Trideset godina Fondacije Karić

0
698

KaricFondacija Karić, koja slavi 30 godina postojanja, dodelila je u beogradskom Narodnom pozorištu nagrade Braća Karić ličnostima koje svojim delovanjem u različitim oblastima doprinose afirmaciji Srbije i njenom povezivanju sa svetom.

Za afirmaciju balkanske muzike i kulture u regionu i svetu – VLATKO STEFANOVSKI.Vlatko Stefanovski je afirmaciju stekao kao gitarista i vođa grupa „Leb i sol“, koja je postala jedna od najznačajnijih imena na muzičkoj sceni bivše Jugoslavije. LEB I SOL je objavio 14 albuma i prvi uveo u muziku mešavinu jazza, rocka i etna. Njegovo ime postalo je sinonim za muziku koja je kombinacija rafiniranosti, strasti i komercijalnosti, a neki od albuma koje je snimio sa „Leb i sol” kritičari su proglašavali remek-delima.

Od sredine devedesetih, Stefanovski je napravio vrlo uspešnu solo karijeru. Snimio je izuzetna solo izdanja kao što su „Kauboji i Indijanci“, „Sarajevo“, „Vlatko Stefanovski trio“, „Kula od karti“, „Grom iz plavog neba“….
U poslednjih nekoliko godina svirao je i snimao širom sveta sa mnogim vrhunskim umetnicima kao što su Tommi Emanuel, Stocelo Rosenberg, Džiboni, Jan Akkerman, Teodosij Spasov, Stefan Milenković, Kudsi Erguner, Bojan Z., Manu Katche, Toni Levin, i mnogi drugi.Takođe kompunuje muziku za film, pozorište i balet.

Za oblast naučnog i istraživačkog rada – Akademik Sergij Pantelejmonovič Sitko, profesor nuklearne fizike, za razvoj kvantne medicine

Rođen 1936. u Kijevu, rano se posvetio naučnom radu. Diplomirao je fiziku, odbranio doktorate iz oblasti nuklearne fizike i matematike na Kijevskom univerzitetu Ševčenko, na kome do 1986. radi kao profesor nuklearne fizike. Tada preuzima Naučno-istraživački centar za kvantnu medicinu “Vidhuk”, koji će prerasti u vodeću instituciju u toj oblasti. Za uspehe u kvantnoj medicini naš laureat je dva puta imenovan za Nobelovu nagradu. Očekuje i treću nominaciju, ali za 300 godina, jer, kako kaže – svet će tek tada prihvatiti i razumeti njegovo učenje. U Briselu je 1989. godine kvantna medicina proglašena za medicinu trećeg milenijuma. Akademik Sitko je člana Ukrajinske tehnološke akademije, vodi Odeljenje za nove medicinske tehnologije. Predsednik je Sveukrajinske asocijacije fizičara čiji rad je posvećen medicini. Predsedava i Međunarodnim humanitarnim fondom Sergij Sitko. Osnivač je i glavni urednik naučnog časopisa Fizika živoga, koji od 2010. godine izlazi pod okriljem Kijevskog nacionalnog univerziteta Ševčenko.

Da Vas podsetimo:  Bolelo tada, boli i sada

Počasni je član Komiteta za ljudska prava pri Ujedinjenim nacijama.

Za oblast novinarstva, publicistike i izdravaštva – Zefirino Grasi, generalni dirketor “Politike AD”
Rođen je u Beogradu na 50.rođendan “Politike”, a sve škole i studije završio je na Fakultetu političkih nauka u rodnom gradu. U “Politici” je zaposlen od 1977.a prošao je sve novinarske poslove u dnevnom listu “Politika”, preko reporterskih pisanja u “Ilustrovanoj Politici” kada ga je 1985. Vlada Bulatović Vib, tadašnji urednik “Politikinog Zabavnika”, uzeo za zamenika. Glavni i odgovorni urednik “Politikinog Zabavnika” postao je 1989.i to je do danas. Od 2011.godine obavlja dužnost generalnog direktora “Politike A.D”

Za oblast ekonomija i privreda – “Vinarija Zvonko Bogdan”

„Vinarija Zvonko Bogdan“ okružena je sa 17 hektara vinograda, dodatnih devet hektara nalazi se na obali jezera Ludaš. Ove godine je vinovom lozom zasađeno još 17, a u proleće će, sa 13 novih hektara, zaokružiti vinograde na površinu od 56 hektara. Kažu da je to prirodna granica u kojoj se može svojski brinuti o grožđu i vinu. Iza etikete “Vinarije Zvonko Bogdan” u unutrašnjost flaše, stale su najkvalitetnije sorte sauvignon blanc, pinot blanc, merlot, lemberger i cabernet franc.

