U Srbiji gaće se carine na kilo (2)

Nikom živom u svetu ne može da bude jasno kako je moguće da carina na gaće koje koštaju oko deset centi može da bude ista sa onim gaćama koje u nabavci koštaju $20. Poznavajući Zemlju čuda, mnogi bi rekli, ćuti nemoj da pričaš glasno jer u ovoj zemlji može da se dogodi da koštaju i više one koje imaju manju cenu. I ako bi nam bilo jasno da to može, verujem da i najbolji matematičari sveta ne bi mogli da se prisete kako. Razmislite i samo malo, kako bi ste vi to izveli.

Ipak neću da vas maltretiram i zavitlavam u mozak, ali bih mogao u književnom smislu da toliko zakukuljim i zamumuljim cenu skupljih, sa cenom jeftinijih gaća i njihovom carinom i kako se sve to obračunava da bi vam se smučio i ja i Srpski Glas.
Osmeh. Ovo je pismo iz Zemlje čuda, i ovo je Srpski Glas kao jedina novina na svetu na našem jeziku koja iskreno i otvoreno piše da ne postoje druge. Verujte mi na reč, kad bi ovako mogle da pišu naše novine u svojoj zemlji, dale bi sve da mogu da dostignu ovaj nivo slobode. Oni, do duše pišu svašta, ali ne smeju baš sve. To samo u ovom trenutku može Srpski Glas. Međutim to nije tema ovog članka. Tema ovog članka su:

Gaće! (Kulturno – donji veš)

Država Srbije je „napala“ kompaniju Moraveks da je utajila nekoliko miliona dinara poreza jer nisu uvezli gaće iz Turske i Kine po propisima. I predala je na sud. Naime oni su dostavili račune gaća onako kako su ih kupili. Cena koštanja, cena prevoza, pa carina, pa PDV i sve to lepo odradili kako bi dolikovako bilo kojoj kompaniji u svetu.

Ali čekaj. Naš zakon kaže striktno i korektno, gaće se ne carine po vrednosti nego po težini. Carina se plaća po gramu. Nema veze koliko košta, nema veze od čega je napravljena. Ali ima veze koliko su teške.

Tako ako na primer kupite gaće koje koštaju $100 i gaće koje koštaju $1 a imaju istu težinu plaćate isto. Ili više ako su ove jeftinije teže.

To je u Zemlji čuda – Zaštita potrošača. Naučnici su otkrili da ako nosite teže gaće imate veće šanse da dobijete rak prostate, ili jajnika na primer. Ovim potezom naša vlada uslovljava da uvoznici vode računa o tome i uvoze što lakše gaće kako bi zaštitili zdravlje.

Zamislite sebe da nosite gaće od 100 kila. Ne bi mogli ni da hodate. Država Srbija se brine o vama. Uvođenjem mera o težini gaća vlada Srbije je zaštitila svoje potrošače. Tako da nikom neće pasti na pamet da uvozi gaće teže od 10 kila jer je carina preskupa i ne bi im se isplatilo. Gaće ne smeju da budu teže od 100 grama prema preporuci Zemlje čuda.

Šala na stranu, kako je pomenuto preduzeće Moraveks, verovalo da se na uvoz robe plaća carina po vrednosti, lepo su ispunili dekleracije i platili carinu i ne sanjajući da se to ne radi po vrednosti već po kilaži. I onda se umešala država za utaju poreza.

Prema sudskim veštacima koji su da bi dokazali grešku, uzeli cene nasjkuplje brendirane robe koja je inače i do nekoliko desetina puta veća, pa su merenjem težine utvrdili, ti stručnjaci da je za 230.916 komada gaća uvezenih iz Turske i Kine država oštećena za 39 miliona dinara ($500.000).

Sve ovo je naravno izazvalo smeh u sudnici, ali sudski veštaci tvrde da su sve radili po zakonu i da tu nije bilo nikakvih grešaka.

Čak i oni koji nikada nisu bili zainteresovani za modni trend, čak i vrapci verovatno znaju da se ne mogu upoređivati cene gaća iz Kine i cene istih proizvoda koje nose ime Armanija, Versaćija itd.

Samo je to u Zemlji čuda isto. Gaće su gaće, kakve veze ima nabavna cena.
Kako će se završiti ovaj sudski proces, i koliko će trajati to još niko ne može da kaže. Ali nastavljaće da nas i dalje zasmejava.

Idemo mi napred. Nedavno je puklo četvrto po veličini (od ukupno petnaestak) osiguravajuće društvo zvano Takovo iz Kragujevca. Razne polise Takovo osiguranja će i dalje važiti do isteka, jer je Takovo preuzelo Milenium osiguranje.

Ono što država nije zaštitila, jeste da Milenijum osiguranje sad naplaćuje dodatne ekstra troškove svima onima koji su imali polise Takova. Najviše se radi o osiguranju trećeg lica u saobraćaju. Takozvani „Third party“ u Australiji.

Tako recimo ako želite da idete kolima u inostranstvo morate imati zeleni karton, koji je osiguranje trećeg lica u inostranstvu. Taj zeleni karton na godišnjem nivou košta 1.900 dinara ($24). On se može izdati samo uz ono osiguravajuće društvo koje je izdalo prvu polisu trećeg lica koja važi u Srbiji.

Kako ja posedujem polisu Takova, i spremam se na put kolima, oni su mi naplatili 4.950 dinara ($63.50) i to samo važi 15 dana. Suma je 250 posto veća, da ne govorimo da je samo za 15 dana. Takvih ima na desetine hiljada. Kako li je sad onima koji redovno putuju. Svakih 15 dana moraju da vade novi zeleni karton i svaki put moraju da plate istu sumu.

Iako su osiguravajuća društva privatna, ona ne bi trebalo da rade baš šta im se priušti. Baš zbog toga postoje zakoni i regulative. Ali i kad bi vlada imala želju da to učini, to bi toliko trajalo da i oni shvataju ne vredi ni pokušavati. Bilo bi dobro za neke buduće slučajeve da se promeni sistem kad tad, ali to ovde nikom ne pada na pamet. Uradiće ga sutra, ili ima vremena, ili nije stala krava na nogu da se žuri, ili ako ima pare da ide u inostranstvo ima pare da plati i ekstra osiguranje, ili imamo preča posla a niko ne zna koja su to posla… I tako u nedogled.
Zvati telefonom državne ustanove je unapred izgubljena bitka. Čovek prvo mora da se pripremi da telefon bude satima zauzet. Pa kad prestane zauzeće, onda treba da se pripremi da satima zvoni u prazno. I kad konačno posle stotinak obrtanja neko i podigne slušalicu garantovano ćete dobiti isti odgovor.

„Nismo mi nadležni, imate olovku i papir da zapišete broj.“

I tada vam daju broj onih koji opet nisu nadležni. A svaki put se ponavlja jedno te isto zauzeto, pa zvoni u prazno….

Vasa Čarapić

carapicv@hotmail.com

Srpski glas

U Srbiji gaće carine na kilo (1)