U jutarnjem programu RTS-a 03 oktobra 2018. gospodin Miodrag Popović, direktor turističke organizacije Beograda, govorio je između ostalog i o tome da je Srbiju prošle godine posetilo tri miliona i 100 hiljada turista, a da je rast broja stranaca čak 17 odsto.
U avgustu ove godine Beograd je posetilo 26 odsto više turista u odnosu na isti period prošle godine, a da rezultati mogu biti i bolji ocenjeno je i na regionalnom skupu u Beogradu.
Iste godine, istog meseca i istog dana u istom gradu, Beogradu, učesnik pomenutog regionalnog skupa, gospođa Vera Božić Trefalt pomoćnik ministra za turizam, iznela je takođe podatke o rastu posete turista, i doslovce rekla:
”Za prvih osam meseci u ovoj godini došlo je 2 miliona 300 hiljada turista… Ukupan rast broja dolaska turista je 11,9 posto, a stranih turista 14,8 posto u odnosu na isti period prošle godine.“
Kako god, ne ulazeći u diskusije o procentima, možemo konstatovati da su gore navedene izjave dokaz da su Miodrag Popović, Goran Vesić, Siniša Mali, Aleksandra Vučić… i drugi koji papagajski godinama ponavljaju priče o lepoti i čistoći Beograda, glavni krivici za našu povećanu sramotu. Pomenuta gospoda su godinama pričali pričale o čistoći grada, a mogli su jednom rečju, da su hteli i da zaista vole Beograd a ne samo sebe, da doprinesu da se izgled i smrad ulica promeni u lepo i čisto. Zbog njihove pasivnosti milioni turista su vraćajući se iz Srbije u zemlje iz kojih su doputovali, slikama u njihovim fotografskim i video kamerama kao i mobilnim telefonima, poneli sa sobom i sramotu naše zemlje. Koliko je njihovih kolega na poslu, poznanika, prijatelja i rodbine, videlo te slike? Koliko su tih fotografija posetioci Srbije i Beograda postavili na njihove FB profile, blogove, portale i sajtove? Možda je broj onih koji su ih videli i koji će ih videti, sličan broju turista koji su prošle i ove godine šetali ulicama glavnog grada Srbije, Beograda?
Krivica za to (i mnogo čega još) nije samo kod onih koji u medijima pričaju neistine i crno boje u ružičasto, već prvenstveno kod urednika i reportera koji im svesno dozvoljavaju da to čine. Ne sećam se ni jednog intervjua sa bivšim gradskim menadžerom Goranom Vesićem, primera radi, u kome je reporter ukazao na suprotno od onoga što je on pričao, ili ga upitao da li je možda daltonista, kada ne vidi razliku između crnog i ružičastog?
Goran Vesić i Siniša Mali (a ovaj Mali dok je bio gradonačelnik i glavni dasa u nadzornom odboru nacionalne kompanije Air Srbije) ignorisali su mnoge mejlove i mnoge pozive naših ljudi iz rasejanja. Nisu ih interesovale poruke o tome da su nemački, švedski, engleski… i drugi turisti, poznanici naših ljudi, kao glavnu zamerku i neshvatanje govorili o rupama i prljavštini trotoara u centru Beograda.
Sinišu Malog nije interesovalo ni da se od naše dijaspore spremao jesenji bojkot Air Srbije, zbog diskriminatorskog ponižavanja putnika pravoslavne vere u odnosu na muslimane. O sitnom varanju i lažnom predstavljanju, koje Air Srbija objavljuje na njihovom portalu o pružanju usluga putnicima, da i ne govorimo, za sada…
Koreni su o tome pisali i ranije. Imajući u vidu da portal www.koreni.rs ne posećuju Nemci, Kinezi, Englezi… već građana naših matica i srpskog rasejanja širom sveta, opet pišemo i ukazujemo na isto. Na listi popularnosti Koreni se nalaze među hiljadu najpopularnijih srpskih portala, a linkovan je od preko 250 sajtova. Kao autor teksta, ali i kao vlasnik portala i odgovorni urednik, molim vas da komentarišite fotografije koje objavljujemo (mikroskopski deo slikanog) da pokrenemo masovniju kampanju da se odgovorni opamete i da ne dozvolimo da praznim pričama i laganjem varaju narod. Samo udruženi možemo efikasnije zahtevati njihovu reakciju na zahteve za prestanak sramoćenja glavnog grada Srbije i njenih građana. To ne radimo što nekoga (bilo koga) mrzimo, već što volimo i što želimo da čujemo lepe reči o lepoti glavnog grada naše zemlje.
Nikola Janić
Napomena: Na fotografijama (koje nisu najgore koje imamo) vidi se samo manji deo trotoara koji okružuje Narodno pozorište i deo fasade zgrade pozorišta na Trgu Republike. Dakle sramota se nalazi u strogom centru, na prostoru od četrdeset do pedesetak metara, a fotografisano je prošlog meseca, 15 septembra 2018.
