, tako da sam sledećih godinu dana isplaćivao rate. I dalje me boli što je neko iskoristio našu patnju za krađu – veli Zoran Lazarević.

Životom bi branila RS i Srpstvo!
Mileva Lazarević je tokom rata imala priliku da govori pred grupom generala Vojske Republike Srpske na čelu sa generalom Ratkom Mladićem. I dalje pamti šta im je tada rekla:

“Moji sinovi nisu izginuli, oni su zajedno sa vama. Ostala sam sa još jednim sinom, ali Republika Srpska je svetinja i ako treba još da je svetimo i da je branimo, sa njim ću krenuti da poginemo za ovu Republiku.

– Pred sam početak rata, decembra 1991. godine otrovan je moj suprug Vlado. Nikada nismo saznali od čega, ali sumnjamo da je otrovan u prodavnici koju je držao jedan musliman. Svenuo je kao biljka, za 10 dana. Nisam ga ni oplakala, a osvanuo je rat i ubrzo je naše selo,

Bastionik6-300x225Šadići popaljeno, a mi izbegli u Vlasenicu. Muške glave su odlučile da i ta zgarišta brane svojim životima tako da su stalno bili na položajima. U jednom napadu muslimana, 17. decembra 1992. godine poginuo je moj prvi sin, Boro. Imao je 31 godinu i troje dece, a preko ženine porodice je mogao da otputuje u Francusku, i da ne oseti rat… Ali, nije želeo da ostavi svoje komšije. Na Meterezima, iznad Šadića ga je smrt stigla. Najmlađem bratu Zoranu je izdahnuo na rukama – seća se svega ova žena na čijem srcu je rana do rane.

Ostali Milevini sinovi, 29-godišnji Savo, 26-godišnji Stanko i Zoran koji je tada imao samo 16 godina, nastavili su da brane svoja ognjišta.

Da Vas podsetimo:  Sunčica Gorčić- jedina žena autolimar u Jablaničkom okrugu

– Pre nego što će mi poginuti sinovi Savo i Stanko, kćerki Milki Vuković je 21. oktobra 1992. godine poginuo suprug. Nismo ga pošteno ni oplakali, a onda su, vraćajući se sa smene sa brda Grbić, iz zasede, ubijeni moji sinovi Savo i Stanko. U toj zasedi je još 13 ljudi stradalo, a kada su ih dovezli traktorom ja sam se onesvestila. Tuga me je s nogu oborila… – priča sa suzama Mileva.

Ova hrabra starica odoleva životnim patnjama kako zna i ume. Ne čuje dobro, pa joj je sin Zoran pre nekoliko meseci kupio slušni aparat u Zvorniku koji je platio 325 evra. Međutim, da li zbog lošeg kvaliteta aparata ili činjenice da bi morala da nosi i drugi, Mileva i dalje ne čuje najbolje.

– Možda je problem do aparata, a možda bi trebalo da se uzme drugi, za levo uho. Najmanji je problem da u Zvorniku napravimo umetak za uho, ali, nažalost, novca za taj drugi aparat nemamo – kaže Zoran, koji bi sve učinio da majci starost olakša.

Nažalost, želje su jedno, a mogućnosti drugo.

Srbin.info

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime