Sunovrat SANU – Slučaj predsednika Vladimira Kostića

2
358

Ovih dana vode se debate vezane za sunovrat SANU (Srpska akademija nauka i umetnosti) povodom izbora kandidata u 2018. godini, a njenom predsedniku Vladimiru Kostiću se spočitava da je narušio kodeks naučnog morala.

Da bih pokazao sunovrt SANU i njenog predsednika definisaću parametre naučne evaluacije koju je i SANU primenila na izbor njenih kandidata za 2018. godinu: (1) ukupan broj objavljenih naučnih radova – R; (2) ukupan broj naučnih citata tih radova – C; (3) Hirš – indeks – H. (Na primer H=50 znači da autor ima 50 radova koji su citirani 50 ili više puta.) Ova tri parametara (R, C, H) se mogu dobiti iz najpoznatije baze naučnih podataka Web of Science-All Databases – ona daje kompletniju sliku aktivnosti naučnika od drugih baza, jer pored naučnih radova u časopisima obuhvata i naučne radove na konferencijama a koji su publikovani (!) u časopisima. Ovo pišem, da bih eliminisao manipulacije pristalica (i egzistencijalno zavisnih saradnika od) akademika Kostića, koji će pokušati da ospore vrednost ove baze podataka.

Kao ilustraciju za vrednosnu skalu ovih parametara u bazi podataka Web of Science-All Databases, evo nekoliko izabranih primera, koji su vezani za lauerate Nobelove nagrade, i to iz fizike.

1. A. A. Abrikosov – (R=208, C=8880, H=38), Nobel-2003 za predviđanje vorteksa u superprovodnostima. Nobelovski rad citiran 1600 puta.
2. K.G. Vilson – (R=13, C=4720, H=11), Nobel-1982 za objašnjenje faznih prelaza. Nobelovski rad citiran 1400 puta.
3. P. V. Higs – (R=49, C=6640, H=22), Nobel-2013 za predviđanje Higsovog bozona. Nobelovski rad citiran 1900 puta.
4. B. S. Džozefson – (R=40, C=4840, H=14), Nobel-1973 za predviđanje Džozefsonovog efekta. Nobelovski rad citiran 2330 puta.
5. F.D.M. Haldejn – (R=126, C=23800, H=57), Nobel-2016 za otkriće topoloških faznih prelaza. Nobelovski rad citiran 2630 puta.

Navedeni Nobelovaci imaju slabije parametre (R,C,H) od predsednika SANU – videti niže. Danas se u svetu značajan broj naučnika i naučnih rukovodilaca s razgranatom međunarodnom saradnjom, utrkuju za što veće parametare (R,C,H), služeći se često i nedostojnim sredstvima – naučnom korupcijom, jer prisvajaju tuđe intelektualne svojine, potpisujući se na naučne radove u čijoj izradi nisu učestvovali. Ovakav način prisvajanja tuđe intelektualne imovine se nažalost uvukao i u SANU, što ću pokazati u daljem tekstu.

Evaluacija Nobelovih laureata samo na osnovu parametara (R,C,H) ukazuju da treba biti veoma oprezan pri upoređivanju naučnika samo na osnovu tih parametara. Jer, u nauci je bitan kvalitet rada o kome mogu da sude samo vrhunski specijalisti u oblasti. To zahteva i kritičnu masu kompetentnih naučnika a SANU je u nizu oblasti daleko od toga – jer nema kritičnu masu naučnika vrhunskog nivoa. Zato se i odluke o kandidatima donose uz pomoć nepotizma i selektivne primene parametara (R,C,H). SANU u sadašnjem sastavu nije sposobna da izabere najkvalitetnije kandidate iz prirodnih i medicinskih nauka, bez pomoći inostranih i srpskih naučnika iz dijaspore.

Predsednik SANU negira svoje stvaralaštvo. Po podacima iz Web of Science-All Databases predsednik SANU ima naučne parametre: (R=840, C=7800, H=44) . To su sjajne vrednosti kada ne bi bilo ono ALI. Pitanje je – koliko je radova godišnje objavljivao predsednik SANU? E, u tom grmu leži zec i to poveliki i prilično kompromitujući. Prilikom nedavnog intervjua na TV kanalu N1, na pitanje novinara „da li je tačno da je u 2017. godini objavio 47 naučnih radova?“ predsednik SANU je to odlučno negirao, tvrdeći da je objavio „samo“ trećinu (16) od tog broja radova. Nažalost, on ne govori na osnovu koje naučne baze podataka se dobija broj 16?

A šta kaže Web of Science-All Database? Ona otkriva da je u 2017. godini akademik Kostić objavio 41 naučni rad – 25 (!) radova u časopisima a ostalih 16 (!) su radovi na konferencijama a koji su publikovani u časopisima – u ovoj bazi se i njihovi citati računaju. Znači, predsednik SANU je obmanuo javnost. On je „uhvaćen na delu“ i ranijih godina, kada je poznati srpski fizičar Filip Vukajlović naveo podatke iz Web of Science, da je u 2014. godini predsednik SANU bio potpisan na čak 43 rada.

To što je predsednik SANU u 2017. godini objavio neverovatnih četrdesetak radova, izaziva kod istinskog naučnika veliku sumnju, da je ovde reč o prisvajanju tuđe intelektualne svojine. Odgovorno tvrdim, kao naučnik koji se aktivno bavi naukom više od 40 godina u priznatim naučnim institutima: Lebedev – Moskva, ETH – Cirih, Maks Plank Instituti – Štutgart, Drezdenu BNL – Brukheven SAD, i poznatim univerzitetima, da neko, ko je istovremeno i predsednik SANU i radi na fakultetu odgovoran klinički posao, ne može aktivno da učestvuje u izradi svih tih četrdesetak naučnih radova?

Predsednik SANU je potpisnik i na radovima sa više autora, ponekad čak i tridesetak, a njegovo je ime u takvim slučajevima utopljeno u masu drugih. Danas je u svetskoj nauci pravilo, a osobito na Zapadu – kome gravitira i akademik Kostić, da rukovodilac projekta ili šef odeljenja budu potpisani na poslednjem mestu a glavni izvođači radova na prvom mestu! To daje jaku osnovu naučnicima da sumnjaju da je na znatan broj radova ime predsednika SANU prosto upisano u listu autora bez njegovog relevantnog doprinosa, i da se tu radi o svesnom prisvajanju tuđe intelektualne svojine.

SANU bi morala da se izjasni o moralnom aspektu naučnog stvaralaštva svoga predsednika. Jer, od predsednika SANU se očekuje da poseduje intelektualnu i moralnu vertikalu, po kojoj bi trebalo da se uspinju buduće generacije koje streme visokim i čistim idealima. U tom smislu on nije ispunio očekivanja srpske naučne javnosti i ne zaslužuje da ostane predsednik SANU. Apelujem na etički odbor SANU da pokrene disciplinski postupak protiv svog predsednika, zbog sumnji za prisvajanje tuđe intelektualne svojine.

SANU bi morao takođe da povede postupak i protiv drugih članova iz svoga vrha, pre svega protiv redovnog člana, teorijskog fizičara, Đorđa Šijačkog, koji je narušio naučni moralni kodeks do neslućenih razmera. Naime, u periodu 2008–2017. on se potpisao na neverovatnih 1050 (!) eksperimentalnih (!) radova u okviru projekta za detekciju elementarnih čestica ATLAS u CERNU, a da je njegov naučni doprinos na ovom projektu ravan nuli, Jer, on je samo potpisnik ugovora za saradnju srpske nauke s CERNOM i apsolutno ništa više. To se nekad nazivalo i zloupotreba položaja.

Izgleda da u SANU neki imaju problem s naučno-moralnom integritetom. Evo, jednog primera šta on znači. Godine 1978–1979. autor ovog teksta – teorijski fizičar, radio je u grupi akademika Ginzburga (Nobelovskii lauerat 2003) – rukovodilac laboratorije s imenom velikog fizičara Tama (Nobelovski lauerat 1958). Tam je bio obrazac za čoveka s moralnim i naučnim inegritetom, jer je za ceo svoj radni vek publikovao 55 (pedesetpet!!) naučnih radova. Ali, pred kraj života odrekao se svoja tri rada. Jer, kako je utvrdio, oni su bili pogrešni. Nisu to bila samo druga vremena, već su bili i drugi ljudi – oni pravi s moralnim principima.

Miodrag L. Kulić,
doktor fizičkih nauka i teorijski fizičar
Nemačka, 7. 11. 201

2 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime