Nemački mediji su između ostalog pisali i o Srbiji i Kosovu – jedan magazin se bavi talasom štrajkova u Srbiji, a radio Dojčlandfunk je objavio na svom internet-portalu analizu zdravstvenog sistema Kosova.
„Protesti, štrajkovi, blokade i zauzimanje prostorija i hala – srpski radnici se bore protiv svog lošeg položaja“ – to je tema o kojoj piše magazin Perspektive onlajn: „Godina 2017. je u Srbiji pre svega bila godina štrajkova i protesta. U aprilu su održane najveće demonstracije otkako je počeo novi milenijum. Posle izbora neoliberalnog i nacionalistički nastrojenog Aleksandra Vučića za predsednika, danima su hiljade ljudi bile na ulicama. Protesti su počeli spontano u Beogradu i za najkraće vreme su zahvatili 18 drugih gradova […] Veliki deo demonstranata su činili gradska mladež i studenti, ali su u protestima učestvovali i policajci i vojnici. Nacionalisti i fašisti su povremeno pokušavali da predvode proteste, ali u tome bi ih na kraju sprečavao ostatak demonstranata koji nisu dozvolili da ih neko politički instrumentalizuje.“
„Srpski radnici u industriji su isto tako ove godine više puta štrajkovali – najveću pažnju je izazvao štrajk Fijatovih radnika. Još u februaru je polovina radnika jednog proizvođača delova obustavila rad i tražila veće plate. Posle pet dana štrajka, radnici su uspeli sa svojim zahtevima. U junu je počelo da štrajkuje 2.000 radnika pogona Fijat-Krajsler […] Rukovodstvo je odbilo da pregovara sa štrajkačima a štrajk je posle dve nedelje prekinut pod pritiskom sindikata. Fijat-Krajsler odigrao je na već proverenu kartu konkurentskih lokacija zapretivši da će, ako se štrajk nastavi, premestiti proizvodnju u inostranstvo. A vlada, koja ima vlasništvo nad 33 odsto fabrike, poslužila se nacionalističkom propagandom, apelujući na radnike da vode računa o dobrobiti Srbije. Lično predsednica vlade je obišla mesto otpora i optužila radnike da nanose štetu čitavoj srpskoj privredi…“
Posle informacija o štrajkovima u Gorenju i Goši, u tekstu se zaključuje: „Upada u oči da se štrajkuje u stranim koncernima koji su se zbog malih plata i malog poreza kao i zbog manjkavih prava radnika odlučili za proizvodnju u Srbiji. Primer Goše pokazuje i koliko je očajna situacija radnika koji su zbog toga praktično poveli klasnu borbu. Iz tog razloga može da se pretpostavi da će u Srbiji i drugim balkanskim zemljama klasne borbe da uzmu maha“, piše Perspektive onlajn.
Haos u kosovskom zdravstvu
Radio Dojčlandfunk se bavi „katastrofalnom situacijom u kosovskom zdravstvu“. Polazeći od nekolikih konkretnih primera, autorka teksta Andrea Ber citira predsednika Sindikata unije zdravstva u Prištini: „Naš zdravstveni sistem se sastoji iz tri dela, što je stvorilo veliki haos. Staranje o bolesnima se slabo finansira, a i regulisano je različitim zakonima“. „Prvi deo“, objašnjava dalje autorka, „čini oko 30 centara za porodicu i zdravlje u zemlji. No, tu su dijagnoze i terapije samo ograničeno mogući, jer nedostaju novac, uređaji i stručnjaci. Drugi deo čine regionalne bolnice. Tu postoje laboratorije i rentgeni, ali i njima nedostaje novac. A tu je i treći deo: državna univerzitetska klinika u glavnom gradu Prištini, sa čitavih 2500 kreveta“.
„Ta tri državna sistema su više nego nedovoljno finansirana i samim tim i podložna korupciji. Nema ni zdravstvenog osiguranja, kaže sindikalac Bljerim Sila, i dodaje da nema ni političke volje da se sprovedu reforme. Posledice za bolesne ljude su – strašne. Pacijenti ne znaju – baš kao ni mi iz sindikata – kuda bolesni ljudi da idu, i tako se oni potucaiju od klinike do klinike, i na kraju ne dobiju pomoć koja im je potrebna. Zato Kosovari koji imaju novca plaćaju privatan tretman, ili odlaze u susednu Makedoniju. Prema podacima Svetske banke, kosovski pacijenti plaćaju i do sto miliona evra godišnje za tretman u inostranstvu“, piše Dojčlandfunk.
Priredio Saša Bojić
www.dw.com
