Trla baba lan

Samoimenovani „Vožd“ Srbije, A.V. koji se svuda hvali da ga je Srbija birala, iako dobro zna da je to na poslednjim izborima učinilo samo nešto malo više od 25 odsto biračkog tela, ovih predizbornih dana je veoma aktivan. Jurca po Srbiji, ljubi dečicu, seda sa đacima, onako nezgrapan, na male stoličice za stolove u zapuštenim učionicama. Jede pasulj u kantini, obilazi škole koje treba renovirati, nije mu teško da zaviri i u klozete čučavce i ozbiljnog lica pred TV kamerama kaže, da su čučavci pogodni za muškarce ali nisu za dame. Pokušava i da se minut-dva „druži“ sa seljanima i radnicima itd.

Nije važno šta ON priča, ni sa kim priča, važno je da li će se o liku i delu Vožda, sledećeg dana, a možda već istoga dana u prvom Dnevniku njegovih kućnih televizija Pink i RTS, i na svim drugim TV kanalima u Srbiji vrteti izveštaji, kao prva i najvažnija vest. Po mogućnosti i ponovljeno, više sati dnevno. A posredstvom satelita i internet TV priključaka, čak i širom globusa, kako bi svojim likom i mudrim govorima usrećio i svekoliku dijasporu!

Ona nedavna poplava Srbije mu je došla kao da ga je Bog pogledao i obećao mu u nekom tajnom dogovoru, znajući valjda da su AV „tajni ugovori“ kod svih muvačina oko poklanjanja i prodaja za siću srpskih dobara strancima, pogotovo „njegovim arapskim prijateljima“, posebna specijalnost, pa ga je poplavom ozbiljno medijski podržao u borbi za novi mandat od još 4 godine. Znao je Bog da satrapi AV, od potopa 2014.g. do danas skoro ništa nisu uradili na podizanju uvis i očvršćivanju brana iako su od EU dobili oko 160 miliona evra. Deo tih para su verovatno pojeli, popili, proćerdali, pokrali, iskoristili za svoje plate itd. Ali, očigledno, i Bog voli vlast, pogotovo koja kao i Vožd, debelo šuruje sa Patrijarhom i Srpskom crkvom. Bog je AV kao nekada davno dobrom čoveku Noi, koliko je mogao zbog sušne prošle godine, poslao doduše nešto manje kiše. No, i to je izgleda, za dobar PR rad na voždovom imidžu, bilo sasvim dovoljno.

Opet je AV mogao kao kod potopa pre dve godine, da gaca po barama i blatištima, da drži govore sirotinji, folira i obećava, tvrdeći da će država odmah početi sa obnovom i isplatom obeštećenja. Ne znam da li su ljudi koji su i pre dve godine slušali ista obećanja –a nisu dobili ništa, u sebi pomislili, -da, platićeš, kao po običaju, „malo morgen“!

Jedino ovoga puta, na moju veliku žalost jer su to bile stvarno srcecepajuće scene, na TV ekranima nismo videli požrtvovano delovanje Vožda na spasavanju skoro polumrtvih davljernika. Nikoga nije bilo tu da mu već spasenu dečicu dodaje iz čamca u ruke kako bi se slikao! Ali, da budemo iskreni -nisu samo poplave u pitanju. Vožd se nije svojevremeno uplašio ni ogromnih snežnih smetova, i tu su mu spasioci dodavali već spasenu decu da ih za slikanje ponese dva, tri metra do helikoptera. Humano, odlučno i veoma hrabro, zar ne?

Ne bi bilo pošteno da ne pomenemo da Vožd ne izgara samo u Srbiji, jurcajući svuda okolo samo ne radeći svoj kancelarijski posao premijera. On je često i u inostranstvu. Taj čovek zaista dnevno radi najmanje 25 sati a možda i više. Nema gde ga nije bilo. Od Vašingtona, preko Briesela, više puta u Berlinu jer on neizmerno voli svoju takoreći drugu majku Angelu Merkel koja mu vredno izdaje naredbe šta mu je činiti. I naravno, svuda ga prate TV kamere. Skokne on i do drugih, manjhe važnih gradova sveta i Evrope. Naravno, znao je on da dojuri i do njegovih novih, ličnih prijatelja, muslimana u Srebrnici i diljem BiH koji su ga doduše dočekali batinama, ali kako ono beše –ko se bije taj se voli! A da dokaže da ih voli, odmah je opelješio siromašnu Srbiji za više miliona evra. Poklonio je da se nađu bivšim (ili možda još uvek?) mudžahedinima iz Srebrnice za obnovu onoga što su sami razrušili u poslednjem ratu. O spaljenim srpskim selima i bezbrojnim žrtvama iz okoline Srebrnice, naravno, ni reči.

Slično je i sa Hrvatskom. I tamo im se podvlači. U Briselu se, kolaju priče po beogradskoj čaršiji, ljubio sa Tačijem i drugim šiptarskim zlikovcima. Mnogi sa pomenute kaldrme tvrde da krv nije voda. Ali, nećemo sad o tome ko mu je zaista biološki otac.

A svi pomenuti Voždovi „prijatelji“ mu se iskreno zahvaljuju na prijateljstvu. Novim psovkama, pljuvanjima, ucenama, prebinjem fudbalera, blokiranjem kamiona na granicama i drugim šikaniranjima. AV jurca u EU, a Hrvati ga pretnjma koče, kao iskreni prijatelji, gde god stignu. Lepo. Srbi bi bar na tome trebalo da su im zahvalni. Daj Bože da ga zakoče i da nikada ne uđemo u tu bankrotnu zajednicu koja će i nas, poput Rumunije, Grčke, Bugarske pa čak i „jakih“ Italije, Španije, Portugalije i drugih država, u korist Velike Nemačke, opljačkati do poslednjeg centa.

Ko zna, možda je AV šizofrenično uvrtio sebi u glavu, da mu je koliko sutra, zbog podvlačenja srpskim neprijateljima iz okruženja i šire, sigurna Nobelova nagrada za mir. Nju zli jezici, od kada ju je dobio rasturač nekada moćnog Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov, nazivaju „Nobelava nagrada za veleizdaju“!

I tako, pored svih već pomenutih gradova širom globusa, i ne tako davnog, jalovog boravka u gradu Mercedesa i Poršea Štutgartu, dotrča AV i do nemačke pokrajine Hesen. Posle glavnog grada pokrajine Vizbadena, eto ga i u Frankfurtu, evropskom i nemačkom bankarskom centru. Ne znamo da li je sa Nemcima pregovarao o novim zaduženjima Srbije. Ali iz štampe vidimo, da je verovatno po navici ili on ili njegovi iz partije, pokušao da i dijaspori zavuče mruke u džepove. Neke novine u Srbiji, bez da su ikada zbog tih tvrdnji procesuirane, pišu da to za njega radi mali bata Andrej, poodavno ispraksiran da bogatašima stalno gura ruke u džepove tražeći tal, pa je to možda pokušano i sa dijasporom.

AV je odmah uputio poziv da se naši stručnjaci vrate u Srbiji, gde bi gotovo nepostojećoj industriji i privredi, preneli svoja u Nemačkoj stečena znanja, za nekoliko stotina evra mesečne plate! Bože koliko je taj čovek neinformisan! A kako bi nešto i znao kada u svom životu ništa ozbiljno nije radio niti se, osim politike i spletkama, muvanjima i nameštanjima koji su u toj branši uobičajeni, ničim ozbiljnim nije bavio! A i taj „predsednik“ privredne komore Srbije, Marko Čadež, čovek bez nekog višeg obrazovanja, nije znao da mu neke stvari protumači. On je bivši potparol i (pre)intimni prijatelj nekadašnjeg nemačkog ambasadora u Srbiji, „dete“ Pokrajine Hesen jer je u njoj odrastao pored oca koji je radio prvo u Evropskim novostima, zatim u Vestima u Frankfurtu i na kraju u beogradskom izdanku kompanije Aksel Špringer-Rengijer, Blicu, koju bije glas da je „srbomrzačka“.