Za jačanje mira, saradnje i prijateljstva među narodima – vrhovi Rabin Srbije Isak Asiel

Vrhovini Rabin Srbije Isak Asiel je kao duhovni predvodnik jedine manjinske verske zajednice u Srbiji znatno unapredio i modernizovao jevrejsku zajednicu. Decenijama nesebično prenosi znanje mladima i razvija jevrejski identitet. Diplomirao je etnologiju-antropologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je trenutno na doktorskim studijama. Rabinske studije završio je u Izraelu. Od aprila 1995.je rabin Saveza jevrejskih opština Srbije, a od 1996.bio je rabin Makedonije. Osnovno polje rabinskog delovanja mu je obrazovni rad u jevrejskoj i široj zajednici. Održao je brojna predavanja i kurseve u raznim institucijama i gradovima širom Srbije – jevrejskim opštinama, školama, fakultetima, muzejima, verskim zajednicama.

Da Vas podsetimo:  Istoriju Kosova ne treba vezivati za pojedince!

Za humanitarne aktivnosti – Aleksandar Porfirevič Toršin, predsednik humanitarne fondacije „Sveti Sava Osvećeni“ i zamenik predsednika Saveta ruske Dume

Rođen je 1953. u selu Mitoga, Ustaj-Boljšerestske oblasti, Kamčatskog regiona u Rusiji. Završio je Savezni pravni fakultet. Docent je pravnih nauka, a između ostalog redovni Državni sekretar Ruske Federacije 1.klase. Od 2004. je član stranke „Jedinstvena Rusija.“ Za svoj rad nagrađen je državnim nagradama Ruske Federacije, zahvalnostima Predsednika Ruske Federacije, Vlade Ruske Federacije, Predsednika Saveta Federacije. Inicijativa za osnivanje fondacije pojavila se kod Aleksandra Porfirjeviča Toršina za vreme posete Srbiji kada je prisustvovao ceremoniji za ustoličenje njegove Svetosti Patrijarha srpskog Irineja, koja je održana 2011. U Hramu Svetih apostola u Pećkoj Patrijaršiji. Fondacija je dobila ime u čast Svetog Save Osvećenog, koji je bio veliki podvižnik iz prvih redova hrišćanstva I koga veoma poštuju,kako pravoslavci, tako I katolici.

Za očuvanje tradicije i istorijskog nasleđa srpskog naroda – Đorđe Mihailović, čuvar groblja na Zejtinliku

Đorđe Mihailović je čuvar srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku kraj Soluna. On nije samo to. On je i izdanak treće generacije Mihailovića sa istim pozivom. Svoj poziv shvata kao zavet, ali i kao predanje o kome pripoveda svima koji dođu na Zejtinlik. Jer, on zna ko su svi ti srpski junaci čije kosti leže daleko od otadbine – tamo kraj mora. Deda Savo je bio solunski dobrovoljac, kao čuvar Srpskog vojničkog groblja prikupljao je kosti saboraca od Gorničeva do Bitolja, sa Kajmakčalana, Veternika, Dobrog Polja, Kožara i Kozjaka. Vadio ih iz plitkih grobova sa usamljenih kota. Đuro je nastavio tu misiju i čuvao Zejtinlik do 1961. godine. Svom sinu Đorđu ostavio je amanet: “Ti me nasledi. To je čast. A čast, sine, nema cenu.”

Da Vas podsetimo:  Čime Srbija vraća „bespovratnu pomoć” Evropske unije

like-button.net here

wordpress-themes.org here

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime