Imam jedva pola sata da napišem smislen tekst o izborima pre nego što ga, u minut do 12, pre početka predizborne tišine, podelim na društvenim mrežama.
I razmišljam – šta da vam kažem kako bih vam utuvio u glavu da 2. aprila ujutro izađete i date svoj glas?
DA SE NE LAŽEMO
Nisu ovo parlamentarni izbori pa da na njima odlučujemo o tome ko će vladati Srbijom naredne četiri godine, i da li će se pojaviti neki novi Veliki Vođa koji će svako malo, kao da je u Italiji, raspisivati izbore jer mu nije dosta provere narodne volje.
Ovo su izbori za Predsednika Republike Srbije. Ako gledate u značaj Tome Bajčetinskog u proteklih pet godina, jasno vam je da pored Velikog Vođe „master“ Toma može da bude samo fikus. I ništa drugo. Ako je, naravno, iz iste partije. A ako bude neko drugi, e, onda se sunovrat SNS-a na političkoj sceni drastično ubrzava.
ZAŠTO SE, ONDA, VUČIĆ KANDIDOVAO?
Zato što nije glup i zato što zna da su ovo poslednji izbori na kojima (samo sa njegovim imenom) njegova stranka ima šansu da pobedi. Posle rezultata prošlih parlamentarnih izbora rekao sam vam da su oni označili početak kraja SNS strahovlade i bio sam u pravu.
Najavio sam vam vrlo jasno i da će se na političkoj sceni Srbije pojaviti neko sasvim nov, neiskvaren, ko će se zalagati za promenu ovog sistema. I tu sam bio u pravu.
Posle trke za Predsednika Republike u kojoj će biti gusto, budite sigurni u to, slede beogradski izbori. Sada je već jasno da srpska prestonica ne želi razne Vesiće i Siniše na čelnim mestima u Beogradu. I oni će pasti. A kad padne Beograd, onda nezadrživo kreće domino efekat propasti jedne ideje. Presvučene iz velikosrpskog šovinizma u evropejsko odelo.
PA ZA KOGA GLASATI?
Imate 11 kandidata. Jasno je kao dan.
Onaj koji je na prvom mestu zaslužuje vaš glas zato što se 10 godina borio protiv nepravde sistema prema malom čoveku. I da se razumemo: Nisu ga na tom poslu voleli ni Koštuničini, ni Tadićevi, a ni Dačićevi i Vučićevi. I da: Nisu ga ozbiljno shvatali.
Onaj koji je pod brojem dva je prema nekima narcisoidni karijerista, a prema nekima velikosrpski nacionalista. Čini mi se da je istina na sasvim trećoj strani: Hteli vi to da priznate ili ne, to je osoba koja ima kontakte u svetu o kakvima svi ostali srpski političari zajedno mogu samo da sanjaju. I budite sigurni, njega kao Srbina cene i u Moskvi, i u Pekingu, i u Vašingtonu i u Briselu.
Na kandidata koji je žrebom dobio treću poziciju ne bih da pišem. Jednostavno, on je klasični primer političkog ispljuvka vladajuće garniture. I to radi za ozbiljan novac.
Četvrti kandidat je neumoran: Stalno govori da je dosta bilo. I to vam se može svideti ili ne, kao što se, iskreno, meni nije svidelo. U posebnom tekstu sam mu vrlo oštro zamerio što je izvršio političko samoubistvo. Ipak, uspeo je da prođe proces reanimacije i da sprovede kampanju koja baš i nije bila impresivna, ali je bila baš onakva kakvu ste mogli da očekujete od njega.
Peti kandidat – najviše osporavan, ismevan, pljuvan, osuđivan, je – zapamtite – veliki trn u oku i poziciji i opoziciji. On je jedini tačno odgovorio na postavljeno pitanje „koji je vaš predsednički program“ pokazavši u 20 sekundi samo jedno: Ustav Republike Srbije. I zapamtite: On i njegovo društvo su prvoborci u promeni sistema.
A SAD, NARAVNO, ON
Licemerje jedne očajno vođene kampanje dostiglo je vrhunac poslednjeg dana pred predizbornu tišinu. Uviti sve dnevne novine (osim Danasa koji je jedini normalni dnevni list, pa se u ludoj Srbiji ne čita i Informera – koji je službeni glasnik SNS) reklamom za Velikog Vođu je bezobrazluk kojim je označen vrhunac gebelsovštine među naprednjacima.
Da zanemarimo što su celu Srbiju oblepili onomatopejom pasjeg laveža; Da zanemarimo što smo u svakom trenutku slušali kako treba ići brže – jače – bolje; Da zanemarimo čak i to uvijanje novina. Ono što ljudi mora da vas osvesti je skrivena poruka koju Vučić šalje svojim članovima: „Nećemo im dozvoliti da sruše ono što smo u protekle tri godine radili“… Dakle – spreman je na odbranu Andrićevog venca i drugim sredstvima.
DOSTA O NJEMU: SAD O OSTALIMA
Onaj kandidat što je zauzeo broj sedam na glasačkom listiću je klasičan primer srpske desnice. Ako se tako osećate – vama je lako. Ali – budite sigurni: On je svestan da neće ući u drugi krug i pružiće podršku Vučićevom protivniku. Što apsolutno pozdravljam.
Kandidat pod brojem osam zaslužuje onu pošalicu iz srpskog jezika. Znate onu o nošenju. Nekadašnji vojvoda je iznenađujuće providno napravio dil sa svojim političkim sinom i zaboravio mu hašku izdaju. Para vrti gde burgija neće.
Devetka? Autsajder. Jasno mu je. A fin čovek.
Desetka? Šteta što u Srbiji nema više domaćina kao što je on. Neće preći više od 1.5 odsto.
Poslednji, 11? Razočarenje. Veliko. Ali, i za njega važi ono „para vrti gde burgija neće“.
I NA KRAJU
Nemam više vremena. Počinje predizborno ćutanje. Vi znate šta vam je raditi u nedelju. Osmeh na lice, bez straha, možemo bolje, samo jako, jer dosta je bilo.
Pametnom – dovoljno.
Aleksandar Bećić
www.kolumnista.com
Slažem se.