U sledećem, osmom nastavku „Tužno i sramno, nažalost istinito…“, postavljamo pitanje da li su svi članovi REM-a „ćelavi“, ili je samo gospođa Olivera Zekić ćelava? Svojim „istinitim“ pisanjem i odgovorom ministru koji se usudio da kaže svoje mišljenje o emitovanju rijaliti programa, otvorila je mogućnost nagađanju da gospođa Zekić (koja piše o „ćelavosti“ drugih) nema u glavi ni jedan pramen svoje kose. Ali važnije od pitanja koliko je ćelava Olivera Zekić jeste pitanje: Da li su svi članovi REM-a „ćelavi“? Ako nisu, zašto su ćutali i nisu reagovali na njene neistine koje je napisala ispred REM-a i koje je REM objavio na njihovom portalu?
Voljena Srbija… (17) Tužno i sramno, nažalost istinito (7)
Voljena Srbija… (16) Tužno i sramno, nažalost istinito (6)
Voljena Srbija… (15) Tužno i sramno, nažalost istinito (5)
Voljena Srbija… (14) Tužno i sramno, nažalost istinito (4)
Voljena Srbija… (13) Tužno i sramno, nažalost istinito (3)
Voljena Srbija… (12) Tužno i sramno, nažalost istinito (2)
Voljena Srbija… (11) Tužno i sramno, nažalost istinito (1)
Voljena Srbija… (10) Da se to desilo Albancima…
Voljena Srbija… (9) Narcisi nisu Kosovski božuri…
Voljena Srbija… (8) Blindirana vozila i tamna stakla?
Voljena Srbija… (7) Engleski na ćirilici…
Voljena Srbija… (6) Ignorisanje Ustava u Narodnoj skupštini
Voljena Srbija… (5) I razum i patriotizam, zajedno!
Voljena Srbija… (4) Rekli su aprila 1998 – a danas!
Voljena Srbija… (3) Kancelarija (ne) za KiM
Voljena Srbija… (2) Udaranje puškama u potiljak
Voljena Srbija… Zagađena mržnjom i lažima
Туристи са запада и посећују Београд зато да би фотографисали, ругали се и исмејавали прљавштину, запуштеност, сиромаштво, 30+ ѓодишње аутомобиле, солитере у распадању, псе луталице на сваком ћошку. Дакле, да доживе искуство путовања у Пакистан, али да не морају да путују далеко. Због сиромаштва, у Београду, сваки просечни шљакер са запада осећа се као богаташ, и одмах се осећа боље. Многи мисле да са мало пара могу и да обрлате неку атрактивну Београђанку па да ју онда као витезови на белом коњу одведу у бољи свет. Једино што није јасно је зашто, уместо да нешто промене, Београђани на дан избора остају код куће.
Vase reci napisane o prljavstini u centru Beograda vaze za celu Srbiju. Dok narod cuti nista se nece promeniti.
Dragi Milane!
Cistoca grada ili sela je odraz kulture naroda koji tu zivi, obraz onih koji su deo grada i sela i nema tog dela zemlje gde je covek stigao a da ga nije opoganio, uprljao.
Ja ne mogu da verujem da se svi ponasate kao da je higijena, cistoca grada, ulice, sela, recnih obala stvar drzave ili nekog treceg, svi morate menjati svest poci od sebe. Taj nered je prvi pokazatelj nereda u ljudima koji tu zive. Ako ne mozete asvaltirati cestu ili ulicu, mozete bar smece pokupiti, baciti u kontejner i na mesta koja su za to odredjena.
Ja zivim u Norveskoj i ovdje gde zivim je selo mada idem u grad poslom ili u centar urbane delove i svud ima smeca ne u toj meri ali sto je vise dosljaka toga je vise. Deca iz vrtica sa uciteljicama svojim cesto kupe smece pored ceste i trotoara, cistaci ulica svakog dana ciste vuku one kante kupe sve redom ali i civili gradjani koji tu zive kad vide smece sagnu se pokupe i ubace u kantu za smece.
Znaci svest coveka da mora biti red da ima red u sebi cini ga da on vidi nered i to popravlja, cisti opomene onog loseg koji baci konzervu ili flasu, kesu pored ceste, trotoara kante.
Kad sam skoro bila u Beogradu sramota je gledati one koji prevrcu po kontejnerima i za sobom ostave nered, one koji sa balkona bace kesu prema kontejneru jer im se neda sici, sramota videti oko blokova u naseljima nepokosenu travu neuredne grmice. S svi glume gradsku gospodu, Beogradjane. Odem 50 km van grada isto zlo samo u lepo naseljenom selu sa modernim kucama u dvoristu gladac izvan dvorista jarac, mislim smece.
Kad svest u vama dostigne taj nivo da shvatite da je to vas zivotni prostor koji svi morate da cuvate onda ce i slike biti lepse.
Bez ljutnje, srdacan pozdrav.
Pre nekih godinu dana, sretoh bivšeg kolegu sa posla, koji se pre 7 godina odselio u Phoenix (Arizona – SAD).
Pitao sam ga pored ostalog o tome kakav je Beograd danas, a kakav je bio kada ga je „ostavio“ meni na čuvanje. Očekivao sam afirmativan odgovor, jer je u međuvremenu po mom merilu Beograd napredovao…
Rečemi surovu istinu: „Prljaviji je i zapušteniji danas nego što je bio pre 7 godina“.
Ostao sam bez teksta i shvatio da samo neko ko dugo godina ne živi u Beogradu može objektivno da da sud o nama i našoj percepciji stvarnosti.