A pošto, očigledno, AV sve zna i bez pitanja savetnika, nije želeo da od drugih sazna da svi važniji stručnjaci imaju sa svojim poslodavcima takve ugovore koji im zabranjuju transfer znanja i iskustava, stečenih u nekoj od nemačkih kompanija, u druge firme i na nemačkoj teritoriji, a kamo li u inostranstvo, nekada i za duži vrmenski priod. Za dokazano kršenje pomenute klauzule u ugovoru, predviđene su često astronomke kazne. Osim toga, ko od naših stručnjaka, kojih zaista ima širom Nemačke i koji su stekli visoke stručne i naučne renomee, zaista želi da se sa godišnje plate od 90.000, 120.000 pa i do 300.000 ili 500.000 evra bruto i više, vrati na „platice“ u Srbiji? Za male plate dobrovoljno mogu da rade samo političari, ministri, opštinari i druge ćate jer se nalapaju para na druge načine pa im je lako da se šepure u Armani odelima i sa satovima od 20.000 evra i više na rukama.

Valjda misleći da su Srbi, ma gde da žive genetski lud narod, kao npr. oni u Srbiji koji padaju na sve njegove laži i obećanja o boljem životu za koju godinu, a ustvari žive sve teže, mnogi su već na ivici gladi ali ipak glasaju za njega, AV je odmah uputio poziv dijapori da ulaže svoj teškom mukom stečeni kapital u Srbiju. Bolje rečeno, da bacaju pare u bure bez dana.

Ali od toga nema ništa jer se zna, kako su prošli mnogi nekadašnji gastarbajteri koji su započeli neki posao u Srbiji. Zelenašenje, korupcija, direktna i indirektna otimačina i reketiranje, često i od strane lokalnih političra koji traže pomoć za opštinu ali, kako izgleda, pare guraju u svoje džepove su investitorima iz rasejanja zagorčavali život. Osim toga ljudi iz rasejanja se opravdano pitaju, zašto su subvencije za otvranje tobože „novih radnih mesta“, koje su bivše ali i sadašnja vlada svojim glupavim potezima i nesposobnošću ne tako davno ugasili, i daju i samo strancima? Da li je to zato što stranci mogu bolje da „podmazuju“ odgovorne koji rasipaju novac siromašne Srbije i „novo“ radno mesto plaćaju strancima i do 20.000 evra? Zato je AV od dijaspore „ popio“ uobičajeni odgovor –ulagaćemo „malo morgen“!

Da li će Voždu glasači u Srbiji opet omogućiti apsolutnu većinu –ostaje da se vidi. Kamo sreće da i to bude „malo morgen“. Doduše on ovoga puta za širenje straha kao onomad o navodnom atentatu na njega, putem Informera i TV stanice Pink, ne koristi svoje plaćenike. Sam je izašao pred javnost da kaže, kao mnogo se uplašio od puštanja Šešelja na slobodu, pa nije isključeno, da će da izgubi izbore! Providna igra kako bi uplašio narod da ne glasa za Šešelja i da ne kvari Voždovu žarku želju da još pune 4 godine jaši srpski narod- sve do potpune propasti! To je još jedna od fantazija AV jer i on a i Srbi znaju da od Šešelja nema mnogo vajde, jer i on, kao i nekadašnji njegov potčinjeni AV, previše lupetaju. Na kraju predizborne kampanje, znaćemo ko je više lupetao.

A dotle, prisetimo se legendarnog radio-moderatotra Djoke Vještice koji je posle vesti na Beogradskom radiu B 92 o Titovom boravku i vođenim istorijskim političkim razgovorima sa nekima iz afrike, navodno pustio ondašnji hit-šlager „Trla baba lan“. Taj događaj je svekoliki narod danima uveseljavao, ali se pročula i malo manje vesela, doduše nikada proverena priča, da je Đoko zbog tog gafa zaradio ćorku!

E, tako je i sa ovim AV. Šteta što ni tog šlagera više nema da se pusti posle njegovih predizbornih poseta školskim WC –čučavcima, pričama i foliranjima, ali još manje ima urednika i novinara koji bi imali hrabost da to učine. Znači, sve se u Srbiji ponavlja pa i svakodnevno „Trla baba lan“ kao „veliki, istorijski učinak“ ne mnogo voljenog premijera!

Predrag Rakočević