U susret izborima!

1
651
Izbori / Foto: YouTube Screenshot

Našem narodu nije do smeha, ali će u narednih dva-tri meseca građani imati puno razloga da se nasmeju. Manje je to smeh od srca. Uglavnom se ljudi ovde smeju od muke!

Dakle, izbori. Republički, a u isto vreme i opštinski. Tako da ćemo dobiti novu vlast u republici, a bogme i u opštinama. Kao što uvek dobijemo novu vlast posle svakih izbora. U to smo se uverili za protekle tri decenije višestranačja, da ne kažem demokratije. Jer, nekakvo višestranačje zbilja postoji. Mnogo je stranaka na srpskom političkom nebu. Neke se upravo formiraju. Druge se spajaju sa sebi sličnima. U koalicije. Što je i razumljivo. Sličan se sličnom raduje. Zašto i ne bi? Stara vlast, ova koja odbrojava poslednje skupštinske dane, to jest, ministarske, omogućila je mnogim političkim delatnicima da se nadaju ulasku u skupštinske klupe. A oni najambiciozniji mogu da se nadaju i ministartskim foteljama. Dovoljno je samo da prebace tri procenta osvojenih glasova na izborima koji predstoje, i smeši se svetla budućnost. Ako je iko ostvario svetlu sadašnjost u Srbiji, onda su to najpre političari. Srpski san je da postaneš ministar. Posle se lako stiče million. U tome je razlika od američkog sna. U Americi svako ko je niko sanja da jednoga dana postane milioner!

Pomenusmo tri procenta. To je cenzus za ulazak u parlament. Do sada je bio pet posto. Eto šta znači demokratija. Smanjila vlast cenzus i tako će mnogi autsajderi zaista dobiti šansu da nas uveseljavaju s tv ekrana. Kad se bude prenosilo zasedanje skupštine Srbije. Mogli smo da se smejemo izjavama pojedinih poslanika. Mogli smo da se grozimo njihovih reči. Mogli smo i da se stidimo zbog njihovog nastupa. Sve smo mogli mi kao gledaoci. Kad već takvi nemaju ni sram ni obraz. 

Inače, što se demokratije tiče, ona ne stanuje u Srbiji. Makar je nema u onom obliku kako se nekada učilo u školi. Pre svega nije ni približna onoj iz stare Grčke, onoj kakvu je Atina imala još pre Hrista. Doduše, takve demokratije nema više nigde u svetu, ali se drugi makar trude da prikažu privid demokratije. Kod nas je to nešto drugačije. Ovde su javni servisi, dnevna štampa, državni resursi u službi vlasti. A svako ko drugačije misli može biti optužen javno da je fašista, Ljotićevac, lopov, tajkun, strani plaćenik… Ako se neko od prozvanih smatra oklevetanim ili smatra da mu je naneta uvreda, može da tuži klevetnika. I nezavisno sudstvo će presuditi u razumnom roku i po pravdi. Ni po babu, ni po stričevima!

Ipak, nekima u Srbiji se čini da je ovo krnja demokratija. Štaviše, tvrde da je u Srbiji na sceni autoritarni režim. Drugim rečima, diktatura. I takvi ne žele da podržavaju nedemokratsko stanje u državi. Ne žele da učestvuju na sledećim izborima. Zagovaraju bojkot izbora! Po anketama istraživačkih agencija u Srbiji, koje se bave izborima, pristalice opozicije su u manjini. Možda petnaestak posto birača neće izaći na izbore. Od šest miliona sedam stotina hiljada glasača s pravom glasa, jedan milion eventualno će bojkotovati izbore. Ništa značajno, reklo bi se. Međutim!

Na dosadašnjim izborima izlazilo je oko četiri miliona građana. Sumnjam da bi  ovog puta i bez bojkota odziv bio veći. Čak, suprotno. U međuvremenu je mnogo mladog sveta napustilo granice Srbije. Smanjila se nezaposleost u Srbiji i istovremeno smanjio se procenat siromašnih, ali se smanjio i broj onih koji će stati pred glasačke kutije. Jer malo ko će od tih koji su otišli trbuhom za kruhom poželeti da ide u ambasadu Srbije u zemlji u kojoj boravi, kako bi podario glas nekom Martinoviću, Rističeviću ili Atlagiću. Taman i da im neko plati put , ručak i dnevnicu. Pa zbog takvih su i pobegli glavom bez obzira iz ove napredne Srbije. Tigra na Balkanu!

I, sada, recimo izašlo bi najviše tri i po miliona glasača. U normalnim uslovima, kada opozicija ne poziva na bojkot. Kad ono još milion ostane kod kuće. Stigosmo do dva i po miliona. Još koja stotina hiljada su oni koji ostave prazan list, zaokruže dve ili tri liste, znači, neispravan listić, onda oni koji precrtaju sve. Svi im se zgadili. I šta će biti ako dva miliona glasača ispravno glasa? U startu je to tridesetak posto građana s glasačkim pravom. Pa ni tih dva miliona neće svi od reda glasati budućeg pobednika. Starog-novog. Maksimum polovina izašlih daće glas pobedniku. Opet po istraživanjima nezavisnih I objektivnih službi koje se time bave!

Kako će taj budući pobednik izbora ponosno moći da kaže građanstvu da su izabrani voljom naroda? Čijom voljom? Koliko naroda ih podržava? 

Neće imati moralno pokriće da se hvale rezultatima izbora. Predstavljaće neznatnu manjinu naroda! S druge strane, pobedi se u zube ne gleda. I tu nema nikakvih moralnih prepreka da se nova, verovatno stara vlast, ponovo ne ustoliči. Da zasuče rukave u obnovi i izgradnji zemlje, u odbrani Kosova I Metohije, kao što su ga i dosad branili i odbranili, da sačuvaju srpske svetinje u otuđenom Montenegru. I to verovatno isto onako energično i uspešno kao što su i dosad činili. Ekonomija će da cveta i nadalje. Radnici će raditi u stranim kompanijama na srpskom tlu za trista evra plate, a neki drugi Srbi će u istim takvim fabrikama i na istim poslovima u slovačkoj, Češkoj ili Mađarskoj zarađivati hiljadu i dvesta evra!

Ipak, ne treba očajavati. Koliko pamtim, a tome je skoro šest decenija, u Srbiji nikad dobro nije bilo. Nije ni sada. Jasno kao dan. Ali, nisu u pravu oni koji govore da nikad gore nije bilo i da gore ne može biti. Može. Još kako. Uverićete se vrlo brzo!

Miodrag Tasić

1 KOMENTAR

  1. Izbore i za naredne četiri godine BIA skrojiti kao i za svake „izbore“ tako da SNS bude apsolutni pobednik izbora, glasovima mrtvih u biračkim spiskovima kojih je preko 1.800.000,pokradenim tj.falsifikovanim glasovima dijaspore koja je brojna ali malo izlazi po konzulatima,jer radi od 0-24h da glasa protiv režima diktatora i uništitelja Srbije za vekove.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime