U “dolini gladnih” bacaju tone hrane

1
974

Dok su u svetu više od 2,2 milijarde ljudi, prema proceni Ujedinjenih nacija, siromašni ili su na pragu siromaštva, u Nišu nema zvaničnih, a preciznih podataka o tome koliko je ljudi siromašno ili na ivici života u bedi.

деца-су-нам-гладна-нова
Niš – dolina gladnih

Ako znamo da u gradu više od 30.000 ljudi zvanično nema posao, može se samo pretpostaviti koliko kvalitetno živi većina njih, a svakako ne treba zanemariti činjenicu da mnoge zaposlene Nišlije rade za ,,minimalac’’ ili im plata kasni ili je ne primaju uopšte.

Međunarodni dan borbe protiv siromaštva – 17. oktobar, Srbija dočekuje u senci podatka da se 250 hiljada tona hrane godišnje baci, bez obzira što nam je “dolina gladnih” sve češći i prikladniji epitet.

Otpad-hrane-620x330
Bacanje hrane globalni problem

Valja pomenuti da država planira da uvede Zakon o viškovima hrane što je, po oceni stručnjaka, dobra ideja, mada bi – po oceni sve tiše opozicije, taj zakon trebalo da prate i nova radna mesta – naročito na jugu Srbije ali i pokretanje proizvodnih pogona, a ne samo otvaranje novih tržnih centara.

Prema pojašnjenju načelnice Uprave za socijalna pitanja u Nišu, potrebno je uzeti mnoge parametre u obzir kada se govori o stopi siromaštva, zato što se ne mogu uzimati za ovu vrstu “kalkulacije” samo korisnici Narodne kuhinje (kojih je oko hiljadu) jer pravo na besplatan obrok u Nišu, po “štedljivoj” gradskoj odluci, imaju samo radno nesposobni sugrađani. Takođe se ne mogu računati isključivo korisnici materijalnog dodatka ili oni koji koriste neku drugu vrstu socijalne pomoći.

–U svakom slučaju smatram da su možda u najgoroj poziciji Nišlije koje su zvanično zaposlene a pritom mesecima ne primaju platu, niti imaju zdravstveno osiguranje. Oni – jer su u random odnosu, ne mogu da koriste mnoge subvencije koje država daje, a pritom su u bezizlaznoj situaciji – rekla je Mirjana Popović, načelnica Uprave za primarnu zdravstvenu, dečju i socijalnu zaštitu.

Da Vas podsetimo:  Tuga: Propada jedini srpski cirkus

NARODNA-KUHINJA2
Narodna kuhinja u Nišu

Upravo takve primere, i to drastične, srećemo u niškoj Ustanovi “Divljana”, koja, iako funkcioniše kao javna ustanova, radnicima duguje 14 plata. Zaposleni u ovom dečjem odmaralištu ovih dana žalili su se da više ne mogu da trpe situaciju u kojoj se nalaze, a nezadovoljstvo je kulminiralo, kako nam je rečeno u sindikatu, od trenutka kada im je od moždanog udara preminuo kolega i to u periodu kada nije imao zdravstvenu knjižicu, krivicom svog poslodavca.

IMG_51094
Odmaralište Divljana – drastičan primer za kašnjenje plata

Uz priču o Divljani, treba spomenuti loš materijalni položaj u kome su se čitave porodice u Nišu našle zbog finansijskog posrnuća komunalnog preduzeća “Gorica”, čiji su radnici često u štrajku. Žale se i drugi u javnom sektoru ali, s druge strane, u senci ostaju zaposleni u nekadašnjim društvenim – a sada “uspešno privatizovanim firmama”, koji su, takođe, u takozvanoj sivoj zoni siromaštva. Primer – nekadašnji lider u gradnji ulica i puteva – “Niskogradnja”, čiji radnici pričaju da više ni sami ne znaju koliko im plata rukovodstvo duguje. Ne znaju, kažu, ni koliko su puta štrajkovali.

Stoga, koliko je stvarno siromašnih u najvećem gradu jugoistočne Srbije, sa stopom nezaposlenosti od 35 procenata, moglo bi da se nagađa danima, čak uprkos standardima kojima stopu bede treba određivati.

niskogradnja-strajk
Štrajk radnika Niskogradnje; Foto: n1info.com

Da li su siromašnije jedva punoletne radnice koje u kafićima i kafanama rade neprijavljene za 15.000 – 18.000 dinara i od toga pomažu pola porodice ili sredovečne Nišlijke koje po dragstorima “na crno” vuku pakete, džakove i gajbe robe ili, pak, novinari, montažeri, snimatelji i tonci koji na u pojedinim medijima rade za 18.000 ili 20.000 dinara, od čega im se deo često odbija jer po “obračunu” poslodavca nisu baš ni taj iznos zaslužili?

Da Vas podsetimo:  Ostaje nam da negujemo mudrost i strpljenje

Prva žena niške “filijale” Samostalnog sindikata Olivera Bobić poručuje da – upravo zbog mnoštva takvih primera u Nišu, čiji nas broj, između ostalog i svrstava u najsiromašnije u zemlji, država mora pod hitno da “sedne za sto” sa sindikatima – ako zaista želi da spusti stopu nezaposlenosti.

novinarionline.com

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime