Posle smrti roditelja porodična kuća bila je prazna. Služila je u humanitarne svrhe, za izbeglice sa Kosova i Metohije. Imali smo četvoročlanu porodicu koja je stanovala besplatno, stalno, a nekada ih je bilo i po tridesetak. Kada su se snašli otišli su. Povremeno sam odlazio, skupljao poštu i račune. Moj stariji brat je predložio da ja to radim pošto sam bio prijavljen na toj adresi. Roditelji su nam mladi umrli. Bili smo potreseni i nismo žurili da se podelimo.
Jednog dana u poštansko sanduče stiglo je obaveštenje na ime M.N. (prezime je bilo na ov) o akcijama, dividendama koje su uplaćene u banku u kojoj je dotični imao račun. Kao osoba koja je vaspitana da sve bude kako treba, da pomaže, otrčao sam u banku gde je gospodin imao uplaćene dividende i posebnom službeniku objasnio, da je dotični pogrešno, na našu adresu, dobio izveštaj o uplati dividendi. Službenik je ponesen brižnim ponašanjem, uzeo podatke sa papira i klikom na kompjuteru video da je ta adresa prijavljena na računu banke. Zaprepastio sam se takvim podatkom. Još ne shvatajući o čemu se radi, zamolio sam službenika da mi da neki kontakt telefon, kako bi preusmerilo poštu za dotičnog gospodina, jer bankarski službenik nije hteo da je zadrži. Iznos nije bio mali. Stvar je bila vrlo ozbiljna, po mom mišljenju. Pošto je službenik bio iznenađen mojom željom da pomognem gospodinu, dao mi je njegov kućni broj telefona.
Kada sam pozvao gospodina, javila se žena i rekla da trenutno nije tu i da zovem predveče. Zvao sam u vreme dnevnika i on se javio. Obavestio sam o čemu se radi. Bio je osoran i drzak, rekao je da to nije bitno da će to videti u banci.
Ne znam zašto, ali moja sijalica za opasnost se upalila. Mogao je bar da se zahvali i da bar ne bude neljubazan. Otišao sam do MUP-a da se raspitam da li je taj gospodin na mojoj adresi. Odgovor nisam dobio. Kazali su mi da ne mogu to dobiti, takva su pravila. Napetost je rasla. Pronašao sam školskog druga i zabrinuto ispričao sve što se desilo. Dobio sam informaciju da je taj gospodin prijavljen na mojoj adresi. Kao vlasnik. Ja sam samo na toj adresi. To su službene stvari koje se ne daju običnim građanima. Moj drug bi bio u opasnosti kad bi se znalo da mi je dao tu informaciju. Predložio je da razgovaram sa načelnikom.
Razgovarao sam sa načelnikom. Objasnio da je čovek na adresi moje kuće, a da to nije istina. Da je to u stvari lažno predstavljanje. Dobio sam odgovor da samo on može da se odjavi. Ponovo sam zvao gospodina M.N., bio je strašno besan. “Nećeš ti da me učiš šta da radim, ja sam na mojoj adresi”… Vreme je prolazilo, na kuću su mi ponovo stizala reklamna pisma i obaveštenja za njegovu ženu i već udatu ćerku sa bebom. Proverio sam preko druga, upisao je i ostale članove porodice.
Posle petnaest godina od smrti oca odlučili smo da izađemo na ostavinski postupak i otkrili da otac nije preneo kuću od prodavca na svoje ime. Kuća nije na ime našeg oca, a imamo upisanog novog vlasnika.
Nekada to nije bilo važno kao ni mojim roditeljima, ali savetujem da proverite i sredite svoju imovinu. Možete sami izmaštati kraj priče. Ja ga nisam rešio.
Zloupotreba ličnih podataka- 1
Nismo ni svesni ko sve poseduje naše podatke. JMBG, adresu pa čak i potpis.
Sve političke partije poseduju glasačke spiskove sa adresom stanovanja i matičnim brojem. Kažu kako bi pratili glasanje.
Nedavno je na TVB92 bila reportaža čoveka, penzionera, starosti preko sedamdeset pet godina. Dobio je sudsku presudu da plati silna dugovanja firme koju je osnovao. Čovek se našao u čudu. Odgovorno tvrdi da nikada nije osnovao firmu. Nažalost nema kome da se obrati. Njegovo ime i prezime, adresa, matični broj, dugovanja, tužba i sudska presuda da plati milionska dugovanja koja je napravila njegova firma.
Po onome što smo videli na TV čovek je vrlo skromnih mogućnosti i da hoće neće moći da plati dugovanja koja su mu pripisana. Verovatno će doći do plenidbe imovine i ko zna kroz šta će biti prinuđen da prođe zajedno sa porodicom. Niko i ništa ga neće spasiti. jer je fantomska firma bila osnovana na njegovo ime sa njegovim ličnim podacima.
Zloupotreba ličnih podataka – 2
Prošlog leta, suprug i ja smo odlučili da kupimo fotoaparat našoj deci kako bi slikali našeg unuka. Bebe brzo rastu, a oni to nisu u mogućnosti da sebi priušte. U državi u kojoj penzioneri izdržavaju svoju decu, jedan od načina za kupovinu svakako je i kredit.
U svakoj radnji tehničkih aparata, sedi činovnik banke sa kojom sarađuje dotična radnja.
Samo je potrebna vaša lična karta. Kažu da je bez ikakvog dodatnog mesečnog plaćanja vođenja računa u banci. Službenik ukuca vaše podatke u kreditni biro, dobije da li ste kreditno sposobni i onda je problem rešen. Kaže trgovcu da vam odštampa račun vi potpišete, uz to vam bankarski službenik da i papire o kreditu, vi potpišete i neka je sa srećom.
Tako smo i mi uradili. Mesečni iznos je bio oko 1500 dinara na godinu dana. Morali smo još neke nepotrebne stvari da kupimo, jer banka ne daje kredit ispod tog limita. Suprug, redovno to plaća lično u Rajfajzen banci. Tako su rekli, jer svoju penziju prima u Poštanskoj štedionici. Posle treće uplate počeo je da dobija neki mesečni izveštaj. Bilo mi je čudno ali ne gledam njegovu poštu. Pre dve nedelje dobio je pismo gde ga obaveštavaju koja je njegova lozinka za plaćanje sa Master karticom. Samo se nasmejao na to. Rekla sam mu da ode do banke i vidi o čemu se radi. Nije otišao, jer kaže da on tako nešto nije ni tražio.
Juče je dobio pismeno obaveštenje da pozove Rajfajzen banku, poslovnicu u Beogradu. Da javi telefonom svoju lozinku kako bi mu aktivirali Master karticu – kreditnu karticu, koju je sam tražio svojim potpisom. Danas je otišao u prvu poslovnicu ove banke i rekao da on to nije tražio. Službenica mu je onda ponudila povoljniju kreditnu karticu od ove što je on lično zahtevao. Moj suprug je tada rekao da on ne želi nikakvu kreditnu karticu, da je nije tražio te da tu lično iseče i uništi pred njim. Službenica je rekla da ona nema prava da to uradi, da će ta kartica važiti do isteka kredita, a da posle toga može da odluči šta će kasnije. Naravno kartica ima mesečnu naplatu za održavanje u banci. Pošto ne može ništa da učini poneo je neaktiviranu kreditnu Master karticu sa sobom.
Eto, tako bezazlenim potpisom za podizanje kredita, dobijete bez ikakvog uplaćivanja penzije ili plate u toj banci, kreditnu Master karticu sa kojom možete da kupujete, ali i uništite sebe do kraja života. Ne u jednom gradu, već u bilo kom u državi Srbiji koja hoće u Evropu!
Milica Petrović
