U poseti Srpskom vojničkom groblju

0
345

Zejtinlik – duša srpske države

Srpsko vojničko groblje u Solunu, na kojem je sahranjeno 7565 rodoljuba i ovog leta posetio je veliki broj ljudi. Tamo su ih čekale uspomene na našu prošlost, ali i zanimljive priče njegovog čuvara, čika Djordja Mihajlovića, «Neznani tudjinče, kad slučajno mineš, pored ovog svetog zajedničkog groba, znaj ovde su našli večno utočište najveći junaci današnjega doba. Roditelj je njihov hrabri srpski narod, gorostas u svetskoj istorijskoj vojni, koji je sve staze iskušenja prošo i čiji su borci divljenja dostojni. Padali od zrna, od žedji i gladi, raspinjani na krst, na Golgote visu, ali čvrstu veru u pobedu krajnju nikad, ni za časak, izgubili nisu…». Ovi stihovi našeg poznatog pesnika Vojislava Ilića Mladjeg, uklesani na Mauzolej Srpskog vojničkog groblja u Solunu, u severnoj Grčkoj malo koga ostavljaju ravnodušnim, a ponajmanje ljude koji ga prvi put posete,. Jer, sa pravom se može reći da se na Zejtinliku čuva duša srpskog naroda. I da je priča o njemu priča o našoj prošlosti, ali i sadašnjosti i budućnosti.

Kada je, pre gotovo sto godina srpska vojska sa ostrva Krf prebačena u severnu Grčku malo ko od njenih vojnika je mogao i da pretpostavi da će ovde na Solunskom frontu provesti pune dve godine, sve do njegovog proboja, septembra 1918. I da će tu borbu za slobodu platiti sa ogrmonim žrtvama i velikim naporima.. Ali, da nas upravo to čeka prva je shvatila srpska Vrhovna komanda,.Očekujući velike borbe ona je, u tadašnjem predgradju Soluna poznatom kao «Zejtin» (naziv još iz Otomanskog perioda ) podigla bolnicu, a uskoro je pored nje počelo da niče i groblje… Ovde su sahranjivani hrabri srpski vojnici, ali i njihovi saborci iz ostalih zemalja, svi oni čijim ranama nije bilo leka ili su umirlali od bolesti i drugih napora, kao i vojnici čiji su posmrtni ostatci doneti sa Kajmakčalana i izdrugih bitaka. Njihov broj uskoro je premašio nekoliko hiljada i tako je nastalo vojničko groblje. Ono je posle rata uredjeno, a kralj Aleksandar 1926 godine ( na desetogodišnjicu prebacivanja srpske vojske na Solunski front ) izdao je zapovest da se na groblju podigne mauzolej sa kapelom, a ispod nje i kripta u kojoj je sahranjena većina ratnika. U toj kripti danas se nalaze posmrti ostatci 5580 srpskih vojnika, a oko mauzoleja i grobovi preostalog 1441 ratnika. Ukupno, na srpskom vojničkom groblju sahranjeno je 7565 srpski vojnika. Svakome od njih navedeno je ime, prezime, jedinica u kojoj je služio, a pored nekih i mesto i godina rodjenja.

Pored srpskog, tu je i francusko, italijansko, britansko, rusko i grčko vojno groblje, koja takodje čuvaju mnoge priče i sudbine. Na britanskom groblju sahranjene su i čuvene srpske dobrotvorke Flora Sanders i Ketrin Harlej, koje su negovale i lečile naše vojnike. Zato na grobu Ketrin Harlej i piše: «Na tvom grobu umesto ceveća, srpska zahvalnost večno će cvati, za tvoje dele i tvoje ime pokolenja će daleka znati». Posle Drugog svetskog rata ovde je sahranjeno i 126 naših interniraca, mahom partizana koji su stradali u logorima podignutim na tlu Grčke..

Ovaj deo naše istorije od zaborava čuva i ispred kripte putnike namernike,i sveostale posetioce dočekuje čiča Djordje Mihajlović. On već duže od pola veka od 1960. godine brine o srpskom vojničkom groblju i čuva uspomenu na sve koji su u njemu sahranjeni. To mu je amanet ostao od predaka – od dede Sava Mihajlovića, Srbina iz Grblja ( deo izmedju Budve, Kotora i Cetinja u Crnoj Gori ), koji je kao dobrovoljac učestvovao u borbama na Solunskom frontu i bio jedan od najzaslužnijih za uredjenje groblja. Savo je, posle rata vodio brigu o groblju i bio njegov čuvar, a to je kasnije postao i njegov sin Djuro. Sada o groblju brine Djordje i ništa mu nije teško iako je već prešao osamdesetu. On je i nas – grupu ( nenajavljenih ) posetioca iz Srbije dočekao po starom srpskom običaju – sa rakijom i osveženjem, pitao za zdravlje, otključao kriptu i počeo svoju zanimljivu priču…

«Bila su to teška, ali i slavna vremena naše istorije. Ovde su sahranjeni hrabri srpski ratnici iz cele Srbije, ali i dobrovoljci iz Crne Gore, Bosne, Like, Dalmacije, iz Bačke i Banata.., svih krajeva u kojima je živeo naš narod. Svako od njih ima svoje mesto, a imamo i knjigu u kojoj su popisani svi umrli, pa potomci kad posećuju ovo mesto mogu lako da ih nadju. Ima tu svih srpskih prezimena, imaju i dva Djukanovića…, pa nek onaj danas priča kako Crnogorci nisu Srbi», pripoveda nam čika Djordje Mihailović. I zaista skripta malo koga može ostaviti ravnodušnim. Ovde se nalaze fotografije naših slavnih vojskovodja, ali i slike i stvari «običnih» vojnika, ovde sahranjenih. Njih donose njihovi potomci, kao i ostali namernici i posetioci kojih ima tokom cele godine, naročito leti i u vreme eskurzija. Zato se ovde mogu videti zastave, amblemi i simobli različitih ustanova i organizacija…Čitamo: Udruženje potomaka oslobodilačkih ratova iz Valjeva, Nišlije, rodbina vojnika iz Jagodine, gimnazije iz Bara i Berana, udruženje ratnih vojnih invalida Republike Srpske, djaci iz Banjaluke, eskurzija iz Sombora, Srbi na radu u Nemačkoj, Švedskoj… Posetioci ostavljaju zastave, fotografije, pišu poruke, a čika Djordje sve to beleži..

«Dolaze ovde i Grci, Francuzi, Italijani, ali je najviše Srba, jer je ovo naša velika svetinja.. Naši, hvala Bogu dolaze tokom cele godine, naročito dok je leto. Posećuju nas i političari – bili su tu svi naši dosadašnji predsednici, premijeri, patrijarh Pavle i patrijarh Irinej, mitropolit Amfilohije Radović, čiji su pretci ovde sahranjeni… Nije ovo lako održavati, ali se mora, a ja to i volim» prića nam, uz malo simpatičnog, grčkog akcenta čika Djordje.

On, medjutim putnicima uglavnom ne govori i o tome da li je briga države Srbije prema ovoj svetinji istinska ili samo deklarativna, dok se državaju svečanosti i obeležavaju godišnjice. A junaci sa Zejtinlika zaslužuju da ih češće spominjemo i obilazimo, da prilčamo o njima svome potomstvu i da u budućnosti izdvajamo više sredstava za njegovo očuvanje. Zato, ako vas sada, na kraju leta put nanese u ovaj deo Grčke ne propustite da posetite Zejtinlik. Jer, tamo na solunskom vojničkom groblju čuva se duša moderne Srbije.

Za “Korene”: Jovan Gajić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime