U službi naroda: Mediji hoće da budu uz vlast

0
822

Слика1

Prošlo je dve i po godine od formiranja prve vlade na čelu sa koalicijom SNS-SPS. Pojedini analitičari vladajućih krugova govore o famoznih sto dana „nove“ vlade, iako je to realno isti sastav koji je na vlasti više od dve godine. Na dosadašnji rad bivših radikala, ali i socijalista, ne treba trošiti previše reči. Međutim, za čistu desetku je način na koji je ojačan sistem koji je davno trebalo da bude srušen posle 5. oktobra 2000. godine. Vlasnici partijskih knjižica su, bez obzira na populističke izjave, nedodirljivi i zaštićeni poput belih medveda, dok mediji nalikuju na one iz vremena koje se izgleda bezuspešno trudimo da zaboravimo.

Početak kontrole medijskog neba Srbije aktuelna vlast počela je sa „Kurirom“. Tabloid(iot)izacija društva krenula je sa uzlaznom linijom hvalospeva na rad ministra odbrane, koordinatora svih službi bezbednosti i prvog potpredsednika vlade. Kako je rasla njegova moć, tako je oko njega počeo da se okuplja krug ljudi iz medija među kojima su se probudile stare navike iz vremena devedesetih. Kada je potpredsednik postao premijer, vlasnici medija krenuli su punom parom da rade na njegovom imenu i delu. To je postao prioritet.

Televizija „Pink“, čiji je vlasnik Željko Mitrović, tako je postala glavni medijski servis Srpske napredne stranke. Službovanje pod patronatom vlasti nije strano gospodinu Mitroviću jer je tokom devedesetih godina bio glavni serviser JUL-a i nezamenljivi promoter njegove predsednice Mire Marković. Ljubav iz interesa trajala je sve do 6. oktobra kada je Pink, bez trunke griže savesti, istakao tekst „slobodna televizija“ ispod svog ljubičastog znaka. Svakoj novoformiranoj Vladi Željko je nesebično nudio svoje usluge. Naravno da je to bio slučaj i sa aktuelnom. Od pobede na majskim izborima Premijer nije samo stalni gost Pinkovih informativnih emisija, već sve svoje aktivnosti najavljuje prvenstveno preko ove medijske kuće.
Uvek odan. Vlasti.

Da Vas podsetimo:  Pismo predsednici Vlade Srbije

Слика_2

Željko Mitrović: Uvek odan vlasti

Nakon ekspozea Aleksandra Vučića za sto dana vlade Pink je, da gledaoci slučajno ne bi promašili događaj, izveštaj istovremeno emitovao na svom prvom, drugom i trećem kanalu. Ova situacija nije zabeležena još od vremena Josipa Broza. Samo tada se proslava njegovog rođendana sa stadiona JNA istovremeno prenosila na oba kanala tadašnje Televizije

„Teška reč“ predstavlja udarnu političku emisiju prvog Pinkovog kanala, koju vodi glavni urednik i vlasnik lista „Informer“ Dragan Vučićević. U njoj je najčešći gost premijer Srbije, koji je praktično postao deo scenografije pomenute emisije. Hvalospevi i prigodna pitanja, uz premijerove dugačke monologe, su njen zaštitni znak, tako da gledaoci povremeno imaju utisak da gledaju stalno istu emisiju.

Gospodin Vučićević svoj novinarski rad započeo u „Kuriru“. Isticao se svojim redovnim kolumnama u kojima je napadao pojedince, ne baš biranim rečima. Po svedočenjima pojedinih kolega, važio je za velikog nacionalistu tokom studija na Fakultetu političkih nauka. Nakon svađe u Kuriru, postao je glavni urednik „Informera“, koji je danas praktično novinski servis vladajuće partije, tako da gotovo i nema potrebe za postojanjem partijskih novina SNS-a. Naslovi u Informeru tendenciozno, iz dana u dan, od premijera Srbije prave spasioca, žrtvu, reformatora, borca za pravdu, mesiju…


O autoru
Vukašin NeimarovicVukašin Neimarević je rođen 23. maja 1991. godine u Beogradu. Student je četvrte godine Fakulteta političkih nauka, smer Međunarodna politika. Stipendista je Ministarstva prosvete Republike Srbije i Fondacije „Konrad Adenauer“. Odlično govori nemački i engleski a služi se i ruskim jezikom. Posebno se interesuje za teme iz oblasti geopolitike, istorije i sporta.

Podanički sistem i autocenzura nisu se promenili od 1945. godine i nameću partijsku poltronizaciju kao mogućnost opstanka, što je zaštitni znak i naše medijske scene. Ono što je primetno u odnosu na devedesete je to da ne postoje pravi opozicioni kanali ili novine koje bi pisale drugačije od nametnutog „mejnstrima“. Nekada, za vreme Slobodana Miloševića, to je bio „Studio B“ ili radio „B92“, uz skoro dve stotine opozicionih stanica i glasila po unutrašnjosti. Tako je, i pored stroge kontrole državnih medija, postojala mogućnost alternativnog informisanja. Danas bi to mogao da predstavlja Internet i društvene mreže, ali, s obzirom na to da većinski deo naše populacije pripada starosnoj dobi koja ne koristi ove oblike komunikacije, postavlja se pitanje koliko je to jako „oružje“ za iznošenje suprotnih mišljenja i stavova u odnosu na zvanična glasila.

Da Vas podsetimo:  Milan Jovanović mora da plati 13.000 dinara poreza za kuću koja mu je spaljena

U pojedinim zemljama Zapada, ali i Rusiji, postoje mediji koji su naklonjeni određenim političkim strankama ili krugovima. Tako u Sjedinjenim Državama „Vašigton post“ podržava demokrate, a „Vašigton tajms“ republikance, dok je u Njujorku obrnut primer. Na drugoj strani planete, „Rusija danas“ čvrsto stoji iza predsednika Vladimira Putina, dok je na primer „Nezavisna gazeta“ protivnik njegovog režima i glavni zagovornik zapadne politike u Ruskoj Federaciji. Pored toga, postoje i brojni časopisi širom Evrope koji su orijentisani za desnicu ili levicu, koji to takođe javno deklarišu. Za razliku od njih, mediji u Srbiji se utrkuju u svojoj „objektivnosti“ i „nepristrasnosti“, što političari na vlasti vešto koriste kao poluge preko kojih utiču na javno mnjenje.

Zaslužuju mnogi da se nađu na spisku onih kojima je lični interes iznad svega. Ipak, izdvojena su pomenuta gospoda koji predstavljaju barjaktare postojećeg medijskog mraka. Set novih medijskih zakona, na brzinu usvojenih po nalogu iz inostranstva, taj mrak učiniće još gušćim. Ipak, iza svakog od nas ostaje neizbrisiv trag, čak i u mraku.

Vukašin Neimarević

akademskikrug

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime