Turski tok za Mađarsku i Srbiju

0
711

Prema informacijama kojima raspolažemo, u skorije vreme će dalji napori antiruskih sankcija postati predmet novih diskusija u rukovodstvu EU. Pod izgovorom „obezbeđenja jedinstva EU“ i koristeći u svojstvu „metodološke osnove“ sankcijski zakonski projekat koji je razmatran u Senatu SAD, Brisel pokušava da natera sve zemlje-članice organizacije da se saglase na dalje podrivanje saradnje sa Rusijom. Akcenat će biti stavljen na privlačenje „sankcijskom ratu“ novih zemalja – pre svega iz regiona Balkana. I prvo mesto u odgovarajućem spisku zauzima Srbija – čije privlačenje na njihovu stranu, antiruske snage u Evropskoj uniji izgleda smatraju „pitanjem časti“.

turski tikMeđutim, socijalno-ekonomski i finansijski podaci po pojedinim zemljama regiona centralne i istočne Evrope svedoče o jednom: antiruska politika neizbežno dovodi do gubitaka od više milijardi i do degradacije nacionalne privrede i spoljne trgovine. Kao primer može poslužiti i takva zemlja, relativno stabilna na socijalno-ekonomskom polju, kao što je Mađarska.

Za Mađarsku astronomska suma u iznosu od 6,7 milijardi evra već predstavlja gubitak nacionalne ekonomije kao rezultat „sankcijskog rata“ Brisela protiv Moskve. Za taj period – od 2014. godine, Rusija se sa spiska trgovačkih partnera Mađarske spustila sa drugog na 14-to mesto. Međutim, još važnije za mađarsku socijalno-ekonomsku situaciju je to što je upravo tokom 2014. godine nastupio prelom u dinamici razvoja nacionalne ekonomije. Dok je Mađarska u tom trenutku demonstrirala jedan od najvećih pokazatelja tempa rasta u Evropi – 4% BNP, isti je već u 2015. godini pao na 3,1%, a 2016. godine, prema podacima Centralne statističke uprave Mađarske, na 2% BNP. Radi kompenzacije gubitaka od antiruskih sankcija, Mađarskoj će biti potrebno „mnogo godina… mi smo u tom periodu izgubili mnoge mogućnosti i nama su potrebne minimum tri godine da ponovo uđemo u formu“ – svedoči mađarski ministar za ekonomske veze sa inostranstvom Peter Sijatro, koji je doputovao u Moskvu radi učešća u radu međuvladine komisije za ekonomska pitanja. „Sa ekonomske tačke gledišta sankcije su se pokazale kao neefikasne“ – istakao je on, imajući u vidu ekonomsku štetu za sopstvenu zemlju. [www.vedomosti.ru/politics/characters/2017/07/05/709440-nalozhim-veto]

Da Vas podsetimo:  Da li je strah za radna mesta opravdan?

Uzgred, i sam zakonski projekat o pooštravanju antiruskih sankcija, koji je predstavljen u Kongresu SAD, takođe je direktno usmeren protiv interesa Evrope – pa tako i u oblasti osiguranja evropske bezbednosti. „Taj zakonski projekat je pre svega motivisan unutarpolitičkim razlozima“ – ističe u vezi s tim Kirsten Vestfalj, stručnjak po pitanjima energetike nemačkog fonda „Nauka i politika“: „Reč je bila o tome da se obuzda predsednik Donald Tramp. On se već nalazi pod jakim pritiskom, sada on ima još manju slobodu dejstvovanja da krene u susret ruskim interesima. Mene uznemirava što su u toj odluci Senata sankcije protiv Rusije povezane sa sankcijama protiv Irana. Kazne će se takođe odnositi i na evropske firme, to jest, na firme iz zemalja koje sarađuju sa SAD. U tom projektu se otvoreno govori o radnim mestima u SAD i o američkim ekonomskim interesima“. [www.spiegel.de/wirtschaft/unternehmen/nord-stream-wie-die-usa-gegen-die-ostseepipeline-kaempfen-a-1154901.html]

Energetska bezbednost – to je upravo ona oblast uzajamnog delovanja sa Rusijom u kojoj se antiruski kurs Brisela posebno destruktivno projavljuje i to sa tačke gledišta interesa evropskih zemalja. I uopšte nije slučajno što u ovom trenutku zemlje centralne i istočne Evrope, bez obzira na moćan pritisak od strane Evropske komisije, polažu osnovne nade u ovoj oblasti na produbljavanje partnerstva sa Moskvom – u tom smislu u kontekstu priključenja infrastrukturi ruskih gasovoda. Prema podacima izvora iz poslovnih krugova, mađarska vlada je već postigla preliminarni dogovor sa ruskim PAO „Gazprom“ o nastavku gasovoda „Turski tok“ preko Bugarske i Srbije u Mađarsku. To mora da se dogodi do kraja 2019. godine – to jest, do momenta kada će proraditi i druga „izvozna“ grana gasovoda, koja dovodi gas do distributivnog centra na granici Turske i Grčke. Prema rečima Petra Sijarta, ova maršruta je „realnija“ nego maršruta preko Rumunije ili Hrvatske. [http://www.vestifinance.ru/articles/87739]

Da Vas podsetimo:  Brucoši u Kosovskoj Mitrovici oslobođeni školarina...

Pretpostavlja se da će Mađarska kroz gasovod „Turski tok“ dobijati oko 8 milijardi kubnih metara gasa godišnje – drugim rečima, zemlja će moći da poveća uvoz ruskog gasa za 30%. Tokom 2016. godine, izvoz ruskog gasa u tu zemlju je iznosio 5,7 milijardi kubnih metara. [www.vedomosti.ru/business/articles/2017/07/06/711142-turetskii-potok-prodlen]

U okvirima radnog susreta koji je održan u Moskvi 5. jula, između predsednika Uprave PAO „Gazprom“ Alekseja Milera i Petera Sijarta, dve zemlje su između ostalog potpisale i energetski „red vožnje“. Dokument predviđa ispunjenje „niza događaja usmerenih na razvoj gasno-transportnog sistema Mađarske“. Pred toga, u prisustvu Alekseja Milera i Petera Sijarta bio je potpisan Memorandum o uzajamnim odnosima između OOO «Gazprom эksport» i mađarske kompanije Hungarian Gas Trade Ltd, kojim su precizirane namere Moskve i Budimpešte o nastavku dugoročne saradnje u oblasti dostavki ruskog gasa u Mađarsku. [www.gazprom.ru/press/news/2017/july/article340616/]

Priključenje Mađarske infrastrukturnim projektima gasovoda „Turski tok“ imaće ključno značenje i za balkanske zemlje – u prvom redu Srbiju. To će dozvoliti Beogradu da poveća svoju težinu na regionalnoj „energetskoj karti“ i dobije dopunske energetske i finansijske mogućnosti na planu kupovine i tranzita ruskog gasa. Međutim, Beogradu i Budimpešti će za to biti potrebno da izdrže pritisak od strane Brisela i onih političkih krugova u Vašingtonu koje nikako ne zadovoljavaju ni politička ni ekonomska uzajamna delatnost evropskih zemalja sa Rusijom.

Petar Iskenderov

www.fsksrb.ru

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime