U selu Devet Jugovića ostalo devetoro Srba

0
248
Foto: printscreen ( RTK2 )

Na ulazu u selo Devet Jugovića, na tabli stoji dvojezični naziv, srpski Devet Jugovića i albanski Bardoš. Nekadašnje selo Devet Jugovića više ne nalikuje onom pre 1999. godine. Među mnoštvom izgrađenih velelepnih kuća, od nekadašnjih 160 srpskih domaćinstava, danas su samo dva srpska – kuće Živanovića i Markovića.

Porodica Živanović je jedna od dve preostale srpske porodice u selu Devet Jugovića nadomak Prištine. Sedamdesetčetvorogodišnji Vlastimir koji ovde živi sa suprugom, sinom, snajom i dvoje unučadi sa setom se seća vremena kada je u ovom selu živelo oko 700 Srba. Živanovići nikada nisu napuštali svoje ognjište i za sada nemaju nameru da se sele.

„Mora da se živi i da čovek sam sebi organizuje život, da nema života sigurno da ni ja ovde ne bih živeo. Snaja je pokušala da se zaposli u Čačku upravo zbog dece, ali nije uspela. Iako bi tamo imala manju platu, nego ovde, bila je na to spremna upravo zbog dece, jer nam je škola u selu zatvorena, srednja škola u Donjoj Brnjici je isto ukinuta, pa unuka u pet ustaje kako bi išla u Laplje Selo. Mnogo je teško izboriti se sa time. Bitan je posao, sin mi ne radi nigde, ima 42 godine, prima minimalac, a snaja radi u Donjoj Brnjici“, rekao je Vlastimir Živanović iz Devet Jugovića.

Srbi iz ovog sela za lekarske usluge idu do Donje Brnjice. Jedino mesto okupljanja je crkva, koja se nalazi u centru sela, koju meštani sami održavaju i u koju odlaze svakodnevno.

„Komšiluk, moja deca, snaja i žena i ja održavamo crkvu i dvorište. Slava crkve je Spasovdan, a ove godine komšija i moj sin imaju kolač, na taj dan dolaze i oni koji su otišli. Ima li nade da se neko od njih vrati? To nema šanse“, ističe Vlastimir.

Da Vas podsetimo:  Oči dobrog prijatelja su najbolje ogledalo

Sa komšijama Albancima su u dobrosusedskim odnosima. Iako Živanovići obrađuju 3 hektara zemlje i imaju dosta živine, kažu da nemaju gde da plasiraju svoje proizvode.

„Nemamo ni sa kim nikakvu mržnju, niko mene ne pita šta ću ovde i za to mogu da se pohvalim. Svako ovde gleda svoj posao, ja sam sinoć otišao do prodavnice u selu, nisam nikog živog sreo usput. Svako gleda da izvuče svoju decu, da ishrani porodicu. Skupilo se nekih 150 jaja, nemamo gde da prodamo to, kada nam dođu na kapiju oni nas ucenjuju, 20 petlova imamo, nemamo gde da prodamo. Imamo šta da prodamo ali gde ću ja do Prištine, to bi bilo kao da se jedna bela vrana pojavi u jatu crnih vrana“, izjavio je Živanović.

Samoća na koju su osuđene dve srpske porodice često ume da bude teška, ali kako kažu, život ide dalje. Oslanjaju se  jedni na druge u nadi da će se neko iz institucija kako srpskih, tako i kosovskih setiti da obiđe preostale Srbe u ovom mestu, jer kako kažu, osim novinarskih ekipa još uvek niko nije zakucao na njihova vrata.

Izvor: RTK2

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime