U EU mere dužinu banane

0
388

eu

Ulazak u Evropsku uniju sa sobom nosi i određena pravila i propise koji se moraju poštovati, ma koliko oni na prvi pogled neobični bili iz našeg ugla.

Priče o previše regulisanim područjima u sastavu Europske unije već su dosegle anegdotalne razmere. Ipak, nije loše da se podsetimo nekih neobičnih regulative koja vladaju u toj zajednici zemalja.

Koliko velika mora da bude banana?
Počnimo s bananama. Po propisu, sve banane koje se uvoze u Evropsku uniju moraju biti najmanje 14 centimetara duge i 2,7 centimetara debele. Voće ne sme biti oštećeno, niti potpuno zrelo. Prednost takvog propisa je da će potrošači u prodavnicama nailaziti samo na sveže, zdravo voće. Tvrdnja da EU propisuje i zakrivljenost banane, kao što je do 2009. vredilo za krastavce, pojašnjava Dojče Vele, nije tačna.

Električna provodljivost meda
Znamo da se moramo čuvati pčela, ali ko će za doručkom, dok grabi med uopšte i pomisliti na njegovu električnu provodljivost? Evropska unija određuje kako ona ne sme biti veća od 0,8 mikrosiemensa po centimetru, ali tu se ne moramo bojati da će nas ‘drmnuti struja’ kad sledeći put stavimo kašičicu u med. To služi tek za klasifikaciju različitih vrsta meda.

Rat protiv sijalica
Jedan od najspornijih propisa je svakako zabrana ‘običnih’ sijalica sa ciljem uštede energija. Ali, ni naslednici te sijalice nisu baš zaštitnici okoline, neki od njih sadrže otrovnu živu koja zahteva izuzetno pažljivo skladištenje u otpadu. A i potrajalo je da se proizvedu sijalice koje će opet sijati prijatnu, toplu, žućkastu svetlost na koju smo toliko navikli.

Ravniji od Vojvodine, ali moraju da imaju propis o žičarama
Nemačka pokrajina Šlezvig-Holštajn uz obalu Severnog mora je ‘ravna kao tepsija’, najviše brdo u čitavoj pokrajini je visoko tačno 168 metara. Ipak, i ta pokrajina je morala da usvoji zakon i propise o pogonu – žičara. Jer, tako hoće Evropska unija. Za svaki slučaj, ako se iko seti i postavi žičaru onda će i propisi biti sasvim jasni.

Jaja na kilo
Evropska unija je 2010. godine objavila predlog propisa po kojem će cena bilo koje hrane biti povezana sa njenom težinom, a ne brojem. To znači da kad bismo tražili deset jaja, cena ne bi bila po komadu, nego po težini. Ali, kod kokošijih jaja je mala mogućnost da ovaj EU propis ikad zaživi, zaključuje Dojče Vele.

Izvor: net.hr, Dojče vele

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime