U Srbiji za godinu dana hiljadu majki manje

0
441

U Srbiji je sve manje žena koje rađaju prvo dete, kaže ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović i precizira da se njihov broj u 2017. godini smanjio za 1.000 u odnosu na prethodnu godinu.

„Taj trend je posledica iseljavanja mladih iz zemlje“, objašnjava ona za Tanjug.
Novo istraživanje Evrostata o demografskim kretanjima pokazuje da u većini zemalja EU raste broj rođene dece po ženi, a da u Srbiji opada, a ministarka navodi da se indeks fertiliteta u našoj zemlji ne smanjuje i da poslednjih godina iznosi 1,46, što je, ističe, dobra vest.

„Međutim, da bismo se obnavljali kao narod i država, taj indeks treba da iznosi 2,1. Nova Strategija za podsticanje rađanja predviđa niz aktivnosti kojima bismo povećali taj indeks na 1,85, što je naš prvi zadatak“, rekla je Đukić Dejanovićeva.

Kako je primetila, demografski pokazatelji Evrostata ukazuju da zadovoljavajući indeks rađanja postoji samo u Turskoj i Gruziji, dok u ostalim zemljama ima blagu tendenciju rasta.

Đukić Dejanovićeva je istakla da su pronatalitetne mere jedan segment populacione politike i da je zadatak države da se bavi i pitanjem migracija i starenjem stanovništva, budući da se iz Srbije, kaže, najviše iseljavaju mladi koji u proseku imaju 28 godina, a među kojima je svaka četvrta osoba visokoobrazovana.

„Migracije kao civilizacijsku realnost ne možemo sprečiti, ali moramo poboljšati komunikaciju sa mladima koji napuštaju Srbiju i postižu izvanredna profesionalna postignuća u inostranstvu. Komunikacija sa njima treba da bude na višem nivou, kako bi svoja znanja i iskustva podelili i sa nama u Srbiji“, naglasila je Đukić Dejanovićeva.

Ministarka je označila međugeneracijsku solidarnost kao važan segment populacione politike, budući da smo sve stariji kao narod.

Prosek starosti, kako kaže, u Srbiji je 1967. godine bio 33 godine, a danas je 43 godine.

Govoreći o populacionoj politici, ministarka je istakla da finansijska podrška, koja se primenjuje od 1. jula u okviru Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, nije jedina mera podsticanja rađanja i da je neophodno poboljšati i uslove za zapošljavanje, stanovanje i niz servisnih aktivnosti.

Ona je podsetila da je država ove godine izdvojila 500 miliona dinara nepovratne pomoći lokalnim samoupravama, koje treba da odrede prioritete i osmisle načine kojima će stimulisati mlade da razmišljaju o rađanju.

Kako kaže, država je preduzela i mere za smanjenje „psihološke cene“ tradicionalnog pogleda na roditeljstvo, kroz jačanje partnerskih odnosa.

„Mi smo još uvek veoma tradicionalno orijentisani. Ženu kad dođe kući čekaju svi kućni poslovi i dete s kojim treba da uči ili je bolesno, a opštine su te koje će organizovati servisne aktivnosti kroz već započete programe“, objasnila je Đukić Dejanovićeva.

Đukić Dejanovićeva je navela da će Privredna komora Srbije 10. septembra raspisati oglas na koji mogu da apliciraju mala, srednja i velika preduzeća, koja žele da steknu priznanje „Najbolji prijatelj porodice“.

„To će biti prvi korak ka sertifikaciji, kojom bi trebalo da budu obuhvaćena sva preduzeća u Srbiji. Oni koji budu najbolji, dobiće određene benefite od države, pre svega kada su u pitanju javna oglašavanja, konkurentnost, određene kreditne linije“, kaže Đukić Dejanovićeva.

Prema njenim rečima, prve rezultate demografskih mera treba očekivati za 10 godina.

„Ako sada kao država uradimo sve ne samo u pogledu finansijske podrške, već i svih drugih mera, za 10 godina možemo očekivati da nas bude više“, uverena je Đukić Dejanovićeva.

www.sputniknews.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime